nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 03.09.2016. u 22:00 Zorana Šuvaković

​Pčele bi da izađu na referendum

Kad bi pčele dobile pravo glasa, one bi na referendumu glasale suprotno od većine Britanaca – protiv „bregzita”. Medonosne krilatice već su osetile na svojoj koži šta znači kad odlučiš da izađeš iz Evrope.

Brisel Ujedinjenom Kraljevstvu uskraćuje finansiranje iz fondova za naučna istraživanja, pa su britanski univerziteti prinuđeni da novac uzimaju od privatnih kompanija. „Bajer”, jedna od tih velikih multinacionalnih kompanija s milionskim profitima, naručuje istraživanja i očekuje povoljan rezultat. Tema istraživanja je da li zaprašivač koji proizvodi „Bajer” utiče nepovoljno na životni vek pčela.

Odgovor do koga dolaze naučnici u Britaniji u skladu je s očekivanjima finansijera istraživanja. Zaprašivač dotične firme je bezopasan, on ne dovodi pčele u opasnost. Evropska unija, gde su slična istraživanja finansirana iz nezavisnih fondova, zabranjuje upotrebu istog zaprašivača, jer po njihovim saznanjima, hemikalija izaziva pomor pčela, što ugrožava čitav lanac ljudske biljne ishrane.

Britanski naučnici upozoravaju na opasnost prihvatanja novca od privatnih kompanija u pogledu kvaliteta istraživanja. Sa druge strane, instituti će biti primorani da u nedostatku sredstava iz fondova iz Brisela prihvate novac pristrasnih finansijera.

I referendumi su neka vrsta zaprašivača. Bije ih glas da nepogrešivo detektuju narodnu volju i zato svi vole da ih raspisuju i finansiraju. Teško, međutim, da su rezultati narodnog izjašnjavanja pouzdani barometar javnog mnjenja. Vladajući političari u Britaniji su, na primer, odlučno odbacili predlog pojedinih laburista da se izađe na drugi referendum o izlasku Britanije iz EU.

Ima stručnjaka koji objašnjavaju da je drugi referendum neophodan ako London želi da sazna šta narod zaista misli i ako hoće da poštuje većinsku volju. Za drugi referendum se zalaže poznati profesor ekonomije na Oksfordskom univerzitetu Sajmon Ren Luis. Da bi laicima objasnio kako se ne radi samo o ponavljanju referenduma već o suštinskoj razlici između prvog i drugog izjašnjavanja, on se pravi sledeću paralelu:

Jednog dana ste odlučili da se preselite u drugu kuću jer vam je dosadašnji dom dosadio, nerviraju vas nedostaci i mane vašeg stana. Ta odluka može se uporediti sa referendumom o „bregzitu. Ali vi nemate pojma gde da se preselite. To može biti preseljenje u sličnu kuću u komšiluku ili možda razmišljate da se preselite u drugi kraj zemlje, gde su nekretnine jeftinije i gde ćete tražiti nove prijatelje i posao.

Po tumačenju Rena Luisa, referendum od 23. juna značio je zeleno svetlo za preseljenje u novi stan. Novi referendum biće raspisan ubrzo za prvim, ali tek kada se javnost sazna kakve sve nekretnine dolaze u obzir. Na novom izjašnjavanju vi ćete, pošto ste saznali šta vas sve čeka i kakve vam se mogućnosti nude, odlučiti da li zaista i dalje želite da se selite. On tvrdi da bi oduzimanje prava na drugi referendum značilo da vam se uskraćuje mogućnost da se opredelite kakvim životom želite da živite. Vi ste, kaže ovaj stručnjak, primorani da prihvatite bilo kakav smeštaj, čak i onaj koji vam se čini mnogo lošijim od vašeg sadašnjeg doma.

Naučna logika oksfordskog profesora obiluje tipično engleskim lapsusima. Ne pada mu na pamet da u kući iz koje je stanar rešio da se iseli žive i drugi (EU) koji takođe gledaju kako da popune mesto, podele troškove i razmeste nameštaj u novonastaloj situaciji. Ne može Brisel da zapusti krov i prozore, pusti promaju da fijuče kroz rasklimatana vrata i da čeka engleskog stanara da razmisli. Hoće li naći nešto bolje? Kasno je sada, poručuju ne samo iz Brisela, jer nestrpljenje raste i među pojedinačnim članicama, stanarima te evropske kuće.

U sasvim drugoj situaciji je, na primer, Škotska. Ona je 23. juna većinski glasala za ostanak u EU, ali se smatra nerazdvojivim delom britanskog domaćinstva. Edinburg preti ponavljanjem referenduma o škotskoj nezavisnosti. Na prvom, održanom u septembru 2014, većina Škota (55 odsto) izjasnila se protiv otcepljenja. Sada, kada Britanija traži odvajanje od EU, Edinburg ima opravdanje za raspisivanje novog plebiscita, jer Škotska ne želi da izađe iz Evrope. Opšti metež dodatno komplikuje Madrid, koji ne dopušta da Katalonija izađe na izjašnjavanje o svojoj nezavisnosti. Takav plebiscit bio bi neustavan. Ukoliko se Barselona ipak samovoljno odluči da održi referendum i potom se otcepi od Španije, Madrid neće dozvoliti novoj državi da ostane u članstvu EU. Zbog toga će biti izričito protiv i ako Škotska zatraži da ostane članica Evropske unije, iako London iz nje izlazi.

Mađarski premijer Viktor Orban najavio je „cunami referenduma u Evropi”, ali na Balkanu je sezona plebiscita prilično kilavo počela. Vašington i EU upozoravaju da je referendum o Danu Republike Srpske najavljen za 25. septembar neustavan, a Stejt department pominje i veliki trošak za njegovu organizaciju.

Cunami koji pominje Viktor Orban nije zavredio njihovu pažnju. Mađari će odgovarati na pitanje o „pravu EU da odlučuje o naseljavanju nemađarskih državljana u Mađarskoj bez odobrenja parlamenta”. Viktor Orban i vladajuća partija Fides očekuju da narod odbije preporuku Brisela o primanju izbeglica. Rezultati referenduma treba da pokažu da je „većina Mađara protiv briselske birokratije”, kaže Orban, koji sutra dolazi u posetu Srbiji. Već se zna da Beograd nema ništa protiv toga što su i vojvođanski Mađari pozvani da glasaju protiv nastanjivanja izbeglica u susednoj zemlji. Predsednik vojvođanske skupštine Ištvan Pastor slaže se s Orbanom da EU ne može da nameće suverenim državama prijem stranaca na svoju teritoriju.

Posle mađarskog, očekuje se zaprašivanje Evrope referendumima. Oni su po tonu slični kao britanski plebiscit o „bregzitu”: hoćete li da poštujete briselski kućni red ili da ga kršite.

Deo Srbije, sto pedeset hiljada vojvođanskih Mađara sa dvojnim državljanstvom pozvani su da se izjasne protiv tog kućnog reda. A predsednik kućnog saveta nije protestovao zbog ovakvog antievropskog nagovaranja.

Komеntari9
8481e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja