četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 07:40

​Pčele bi da izađu na referendum

Autor: Zorana Šuvakovićsubota, 03.09.2016. u 22:00

Kad bi pčele dobile pravo glasa, one bi na referendumu glasale suprotno od većine Britanaca – protiv „bregzita”. Medonosne krilatice već su osetile na svojoj koži šta znači kad odlučiš da izađeš iz Evrope.

Brisel Ujedinjenom Kraljevstvu uskraćuje finansiranje iz fondova za naučna istraživanja, pa su britanski univerziteti prinuđeni da novac uzimaju od privatnih kompanija. „Bajer”, jedna od tih velikih multinacionalnih kompanija s milionskim profitima, naručuje istraživanja i očekuje povoljan rezultat. Tema istraživanja je da li zaprašivač koji proizvodi „Bajer” utiče nepovoljno na životni vek pčela.

Odgovor do koga dolaze naučnici u Britaniji u skladu je s očekivanjima finansijera istraživanja. Zaprašivač dotične firme je bezopasan, on ne dovodi pčele u opasnost. Evropska unija, gde su slična istraživanja finansirana iz nezavisnih fondova, zabranjuje upotrebu istog zaprašivača, jer po njihovim saznanjima, hemikalija izaziva pomor pčela, što ugrožava čitav lanac ljudske biljne ishrane.

Britanski naučnici upozoravaju na opasnost prihvatanja novca od privatnih kompanija u pogledu kvaliteta istraživanja. Sa druge strane, instituti će biti primorani da u nedostatku sredstava iz fondova iz Brisela prihvate novac pristrasnih finansijera.

I referendumi su neka vrsta zaprašivača. Bije ih glas da nepogrešivo detektuju narodnu volju i zato svi vole da ih raspisuju i finansiraju. Teško, međutim, da su rezultati narodnog izjašnjavanja pouzdani barometar javnog mnjenja. Vladajući političari u Britaniji su, na primer, odlučno odbacili predlog pojedinih laburista da se izađe na drugi referendum o izlasku Britanije iz EU.

Ima stručnjaka koji objašnjavaju da je drugi referendum neophodan ako London želi da sazna šta narod zaista misli i ako hoće da poštuje većinsku volju. Za drugi referendum se zalaže poznati profesor ekonomije na Oksfordskom univerzitetu Sajmon Ren Luis. Da bi laicima objasnio kako se ne radi samo o ponavljanju referenduma već o suštinskoj razlici između prvog i drugog izjašnjavanja, on se pravi sledeću paralelu:

Jednog dana ste odlučili da se preselite u drugu kuću jer vam je dosadašnji dom dosadio, nerviraju vas nedostaci i mane vašeg stana. Ta odluka može se uporediti sa referendumom o „bregzitu. Ali vi nemate pojma gde da se preselite. To može biti preseljenje u sličnu kuću u komšiluku ili možda razmišljate da se preselite u drugi kraj zemlje, gde su nekretnine jeftinije i gde ćete tražiti nove prijatelje i posao.

Po tumačenju Rena Luisa, referendum od 23. juna značio je zeleno svetlo za preseljenje u novi stan. Novi referendum biće raspisan ubrzo za prvim, ali tek kada se javnost sazna kakve sve nekretnine dolaze u obzir. Na novom izjašnjavanju vi ćete, pošto ste saznali šta vas sve čeka i kakve vam se mogućnosti nude, odlučiti da li zaista i dalje želite da se selite. On tvrdi da bi oduzimanje prava na drugi referendum značilo da vam se uskraćuje mogućnost da se opredelite kakvim životom želite da živite. Vi ste, kaže ovaj stručnjak, primorani da prihvatite bilo kakav smeštaj, čak i onaj koji vam se čini mnogo lošijim od vašeg sadašnjeg doma.

Naučna logika oksfordskog profesora obiluje tipično engleskim lapsusima. Ne pada mu na pamet da u kući iz koje je stanar rešio da se iseli žive i drugi (EU) koji takođe gledaju kako da popune mesto, podele troškove i razmeste nameštaj u novonastaloj situaciji. Ne može Brisel da zapusti krov i prozore, pusti promaju da fijuče kroz rasklimatana vrata i da čeka engleskog stanara da razmisli. Hoće li naći nešto bolje? Kasno je sada, poručuju ne samo iz Brisela, jer nestrpljenje raste i među pojedinačnim članicama, stanarima te evropske kuće.

U sasvim drugoj situaciji je, na primer, Škotska. Ona je 23. juna većinski glasala za ostanak u EU, ali se smatra nerazdvojivim delom britanskog domaćinstva. Edinburg preti ponavljanjem referenduma o škotskoj nezavisnosti. Na prvom, održanom u septembru 2014, većina Škota (55 odsto) izjasnila se protiv otcepljenja. Sada, kada Britanija traži odvajanje od EU, Edinburg ima opravdanje za raspisivanje novog plebiscita, jer Škotska ne želi da izađe iz Evrope. Opšti metež dodatno komplikuje Madrid, koji ne dopušta da Katalonija izađe na izjašnjavanje o svojoj nezavisnosti. Takav plebiscit bio bi neustavan. Ukoliko se Barselona ipak samovoljno odluči da održi referendum i potom se otcepi od Španije, Madrid neće dozvoliti novoj državi da ostane u članstvu EU. Zbog toga će biti izričito protiv i ako Škotska zatraži da ostane članica Evropske unije, iako London iz nje izlazi.

Mađarski premijer Viktor Orban najavio je „cunami referenduma u Evropi”, ali na Balkanu je sezona plebiscita prilično kilavo počela. Vašington i EU upozoravaju da je referendum o Danu Republike Srpske najavljen za 25. septembar neustavan, a Stejt department pominje i veliki trošak za njegovu organizaciju.

Cunami koji pominje Viktor Orban nije zavredio njihovu pažnju. Mađari će odgovarati na pitanje o „pravu EU da odlučuje o naseljavanju nemađarskih državljana u Mađarskoj bez odobrenja parlamenta”. Viktor Orban i vladajuća partija Fides očekuju da narod odbije preporuku Brisela o primanju izbeglica. Rezultati referenduma treba da pokažu da je „većina Mađara protiv briselske birokratije”, kaže Orban, koji sutra dolazi u posetu Srbiji. Već se zna da Beograd nema ništa protiv toga što su i vojvođanski Mađari pozvani da glasaju protiv nastanjivanja izbeglica u susednoj zemlji. Predsednik vojvođanske skupštine Ištvan Pastor slaže se s Orbanom da EU ne može da nameće suverenim državama prijem stranaca na svoju teritoriju.

Posle mađarskog, očekuje se zaprašivanje Evrope referendumima. Oni su po tonu slični kao britanski plebiscit o „bregzitu”: hoćete li da poštujete briselski kućni red ili da ga kršite.

Deo Srbije, sto pedeset hiljada vojvođanskih Mađara sa dvojnim državljanstvom pozvani su da se izjasne protiv tog kućnog reda. A predsednik kućnog saveta nije protestovao zbog ovakvog antievropskog nagovaranja.


Komentari9
f8a17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar II
Zadivljuje me sa kakvom lakocom i neznanjem autorka spaja veoma kompleksne teme, naucnog integriteta, koji je globalan problem i ne zaobilazi ni SAD, ni EU, sa pravom gradjana da iskazu svoje misljenje. Jos vise zabrinjava, nejasan sistem sa kojim bi zamenila demokratiju, intelektualna aristokratija, mozda samo aristokratija ili kad smo vec krenuli u tom pravcu, najbolje da odmah krenemo u apsolutizam i feudalizam. :(
ksenija
Neki delovi drustva jako profitiraju od clanstva u EU, npr. studenti i izvoznici. Neki delovi drustva imaju veliku stetu od tog clanstva, npr. ribari. Norveska je odbila clanstvo u EU upravo zbog ribarstva. I kako da nadju zajednicko resenje oni koji profitiraju i oni koji propadaju.
dragan lučić
Ukoliko se odrzi drugi referendum i na njemu pobede oni koji su za ostanak u EU, onda druga strana s punim pravom moze da trazi treci referendum. I tako unedogled. Mozda da uvedu, kao u nekim sportovima, 2 razlike...
Sotir Gardačić
Pčele daleko više stradaju od jačine pritiska iz atomizera nego od štetnosti insekticida.
Stevanović
Ako već poredimo ljudsko sa pčelinjim društvom, pčele bi na referendumu odbacile bilo kakvu integraciju, pčelinju uniju ili stvaranje super društva. Svako pčelinje društvo je samodovoljno i prirodno optimizovano za maksimalno efikasan samostalni razvoj. Košnice na istom pčelinjaku nisu u simbiozi,ako ih ima previše na istom mjestu, svaka zajednica će biti slabija zbog ograničenog resursa. Pčele bi potom svakako odbacile demokratiju, kao opasan i neefikasan sistem vlasti. Priroda ne poznaje demokratiju, samo princip vođe. Pčelinje društvo bi odmah odbacilo multikulturalizam, odnosno multirasizam kao suprotnost osnovnom principu života i evolucije. Priroda razvoj nove vrste u rasnoj fazi,kada je još moguća međurasna reprodukcija štiti instinktom nemješanja.Sva veličanstvenost života na Zemlji,njegova ljepota raznovrsnosti, zasniva se na principu rasnog održanja. Na kraju pčele bi sa prezirom odbacile sva pčelinja prava i svu snagu,trud,vještinu i svoj kratki život, dale za društvo.
Jan Kovic
Moze li gospodin da uputi na literaturu koja svedoci o ne mesanju I odrzavanju rase kod pcela.Matice se pare u letu I najbrzi trut prenosi genetski paket sledecoj generaciji (pozitivna selekcija).Svi smo svedoci da se nase kranjke uspesno ukrstaju sa trutovima Italijanske rase I daju potomstvo koje jako podseca, a mozda i samo jeste, Banatska pcela (podklasa kranjke vezana za endem, nesto zuca pcela sa izuzetnim odlikama)...
Preporučujem 3

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja