ponedeljak, 30.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:14
​INTERVJU: BRANISLAV NEDIMOVIĆ, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine

U parlogu 426.000 hektara oranica

Autor: Miomir Filipovićutorak, 06.09.2016. u 08:05
(Фото Никола Грујичић)

Nedavno je svinjsko meso drastično poskupelo, negde i do 50 odsto. Problem sa ciklusima u stočarstvu direktno pogađa i proizvođače i potrošače. Država nije reagovala intervencijom iz robnih rezervi. Zbog čega? – pitamo Branislava Nedimovića, ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije.

Rešenje tog problema ne leži u robnim rezervama, već u ugovorenoj proizvodnji. Dakle, samo ukoliko se unapred obezbedi poznati kupac i dogovori količina, a samim tim i cena po kojoj će se određeni proizvod prodati, možemo očekivati da ciklusi koji postoje svake godine nemaju tako drastičan uticaj na svinjarstvo. Bilo da je reč o preniskim ili previsokim cenama.

Hoće li biti novog nekontrolisanog uvoza tovljenika, jer je od poskupljenja stigao veliki broj zahteva za uvoz. Kako ćete to rešiti?

Jedna stvar je izvesna. Ne postoji mogućnost zabrane uvoza. Dakle, sve druge mere dolaze u obzir, osim zabrane uvoza bilo kog proizvoda. Do sada smo uvodili prelevmane kao zaštitnu meru, vršili interventni otkup i to su jedni od pokazatelja da država čini maksimalne napore kako bi zaštitila svoje proizvođače. Kada pominjete veliki broj zahteva, reč je zapravo o uobičajenim brojkama kao i svake godine, ali to u praksi gotovo nikad ne bude tako. Naime, firme sebi, za svaki slučaj, obezbede dozvole za uvoz većih količina, a u praksi uvezu višestruko manje količine mesa.

Najavljuje se reforma robnih rezervi. Možete li da nam kažete zašto robne rezerve već dugo nisu intervenisale u otkupu pšenice, mleka i tovne stoke, kad je otkupna cena tih proizvoda ispod troškova njihove proizvodnje, a ni kad cena prehrambenih proizvoda naglo skoči iznad kupovne moći naših potrošača? Šta nas očekuje?

Uloga robnih rezervi svakako se mora promeniti, ali se pre toga mora doneti odgovarajući Zakon koji će joj dati mogućnost da deluje snažnije, brže i sa daleko većim sredstvima. Do sada to nije bio slučaj. Već postoje određeni modeli i predlozi, ali o tome tek treba da se razgovara.

Ostaje li država na istom kursu kad je reč o zaštiti tržišta od GMO, s obzirom na to da su skupštine 128 opština i gradova jednoglasno usvojile Deklaraciju protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa GMO i proizvoda od GMO? Da li je planirana promena zakona koja reguliše ovu oblast?

Republika Srbija ima zakon koji precizno reguliše ovo kompleksno i važno pitanje, ne samo za našu zemlju, već i na globalnom nivou. Ako bi i bilo predloga za promene, to bi zahtevalo ozbiljnu i široku raspravu kao uslov svih uslova, uz zaštitu naših interesa na prvom mestu. Vrlo brzo formiraćemo i stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane, koji će činiti vrhunski stručnjaci i koji će, između ostalog, na naučnoj osnovi dati odgovore i na to pitanje.

Srbija trenutno ne može da izvozi svinjsko, pileće i juneće meso iz nekoliko razloga. Mnogi farmeri očekuju od vas da, u svom mandatu, rešite problem izvoza svinja tako što će se u Srbiji prestati s vakcinacijom protiv svinjske kuge. Može li to da se uradi?

Već u sledećoj godini očekujem da se prestane s vakcinacijom svinja. Posle toga, potrebno je da prođe određeni period bez novih slučajeva zaraze, kako bi se zemlja smatrala oslobođenom od svinjske kuge, a samim tim i dozvolio ponovni izvoz svinja na teritoriju EU. Farmeri treba da znaju da je to jedan od zadataka na kojima se radi i za koji očekujem da se reši čim se ispune neophodni uslovi. Naravno, to pitanje ne može se prevazići preko noći, ali ćemo ga rešiti i u to nemam dileme. Važno je i to što ćemo, uporedo s prestankom vakcinacije, u okviru Kompenzacionog fonda razviti mehanizam koji će vršiti obeštećenja stočarima u slučaju zaraze svinjskom kugom.

Kad je reč o govedini – životinjama vakcinisanim protiv bolesti kvrgave kože i ukidanju zabrana izvoza, očekujem da se to pitanje reši već na ministarskom sastanku u Sofiji 8. i 9. septembra. To je u interesu celog regiona i same EU.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu promenjen je uz veliko negodovanje poljoprivrednika, posebno u Vojvodini. Cilj je bio da se zakup državne zemlje što više legalizuje i lokalne samouprave nateraju da rade po zakonu, ali i da se privuku velike investicije u poljoprivredi. Ima li konkretnih rezultata?

Apsolutno. Uvođenje reda u decenijski haos na terenu ključni je uslov i za nove investicije i za oporavak poljoprivrede. Već u ovom trenutku, svega osam meseci od donošenja izmena i dopuna zakona, imamo izuzetno dobre rezultate. Uzurpacija zemljišta bila je rak rana, koju smo na dobrom putu da iskorenimo. Zbog zloupotreba kao posledice nedonošenja godišnjih programa za izdavanje zemljišta u zakup, država je gubila desetine miliona evra. Ove godine samo jedna od 145 opština nije na vreme donela godišnji program i ta opština je sankcionisana, obustavljena su joj predviđena sredstva iz republičkog budžeta. Reč je ogromnom napretku, s obzirom na to da su prošle godine to uradile samo 32 opštine. Ovim smo u legalne tokove ubacili i više od 130.000 hektara državnog zemljišta, koje ranije, bez ikakvog pravnog osnova, nije nuđeno u legalan zakup i koje će sada prvi put biti dostupno poljoprivrednicima.

U Srbiji, prema popisu poljoprivrede iz 2012, u parlogu je 424.000 hektara oranica, ukupno ima oko 860.000 hektara koji bi mogli da se obrađuju. Kakvi su planovi vašeg ministarstva da se to smanji?

Deo tog zemljišta zaista je neupotrebljiv u poljoprivredne svrhe ili se zbog nesravnjenog stanja u katastru, kao nasleđeni problem, i dalje vodi kao obradivo zemljište, a na terenu to zapravo nije tako. Cilj je da se prvo utvrdi šta je od svega toga zaista obradivo. U isto vreme, radićemo i na izradi novih podsticajnih mera i programa za njegovu veću iskorišćenost, ali bih istakao i da doneti zakon već daje mogućnost da se zemljište koje prethodne tri godine nije izdavano u zakup sada izdaje na licitaciji s početnom cenom od nula dinara na period do pet godina, ali s mogućnošću produženja za još 25 godina, što je ukupno 30 godina.

Najavljivan je dolazak nemačkog „Tenisa”. Imate li konkretne informacije da li i dalje postoji interesovanje ove kompanije za tržište Srbije? Ako „Tenis” može da proizvede pola miliona tovljenika godišnje, postoji li analiza koja bi pokazala koliko mogu registrovana gazdinstva u Srbiji da proizvedu tovljenih svinja godišnje ako bi imala uslove koje sad nemaju?

O tome će biti više reči u narednim mesecima. U ovom trenutku važno je da će investicije poput „Tenisa”, između ostalog, za rezultat imati i formiranje reprocentara gde će se uzgajati svinje vrhunskog kvaliteta. Za nas će veoma važan biti i kooperantski odnos koji će „Tenis” razviti sa svim zainteresovanim farmerima na principu uslužnog tova. Time ćemo znatno povećati broj kvalitetnih tovljenika i započeti obnovu stočnog fonda Republike Srbije koji godinama unazad beleži pad.

Kad će se stvoriti uslovi da oko 500 sela u Srbiji dobiju asfaltni put za svoj izlazak u svet?

Država već uveliko radi na obnovi putne infrastrukture koja je godinama propadala. Asfaltni putevi igraju važnu ulogu i za ekonomski razvoj sela, ne samo za lakši pristup drugim mestima. Složićete se, međutim, da se prvo kreće od glavnih koridora, jer su oni kičma transportne mreže svake zemlje. Za to je potrebno vreme, ali sam siguran da, kad se, vrlo brzo, završe i ti projekti, na red dolaze i druge kategorije puteva.

Od 2008. godine svaka vlast je obećavala milijarde evra iz EU za poljoprivredu Srbije. Pregovorima smo dogovorili samo 175 miliona evra za budžetski period od 2014. do 2020 25 miliona evra po godini. I tako mala sredstva nisu dostupna poljoprivrednicima. Da li će im biti dostupna?

Obećanja koja su davali svakako su postajala sve ispraznija i to pre svega zbog loše pripreme samog IPARD programa. Propusta je bilo i oko tehničkih stvari koje su važne da bi dobili akreditaciju, koja je glavni uslov da poljoprivrednici počnu da koriste sredstva iz evropskih fondova. Nisam preuzeo ovu funkciju da bih nastavljao s lošom praksom, već da bih je iskorenio. Trenutno radimo na otklanjanju svih propusta. U ovom trenutku privodi se kraju deo koji se odnosi na obezbeđivanje neophodnih kadrova, dok će deo u vezi s tehničkim preduslovima biti predmet rada u narednim mesecima.

Da li će vaši najvažniji saradnici u ministarstvu biti samo iz redova SNS i koalicionih partija ili ćete od stručnih i naučnih organizacija iz oblasti poljoprivrede, prehrambene tehnologije, agroekonomije i ruralnog razvoja tražiti da vam predlože najbolje stručnjake za ubrzani oporavak poljoprivrede i sela u Srbiji?

Najbliže saradnike biram isključivo po stručnosti i rezultatima koje su postigli. Isto tako, treba naglasiti i da ministarstva predstavljaju odraz političke volje, zbog čega je balans svega navedenog ključ uspešnog rada.

Šta biste želeli da poručite poljoprivrednicima, agrarnoj struci i nauci, uvoznicima i izvoznicima i potrošačima hrane u Srbiji?

Udruživanje, stalno ulaganje i primena novih znanja. Jedino kvalitetom možemo da se izborimo na tržištu. Važno je da ulažu u prerađivačke kapacitete, da proizvode robu s dodatnom vrednošću, dakle da prodaju gotove proizvode, a manje sirovine. Potrošačima bih preporučio da pri kupovini daju veću šansu domaćim proizvodima, među kojima su pojedini po kvalitetu u samom svetskom vrhu. Tako će ojačati i srpskog poljoprivrednika i srpsko selo i Srbiju u celini.

Kada će početi s radom nacionalna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka i u čemu je njen značaj?

U proteklom periodu često smo gledali proizvođače mleka nezadovoljne zbog, kako su isticali, nepravedne otkupne cene mleka. Naime, kvalitet njihovog mleka proveravale su mlekare koje su ga i otkupljivale, što je, složićete se, svojevrstan sukob interesa. Zbog toga će u najskorijem periodu, u narednih nekoliko meseci, početi sa radom nacionalna laboratorija za ispitivanje kvaliteta mleka, čime će naši mlekari konačno imati nezavisnu i objektivnu ocenu svojih proizvoda, a time će i dobiti najbolju moguću cenu.

Kad planirate da uvedete plaćanje tovljenika na osnovu kvaliteta na liniji klanja i kako mislite da će se to odraziti na naše proizvođače i mesnoprerađivačku industriju?

Klasifikacija svinjskih polutki na liniji klanja izuzetno je važna oblast za razvoj stočarstva i mesne industrije Srbije, naročito u smislu evropske perspektive, konkurentnosti i povećanja izvoza. Smisao klasifikacije svinjskih polutki i njene implementacije u klaničnoj i mesnoj industriji Republike Srbije jeste u tome da se uspostavlja i sistem plaćanja poljoprivrednih proizvođača prema kvalitetu tovljenika u smislu mesnatosti polutki.

Ovim sistemom stimulisaćemo poljoprivredne proizvođače da koriste vrhunsku genetiku koja je na raspolaganju, kao i savremene načine uzgoja i ishrane životinja, što vodi većoj profitabilnosti i napretku poljoprivrede u državi. Ovaj sistem klasifikacije i način plaćanja dovodi našu mesnu industriju u ravan s mesnim industrijama EU i drugih razvijenih zemalja.

Plan je da pripremimo sve neophodne zakonske procedure i u prvoj polovini 2017. godine budemo spremni za punu implementaciju klasifikacije i plaćanja svinjskih polutki na osnovu kvaliteta.


Komentari18
2a5e9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dijaspora Dipl.iz Banata
Ni nakon Ca 50 g u SRNJ nisam izgubio kontakt sa rodnom selom!pravi problemi su u Vojvodini da seljaci'tesko mogu doci do obr.povrsine tajkuni su pokupili na sumnjive nacin doslovno uniste sve sto se moglo!Npr.posslednja secerana izgradjena je u Novoj Crnji da bi sada zatvoreno propada nikom nistai Uljjara na tom putu .moji rodjaci nikako da dodju do "artende ParHe-a ogr.kolicina stoji neobr.u rukama nekog tajkuna izBgd.dok moji zivotare sa sobstvenim 5-6 He -a Ni mm napred!"tu lezi gospoda zec u pacu" "
journalist u mirovini
Pored svih realnosti oko proizvodnje i rodne godine,koja je uveliko smanjila troškove stočne hrane,stanovnici Srbije još ne znaju razlog poskupljenja svinjskog i živinskog mesa,koje dostiže i do 50% kako se navodi u prilogu ministra poljoprivrede.I pored niza pitanja,koja se ne dotiču ove teme,novinar nije pitao ministra, zašto većim proizvodjačima ne izdaje sertifikate za izvoz kako žitarica,tako i stoke,kao i njihov uvoz,gde bi zaradili trgovci,proizvodjači, i država.Da li je to nesposobnost srpske vlade ili nečiji put ka osiromašenju poljoprivrednika,to ostaje velika nepoznanica.Zašto se ne dopusti stranim proizvodjačima da dodju u Vojvodinu i stvore takvu konkurenciju,koja bi dala bolji kvalitet mesa,tako i bolju zaradu,kako stranim,tako i domaćim proizvodjačima mesa u Srbiji ?
Драган
Нема ту велике филозофије. Ми смо швапска интересна зона и Вучићев задатак, који он ревносно испуњава, је да од Србије направи њихову колонију, с тим да су и арапи заинтересовани да уђу у комбинацију. То је суштина а не оно што АВ и његови папагаји понављају.
dejan
Zasto forsirate jednu vrstu svinja, jednu vrstu jabuka, sljiva, paradajza itd. Sta je sa Biodiverzitetom!?
poljoprivredne subvencije
Poljoprivredne subvencije po hektaru u Evropskoj zajednici su u proseku deset puta vece od ovih u Srbiji a slicno je i sa subvencijama po grlu stoke, litri mleka i dr. Zasto ministar o tome ne kaze ni rec? Kod nas su ove subvencije cak smanjene sa preko sto evra na oko trideset evra po hektaru. Kako onda srpski seljak da bude konkurentan sa evropskim? A uvoz hrane iz EU je slobodan.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja