nedelja, 15.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:36

Stamenković: Ne vidim perspektivu za rast proizvodnje u Fijatu

Posle ukidanja jedne smene u kragujevačkoj fabrici ne može se očekivati rast proizvodnje „fijata 500-L”
Autor: Aleksandar Mikavicautorak, 06.09.2016. u 18:21
Иван Николић (Фото А. Васиљевић) и Стојан Стаменковић (Фото Танјуг)

Pitanje je da li će „Fijat” posle isteka ugovora ostati u Srbiji ili će otići, izjavio je Stojan Stamenković, koordinator istraživanja časopisa „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT). On je na današnjem predstavljanju novog broja ovog izdanja Ekonomskog instituta kazao da se posle ukidanja jedne smene u „Fijatu Krajsler Srbija” ne može očekivati rast proizvodnje „fijata 500-L”.

– Čini mi se da ugovor ističe krajem 2018. i nisam siguran da li će biti produžen ili će „Fijat” otići odavde. Ne vidim neku perspektivu za rast proizvodnje u fabrici – kazao je Stamenković u PKS.

Vrednost izvoza motornih vozila i prikolica u periodu januar-jul 2016. iznosila je oko 1,2 milijarde evra, a u julu je svedena na 132 miliona evra, što je gotovo 40 odsto manje nego u julu 2013.

Pad proizvodnje motornih vozila i prikolica za gotovo sedam odsto u julu ove godine, u odnosu na isti mesec prethodne, i devet odsto u sedmomesečnom periodu u poređenju sa sedam meseci 2015., doveo je do stagnacije u poslednja tri meseca na nivou koji je za oko 11 procenata niži od prošlogodišnjeg proseka.

Vrednost izvoza motornih vozila u periodu januar-jul 2016. iznosila je oko 1,2 milijarde evra, a u julu je svedena na 132 miliona evra, što je gotovo 40 odsto manje nego u julu 2013.

„Fijat Krajsler Srbija” naš najveći izvoznik, rekordne 2013. na strana tržišta prodao je model „500-L” za 1,53 milijarde evra, a 2014. za 1,36 milijardi. Prema podacima Ministarstva finansija, u 2015. je iz Kragujevca izvezeno „velikih fića” za 1,09 milijardi evra.

Inače, Stamenković je ukazao da je u julu došlo do smanjenog rasta spoljnotrgovinske razmene. Izvoz je veći za 1,8, uvoz za 0,5 odsto, a uvoz je pokriven izvozom u sedmomesečnom periodu sa 77,7 odsto, julu sa 80,4. I izvoz i uvoz su i dalje na rastućim trendovima, ali su njihovi priraštaji smanjeni.

Podaci za jun i jul pokazuju stabilnu tendenciju rasta prerađivačke industrije, ali uz smanjenje rasta i domaće i izvozne tražnje, kazao je urednik MAT-a Ivan Nikolić. Trend je i dalje rastući – trenutno je na nivou koji je za nešto više od 6,5 odsto iznad proseka prethodne godine, a procena rasta prerađivačke industrije u 2016. je oko sedam odsto. Prekinut je i rast ukupnih zarada, ali i dalje raste masa zarada u privatnom sektoru. Posle prošlogodišnjeg oktobra masa zarada je rasla tokom šest meseci, da bi tokom poslednja tri meseca stagnirala. Prema njegovim rečima, kretanja u međunarodnom okruženju predstavljaju ključni rizik po ostvarenje povoljnih ekonomskih izgleda na srednji rok.

 

Suficit i sa Hrvatskom

Posmatrano po pojedinačnim zemljama, najveći suficit u robnoj razmeni u prvom polugođu ostvaren je u razmeni sa BiH i Crnom Gorom, ali je Srbija u drugom tromesečju ove godine prvi put zabeležila suficit i u razmeni sa Hrvatskom, naglasili su autori MAT-a.

Zato Srbiji nipošto ne odgovara nestabilnost u regionu, tako da ne čudi što naša vlada insistira na tome da se strasti smire.

Hrvatska, BiH, Crna Gora i Makedonija su naša najatraktivnija izvozna odredišta, jer je u ovaj region u prvoj polovini 2016. plasirano 24,8 odsto ukupnog robnog izvoza, pri čemu je mnogo bitnije da beležimo značajan suficit. Suficit u razmeni sa pomenutim zemljama u posmatranom periodu uvećan je za 20,9 odsto, dok je sa ostatkom sveta deficit uvećan za jedan procenat.


Komentari13
c40da
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dusan Martinovic
Meni je cudno samo jedno. Ko god je dao pare morao je u poslovnom planu da ima klauzulu za izlaznu strategiju. Svaki poslovni planu mora da ima (otkazivanje ugovora ukljucujuci visu silu prirodne nepogode ili rat). Razlog je prost da se proveri (opravda) potencijalni gubitak ili da se odbije ulaganje zbog rizika (ne solidnosti, likvidnosti partnera). Ocigledno da je preovladala filozofija “Ja sam doveo toga i toga u Srbiju” na nesrecu to je uvek plan bez palana “srpskih businessman-a .Mislim da je sada trenutak da stvorimo nas proizvod. Imamo tone dobrih inzenjera ekonomista tehnologa puno uspesnih ljudi menadzera na zapadu sta je problem. Novac? Pa znamo gde je samo ga treba uzeti natrag od lopova. Jugo Florida i Hundai poceli su da se takmice u isto vreme Jugo je imao sansu. Epilog jedan od modela Hundai-a podseca na Bentli I prodaje se kao halva. Kako je to moguce. Objasnicu kad budem postao CEO Zastave.(salim se mozda i ne) Dusan Martinovic B.Sc. M.Sc MBA P.Eng.
Paja Patak
Повећање производње је могуће у свакој фабрици и то су јапанци доказали небројено пута (Lean manufacturing - Toyota, Honda, Nissan....). Овде је питање да ли јо овај модел и даље добро позициониран на тржишту (да ли се продаје) и да ли је време за нови модел. У Amerици сваки модел се ”улепшава” сваке три године а сваких 6 година излази потпуно нов ауто под истим именом. Та судбина вероватно чека и великог Фићу.
Milojko
Fiat ce ostati u Srbiji ako ima interesa. Pitanje je samo da li Srbija ima interesa da subvencionise fabriku da bi posto-poto zadrzala proizvodnju u Srbiji.
Nikola Nesic
Vest nije dobro shvacena, svet se menja, ekonomija trazi nove puteve, ali Stojan Stamenkovic je uvek tu i isti. Alanfordovske analize da ako zelis biti bogat, ne smes biti siromasan, i slicne cine ovog strucnjaka onim sto jeste. Pitajte ga recimo da li ce kurs dinara rasti ili padati, ili da li je bolje biti placen u RSD ili EUR, pa cete videti strucnost na delu.
Betty Boop
Posto je drzava ulozila novac u Fiat, oni ce raditi samo dok imaju te beneficije. Onda idu dalje i dobijaju lovu od drugih bendnih drzava…to se zove globalizam, taj novi vid kapitalizam gde sirotinja finansira bogatase. Zato se stalno i ponavlja mantra o strnim investicijama.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja