Sva­ka de­se­ta oso­ba u na­šoj ze­mlji, njih 737.329 pri­ma ne­ku vr­stu so­ci­jal­ne po­mo­ći, sve­do­či sta­ti­sti­ka Mi­ni­star­stva za rad, za­po­šlja­va­nje, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja. Deč­ji do­da­tak do­bi­ja 350.963 de­voj­či­ca i de­ča­ka, od­no­sno 185.851 po­ro­di­ca, nov­ča­nu so­ci­jal­nu po­moć 253.917 oso­ba, od­no­sno 104.101 po­ro­di­ca, a do­da­tak za po­moć i ne­gu dru­gog li­ca sti­že na adre­su 49.917 oso­ba.

Po­sled­nji po­da­ci Ti­ma za so­ci­jal­no uklju­či­va­nje i sma­nje­nje si­ro­ma­štva Vla­de Sr­bi­je, iz­ve­de­ni pre­ma me­to­do­lo­gi­ji Svet­ske ban­ke i An­ke­te o po­tro­šnji sta­nov­ni­štva, go­vo­re da de­vet od­sto na­ših su­gra­đa­na spa­da u ka­te­go­ri­ju „ap­so­lut­no si­ro­ma­šnih“ što zna­či da dnev­no ima na ras­po­la­ga­nju oko 373 di­na­ra.

Ka­ko ob­ja­šnja­va eko­nom­ska ana­li­ti­čar­ka ovog ti­ma Bi­lja­na Mla­de­no­vić, li­ni­ja ap­so­lut­nog si­ro­ma­štva „po­vu­če­na” je na 11.340 di­na­ra me­seč­no za sa­mač­ko do­ma­ćin­stvo, a za če­tvo­ro­čla­no do­ma­ćin­stvo (dvo­je od­ra­slih i dvo­je de­ce do 14 go­di­na) iz­no­si 30.618 di­na­ra me­seč­no.Po­sled­nji po­da­ci ovog ti­ma go­vo­re da oko 8,9 od­sto po­pu­la­ci­je Sr­bi­je pre­ma ovom kri­te­ri­ju­mu, spa­da u ka­te­go­ri­ju ap­so­lut­no si­ro­ma­šnih.

Ove broj­ke pot­kre­plju­ju i pro­ce­ne sin­di­ka­ta da iz­me­đu 300.000 i 350.000 lju­di u Sr­bi­ji pri­ma mi­ni­ma­lac u iz­no­su od 21.000 di­na­ra. I zva­nič­na sta­ti­sti­ka Fon­da za pen­zij­sko i in­va­lid­sko osi­gu­ra­nje sve­do­či da 132.045 pen­zi­o­ne­ra me­seč­no pre­ži­vlja­va sa ma­nje od 10.000 di­na­ra, a 246.595 oso­ba pri­ma pen­zi­ju iz­me­đu 10.000 i 15.000 di­na­ra.

Ovi po­da­ci do­bi­ja­ju na te­ži­ni kad se upo­re­de sa ce­nom tzv. po­tro­šač­ke kor­pe. Na­i­me, po­sled­nji pro­ra­ču­ni Re­pu­blič­kog za­vo­da za sta­ti­sti­ku go­vo­re da je za ži­vot tro­čla­ne po­ro­di­ce u Sr­bi­ji po­treb­no 60.561 di­nar – naj­ve­ći deo tog nov­ca (34 od­sto) ide i na hra­nu i bez­al­ko­hol­na pi­ća, 17 od­sto za tro­ško­ve sta­no­va­nja, vo­du, stru­ju, gas i dru­ga go­ri­va, a 10 od­sto za tro­ško­ve pre­vo­za.

Ovo­go­di­šnje is­tra­ži­va­nje Re­pu­blič­kog za­vo­da za sta­ti­sti­ku pod na­zi­vom „Si­ro­ma­štvo i so­ci­jal­na ne­jed­na­kost u Sr­bi­ji“, po­ka­zu­je i da če­tvr­ti­na na­ših su­gra­đa­na ne mo­že se­bi da pri­u­šti me­so od­no­sno ri­bu sva­kog dru­gog da­na, sva­ka sed­ma oso­ba ne mo­že se­bi da obez­be­di ade­kvat­no za­gre­va­nje sta­na, 68,5 od­sto ne mo­že se­bi da pri­u­šti ne­de­lju da­na od­mo­ra van ku­će, a po­lo­vi­na njih iz bu­dže­ta do­ma­ćin­stva ne bi mo­gla da pla­ti neo­če­ki­va­ni tro­šak u iz­no­su do 10.000 di­na­ra.

Pre­ma po­da­ci­ma Na­ci­o­nal­ne slu­žbe za za­po­šlja­va­nje, 700.041 oso­ba ne­ma po­sao – iako naj­ve­ći broj ne­za­po­sle­nih ima sa­mo osnov­nu (čak i ne­pot­pu­nu) od­no­sno sred­nju ško­lu, po­da­ci go­vo­re da je na bi­rou ra­da i 60.974 fa­kul­tet­ski obra­zo­va­nih, 817 ma­gi­sta­ra i 151 dok­tor na­u­ka.

Pro­ce­ne Ti­ma za so­ci­jal­no uklju­či­va­nje i sma­nje­nje si­ro­ma­štva Vla­de Sr­bi­je go­vo­re da oko 350.000 oso­ba iz ka­te­go­ri­je ap­so­lut­no si­ro­ma­šnih ne ostva­ru­je pra­vo na nov­ča­nu so­ci­jal­nu po­moć, kao i da je oko 12 od­sto de­ce do 13 go­di­na ap­so­lut­no si­ro­ma­šno. I MICS is­tra­ži­va­nje o sta­nju že­na i de­ce u na­šoj ze­mlji, us­tvr­đu­je da deč­ji do­da­tak pri­ma sve­ga 48 od­sto de­ce iz naj­si­ro­ma­šni­jih po­ro­di­ca i sa­mo 60 pro­ce­na­ta de­ce iz rom­skih na­se­lja. 

Is­tra­ži­va­nje UNI­CEF-a i Re­pu­blič­kog za­vo­da za sta­ti­sti­ku ta­ko­đe po­tvr­đu­je da je naj­si­ro­ma­šni­ji­ma naj­te­že da ostva­re ovu vr­stu nov­ča­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći.

I stu­di­ja pod na­zi­vom „Nov­ča­na da­va­nja za de­cu i po­ro­di­ce sa de­com u Sr­bi­ji – ana­li­za i pre­po­ru­ke“ ko­ju je ko­ju je za UNI­CEF ura­di­la dr Gor­da­na Mat­ko­vić po­ka­zu­je i da u Sr­bi­ji de­či­ji do­da­tak pri­ma 28,3 od­sto de­ce i mla­dih do 18 go­di­na, od­no­sno ne­što vi­še ne­go sva­ko če­tvr­to de­te.  U ovoj stu­di­ji dr Mat­ko­vić skre­će pa­žnju na či­nje­ni­cu da se pri­li­kom od­re­đi­va­nja deč­jih do­da­ta­ka uzi­ma­ju i ob­zir pri­ho­di, imo­vin­sko sta­nje i ne­ki dru­gi uslo­vi, pa se ja­vlja mo­guć­nost gre­ša­ka u oba sme­ra – da ne­ka do­ma­ćin­stva ne pri­ma­ju de­či­je do­dat­ke iako na to ima­ju pra­vo i da ne­ka pri­ma­ju de­či­je do­dat­ke, iako ne is­pu­nja­va­ju uslo­ve. Uzro­ci ovih ne­pra­vil­no­sti mo­gu bi­ti ra­zno­vr­sni – od ne­pri­ja­vlji­va­nja onih ko­ji po za­ko­nu ima­ju pra­vo, pre­ko ma­ni­pu­la­ci­ja onih ko­ji ne­ma­ju pra­vo na de­či­je do­dat­ke, do ad­mi­ni­stra­tiv­nih gre­ša­ka u nad­le­žnim slu­žba­ma.

Gor­da­na Mat­ko­vić is­ti­če da od ukup­nog bro­ja de­ce ko­ja za­do­vo­lja­va­ju for­mal­ne uslo­ve sa­mo 40 od­sto njih pri­ma de­či­ji do­da­tak. Ona oce­nju­je da je ne­do­volj­na in­for­mi­sa­nost – znat­no vi­še od po­lo­vi­ne onih ko­ji ima­ju pra­vo na de­či­je do­dat­ke ni­je upo­zna­ta sa svo­jim za­kon­skim pra­vi­ma, ne­ki od njih mi­sle da su pre­ko ma­te­ri­jal­nih cen­zu­se iako ni­je tač­no, ne­ki čak ni ne zna­ju da po­sto­ji pro­gram de­či­jih do­da­ta­ka, ili ne zna­ju ka­kva je ad­mi­ni­stra­tiv­na pro­ce­du­ra za pri­ja­vlji­va­nje.