Pitanje je da li će „Fijat” posle isteka ugovora ostati u Srbiji ili će otići, izjavio je Stojan Stamenković, koordinator istraživanja časopisa „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT). On je na današnjem predstavljanju novog broja ovog izdanja Ekonomskog instituta kazao da se posle ukidanja jedne smene u „Fijatu Krajsler Srbija” ne može očekivati rast proizvodnje „fijata 500-L”.
– Čini mi se da ugovor ističe krajem 2018. i nisam siguran da li će biti produžen ili će „Fijat” otići odavde. Ne vidim neku perspektivu za rast proizvodnje u fabrici – kazao je Stamenković u PKS.
Vrednost izvoza motornih vozila i prikolica u periodu januar-jul 2016. iznosila je oko 1,2 milijarde evra, a u julu je svedena na 132 miliona evra, što je gotovo 40 odsto manje nego u julu 2013.
Pad proizvodnje motornih vozila i prikolica za gotovo sedam odsto u julu ove godine, u odnosu na isti mesec prethodne, i devet odsto u sedmomesečnom periodu u poređenju sa sedam meseci 2015., doveo je do stagnacije u poslednja tri meseca na nivou koji je za oko 11 procenata niži od prošlogodišnjeg proseka.
Vrednost izvoza motornih vozila u periodu januar-jul 2016. iznosila je oko 1,2 milijarde evra, a u julu je svedena na 132 miliona evra, što je gotovo 40 odsto manje nego u julu 2013.
„Fijat Krajsler Srbija” naš najveći izvoznik, rekordne 2013. na strana tržišta prodao je model „500-L” za 1,53 milijarde evra, a 2014. za 1,36 milijardi. Prema podacima Ministarstva finansija, u 2015. je iz Kragujevca izvezeno „velikih fića” za 1,09 milijardi evra.
Inače, Stamenković je ukazao da je u julu došlo do smanjenog rasta spoljnotrgovinske razmene. Izvoz je veći za 1,8, uvoz za 0,5 odsto, a uvoz je pokriven izvozom u sedmomesečnom periodu sa 77,7 odsto, julu sa 80,4. I izvoz i uvoz su i dalje na rastućim trendovima, ali su njihovi priraštaji smanjeni.
Podaci za jun i jul pokazuju stabilnu tendenciju rasta prerađivačke industrije, ali uz smanjenje rasta i domaće i izvozne tražnje, kazao je urednik MAT-a Ivan Nikolić. Trend je i dalje rastući – trenutno je na nivou koji je za nešto više od 6,5 odsto iznad proseka prethodne godine, a procena rasta prerađivačke industrije u 2016. je oko sedam odsto. Prekinut je i rast ukupnih zarada, ali i dalje raste masa zarada u privatnom sektoru. Posle prošlogodišnjeg oktobra masa zarada je rasla tokom šest meseci, da bi tokom poslednja tri meseca stagnirala. Prema njegovim rečima, kretanja u međunarodnom okruženju predstavljaju ključni rizik po ostvarenje povoljnih ekonomskih izgleda na srednji rok.
Suficit i sa Hrvatskom
Posmatrano po pojedinačnim zemljama, najveći suficit u robnoj razmeni u prvom polugođu ostvaren je u razmeni sa BiH i Crnom Gorom, ali je Srbija u drugom tromesečju ove godine prvi put zabeležila suficit i u razmeni sa Hrvatskom, naglasili su autori MAT-a.
Zato Srbiji nipošto ne odgovara nestabilnost u regionu, tako da ne čudi što naša vlada insistira na tome da se strasti smire.
Hrvatska, BiH, Crna Gora i Makedonija su naša najatraktivnija izvozna odredišta, jer je u ovaj region u prvoj polovini 2016. plasirano 24,8 odsto ukupnog robnog izvoza, pri čemu je mnogo bitnije da beležimo značajan suficit. Suficit u razmeni sa pomenutim zemljama u posmatranom periodu uvećan je za 20,9 odsto, dok je sa ostatkom sveta deficit uvećan za jedan procenat.
