utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 06.09.2016. u 09:05 Novica Đurić
SRBI U ALBANIJI (3)

Srbi iz Skadra traže izgradnju kulturnog centra

Павле Брајовић и наш дописник (Фото: Лична архива)

Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Zanimljivo je da na popisu stanovništva iz 2011. godine, kako nam kaže naš sagovornik Pavle Brajović, u okolini Fira nije registrovan nijedan Srbin, „jer smo tada pozvali Srbe da ne izlaze na popis, zato što nije bio slobodan i bio je protiv naše nacionalne zajednice”.

„Centar Srpstva je Skadar. U njemu je rođen i car Dušan. Iz njega je sve poniklo. To niko ne sme da zaboravi. Tamo se moraju obnoviti srpske institucije stare nekoliko stotina godina. Evo, 1822. godine ovde je osnovana škola ’Sveti Sava’ i to je bilo tačno 60 godina pre albanske škole”, podseća Brajović.

Direktor te škole bio je Haralampije Andrić, a škola je ugašena 1934. godine, za vreme vlade kralja Zogua, kad su albanski nacionalisti uveli diskriminatorski standard, kojim je odobren grčki i makedonski, a zabranjen srpski jezik.

„To je dovoljan razlog da vlada Srbije prepozna centar obrazovanja Srba, a to je Skadar. Ovde se mora sagraditi srpski centar u okviru kojeg će raditi i obnovljena škola ’Sveti Sava’, poručuje pomalo ljutito Brajović.

U to vreme je albanska vlast uspela da privoli Srbina Miloša Nikolića, budućeg najpoznatijeg albanskog pesnika Miđenija, da srpskoj deci predaje nematernji jezik upravo onako kako je to propisao Zogu.

On naglašava da ovog bivšeg Srbina albanski udžbenici i lektira tretiraju kao najvećeg albanskog novovremenog pesnika. A iz toga doba jednoumnosti i diktature Envera Hodže, podseća, potiče sistematsko zatiranje svih srpskih imena i prezimena.

„Bilo je to ravno zločinu, ludilu, ne znam kako da kažem. Tadašnja komunistička partija menjala je Srbima imena po knjizi Envera Hodže. Našem narodu su upisivali najpogrdnija imena, poput Mrava, Topole, Trave, Trešnje, Prozora, Kamena, Blata i slično. Evo, mom bratu su izbrisali iz liste rođenih ime Božo i umesto njega upisali Elidor”, s ogorčenjem priča Brajović.

Prema podacima do kojih je došao Brajović, od Skadra do Drača bilo je 360 srpskih pravoslavnih crkava. Marko Lopušina navodi podatak da ih je na teritoriji Albanije bilo 1.800, pri čemu nijedna nije bila katolička. „Nestale su, porušene, zapaljene, a one koje su se svidele katolicima Vatikan je kupio novcem od vlasti, pa se i sada vide detalji promene zvonika i drugih pravoslavnih obeležja. Jedino je preživeo velelepni pravoslavni manastir Ardenica, koji je spaslo skladištenje žitarica u njemu”, priča nam Brajović.

Da je Sveti Sava zaista „najveći molitvenik za srpski narod” i

da nikada nije napustio svoj stradalni rod u ovoj zemlji, uverava nas i pisac Budimir Dubak, koji se pomno bavi srpskim korenima, identitetom i kulturom srpskog naroda.

„Početkom dvadesetog veka, tačnije 1902. godine, ’Carigradski glasnik’ je na srpskom izvestio o proslavi Savindana u Skadru.

Sutra: Srbi za koje politika nije zanimanje

Komеntari6
15ca6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja