ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 26.08.2007. u 19:00 Slobodan Kljakić

Srbija u demokratskom ogledalu

(Фото Ж. Јовановић)

,,Srebrnom mistrijom obložio je kamen cementom, pa je onda pročitao povelju napisanu na pergamentu, stavio to u jednu metalnu kutiju i to položio u kamen temeljac. Dva Maćedonca u narodnom odelu metnuli su pomoću poluga povrh toga još jedan kamen. Kralj je tada srebrnim čekićem tri puta udario po kamenu temeljcu i time je ceremonija bila završena. Kad se Kralj vratio na svoju tribinu pozdravio ga je g. Lj. Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine. U 11¾ završena je svečanost."

,,Politika" je ovako, nimalo raskošno, 27. avgusta (po starom kalendaru) 1907. godine, završila izveštaj pod naslovom ,,Nova skupština", o događaju čiju stogodišnjicu Srbija sutra svečano obeležava. 

Sećanje na kamen temeljac Narodne skupštine može navesti na pomisao da je to pomalo nategnuto kićenje simbolom koji treba ostaviti vremenu njegovog nastanka, ali će pre biti reč o nečemu drugom, o ogledanju Srbije u sopstvenom demokratskom ogledalu.

Demokratija je u Srbiji uspostavljana i slamana u kovitlacima 19. i 20. veka, u ustancima, bunama, ratovima, u prevratima i revolucijama, u dinastičkim i strančarskim borbama.

Zato mi se čini da svečano obeležavanja jednog datuma iz istorije parlamentarne, demokratske Srbije, natkriljuje ideja važnija od pukog podsećanja na nešto što je za nama sto godina.

Okretanje istorijatu Doma Narodne skupštine znači i dublje, svestranije i kritičkije suočenje s povešću Srbije (i Jugoslavije) u 20. veku. U tom istorijatu je ispisana uzbudljiva istina o mukotrpnim borbama za slobodno, moderno uređeno, demokratsko društvo, u kome građani Srbije kontrolišu svoje izabrane predstavnike, nosioce vlasti.

I nije reč samo o Domu Narodne skupštine, već i o simboličkom značaju mnogih drugih dela profane arhitekture i crkvenog graditeljstva.

,,Kojekuda, eto pak u skupštini biraj najbolje i koga hoćeš, pak ljude vodi u manastir Voljavču, i tamo sedite!"

Vožd Karađorđe je na ustaničkoj skupštini u Borku (15/27. avgust 1805) tim rečima odgovorio proti Matiji Nenadoviću, kada ga je ovaj podsetio na obećanje da ,,na prvoj skupštini sinod postavimo".

Srbija je konačno počela da gradi svoje moderne ustanove, iako su narodne skupštine i ,,sednice vlade" održavane ne samo u šumskim, nego i u manastirskim skrovitostima i zabitima.

Praviteljstvujušči sovjet je prvo smešten u manastir Voljavču, preseljen je ubrzo u manastir Bogovađu, onda u Smederevo (1805), potom u Beograd (1807), u Tekiju, raniju zgradu derviškog reda.

U Srbiji onog vremena, često i potom, očito nije baš bilo uslova koji potvrđuju sud jednog filozofa da je ,,uloga arhitekture da slavi", a ,,tamo gde nema šta da slavi, nema ni arhitekture".

Velike događaje i ličnosti Srbije, profana arhitektura će početi da slavi tek od druge trećine 19. veka, u Beogradu prvenstveno, saglasno urbanističkoj viziji ,,glavne varoši", koju je knez Miloš Obrenović saopštio 1834. godine u razgovoru sa francuskim putopiscem Boa le Kotom.

Istina, Miloš je 1818. godine proglasio Kragujevac za prestono mesto. Pod natruhama istorijskog vremena pomalo je zaboravljeno da je od 1813. do 1880. godine Kragujevac bio srce srpskog narodnog predstavništva. Čak 33 skupštinska zasedanja su održana u ovom gradu, na otvorenom, ili u zdanju Stare Skupštine, sagrađene 1859. godine.

Od onda do danas, poslanici srpskih narodnih skupština zasedali su ,,kojekude", pa i u kraljevskim konacima, u pozorištima i raznim nadleštvima, pod simbolima kraljevina Srbije i Jugoslavije, pa socijalističke i skraćene Jugoslavije, a danas pod znamenjima samostalne Republike Srbije.

Sećanje na kamen temeljac Doma Narodne skupštine, postavljen pre jednog veka, trebalo bi, u stvari, da utemeljuje buduće sećanje na savremenu Srbiju – pravnu državu koja je, zadržavši svoju teritorijalnu celovitost i državni suverenitet, izgradila postojane demokratske ustanove i, okrenuta prosperitetu, mirnom razvoju i snaženju autoriteta, pronašla svoje mesto ne samo u evropskim, nego i u širim integracijama današnjeg sveta.

Komеntari0
5ba9a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja