subota, 28.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 07.09.2016. u 22:00 Aleksandar Mikavica

„Probni rad” bez plate, staža i bilo kakvih prava

Poslodavci su od početka godine prijavili 8.460 radnika nakon što su inspektori utvrdili da su prekršili zakon
(Илустрација Новица Коцић)

Od 1. januara do 31. jula 2016. Inspekcija rada izvršila je 32.695 inspekcijskih nadzora i zatekla 10.174 osobe na radu „na crno”. Gotovo trećina poslodavaca je rad zatečenih lica sa kojima nisu sklopili ugovor o radu, niti su za njih plaćali poreze i doprinose, bezuspešno pravdalo njihovim „probnim radom”. Kad je bilo očigledno da su prekršili zakon, vlasnici preduzeća i preduzetnici zasnovali su radni odnos sa 8.460 osoba zatečenih na radu „na crno”.

Bojan Jocić, direktor Inspektorata za rad, pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, tvrdi da neki poslodavci veoma često probni rad koriste kao skrivalicu zapošljavanja „na crno”.

– Kad inspektori zateknu čoveka koji radi bez ugovora o radu, poslodavci se pravdaju neophodnošću da prethodno provere da li on ispunjava određene uslove za zasnivanje radnog odnosa – kaže Jocić. – Reč je, zapravo, o klasičnoj zloupotrebi instituta probnog rada iz Zakona o radu. Svaki poslodavac, bio on pravno lice ili preduzetnik, trebalo bi da zna da se, u skladu sa članom 36 Zakona o radu, probni rad prethodno mora ugovoriti ugovorom o radu za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova.

Tako se „svetu kapitala” pruža prilika da proveri stručne i druge radne sposobnosti kandidata kad su one poseban uslov zasnivanja radnog odnosa. Zato se i radni odnos uz probni rad uspostavlja uslovno – da zaposleni tokom njegovog trajanja pokaže da poseduje stručnost, umeće, veštinu, izvežbanost, vičnost, spretnost, umešnost i druga svojstva zaposlenog, koja se mogu proveriti samo praktičnim radom.

– Poslodavci, međutim, zanemaruju činjenicu da Zakon o radu propisuje da je provera kandidata za prijem u stalni radni odnos ili na određeno vreme moguća samo posle zasnivanja radnog odnosa – ukazuje Jocić. – Ako se prvo zasnuje radni odnos, a tek potom pristupi proveravanju uslova rada, onda je taj odnos, uslovno uspostavljen. Ukoliko se pokaže da zaposleni ispunjava uslove rada, ostaje u radnom odnosu, a ako se pokaže da ih ne ispunjava, gubi posao. Ako su radne i stručne sposobnosti uslov zasnivanja radnog odnosa, probni rad je uslov njegovog opstanka.

Jocić napominje da probni rad može da traje najduže šest meseci. Ako se ugovara, onda se mogu ugovoriti i način praćenja probnog rada i njegovo ocenjivanje.

Naš sagovornik napominje da nije pametno pristati na probni rad bez prethodno potpisanog ugovora o radu.

– Kad poslodavac zaposli čoveka bez zaključenog ugovora o radu, pod izgovorom da je na probnom radu, često se događa da mu ne isplati dogovorenu zaradu – kaže Jocić. – U slučaju ugovorenog probnog rada, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati zaradu u za to zakonom propisanom roku. Jer, zaposleni na probnom radu ima pravo na zaradu kao i zaposleni koji nisu na probnom radu. Ukoliko poslodavac ne isplaćuje ugovorenu zaradu, lice na probnom radu može da se obrati inspekciji rada, ili da podnese tužbu sudu.

Za neisplaćivanje zarada zaposlenima, u skladu sa Zakonom o radu propisana je novčana kazna u rasponu od 800.000 do dva miliona dinara za poslodavca koji je pravno lice i od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu. Za poslodavca sa svojstvom preduzetnika u rasponu od 300.000 do 500.000 dinara.

S obzirom na to da se institut probnog rada u mnogim slučajevima zloupotrebljava kroz rad „na crno”, inspektori rada donose rešenja kojima nalažu poslodavcima da zasnuju radni odnos sa zatečenim licima na radu, a protiv poslodavaca podnose zahteve za pokretanje prekršajnog postupka.

Komentari38
8ae44
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vukašin Jelenić
probaj da radiš tako jedno 25 godine.
za Rebronju
NIko ne treba da se tera na rad po svaku cenu. Ljudi su svesni i znaju sta je njihov posao. Eno Orasac je hrana sa najboljom uslugom u gradu..sta ce mi ekskluz. kafana kad je u Orascu sve najbolje hrana usluga ..sve je dobro; Samo proletos su ih bili zatvorili a nisu smeli ..jer i finansijska sluzba i inspektori moraju da misle o klijenteli a ne samo o svojim bubama.] Ne mozete MR od zaposlenih u ugostitelj. da trazite neka svemirska znanja..sve zavisi koja je kafana ili hotel..ima raznih od obicnih hostela i malih krcmi do najelitnijih i svako takvo mesto ima svoju radnu snagu. Ko je isao u najbolje svetske hotele zna odlicno kako to radi..vrlo pazljivo se biraju zaposleni, prolaze niz provera, plata je na nivou a tu je i sindikat. tako je u NY..a gde je sindikat za ugostiteljstvo u Srbiji? ko ce da brani njihova prava od predatora kriminalaca? I ovde puno divljenje za konobaricu u restoranu Saran, bese to davno 2001a god kasni septem. i danas je spominjemo u NJujorku usluga besprekor
da nam zivi zivi rad
Molim cenjenu Politiku da nekoliko dana svoje naslovne strane posveti najboljim radnicima, kako je nekad bilo u sfrj, a kako je sada. Ko su ti najbolji radnici koji zive od znoja svoga i koji posteno zaradjuju hleb..oni su za naslovnu stranu. A ne da naslovna strana izgleda samo kao crna hronika. Nekad smo imali Aliju Sirotanovica, imali smo ljude koji su zidali fabricke dimnjake..imali smo mnogo toga..bili smo nekad drzava, a sta smo sada? Sada imamo nazovi gazde a u stvari protuve koji nece da placaju zaposlene; Oni se voze u nekim luksuznim autima, a radnicima ne daju platu..to nisu ljudi to su protuve i to nije privreda nego kriminal.
Цицка
Да сам приватник мене би било срамота да ми неко ради месец, два или три бесплатно , а има и тога да има и таквих приватника , изарбаљују људе па их ни не узму после пробног рада, све је до културе и односа једних према другима , до културе која се стицала васпитањем а наши приватници , част изузецима, ко зна од које су сорте
Micka
Cickasalzem se. Nasi privatnici su vecinom nehumani, pretezno drze duze ljude na poslu,daju manji odmor, ne postuju drzavne praznike, daju deo plate na ruke tako da celjudi imati premale penzije.Po meni to su gresni ljudi! Ima svetlih primera koje i znam.
Muradin Rebronja
Шта да ради угоститељ ако има посла за радника да ради четири сата, рецимо за ручак или вечеру, када постоји стварна потреба и оног времена када нема посла? Ако га плаћа на сат, плати му онолико колико је радио. Ако му даје плату, плати му онолико колико је зарадио за тих четири сата. Не може да му плати нерад јер нема одакле. Не може да узме од оног ко је радио и да исплати оног ко није радио. Узгред, да би радник зарадио један евро, он мора да допринесе три евра. Један за њега, један за трошкове материјала и једна за ПДВ и зараду власника. Јер, ако радник неће да ради без зараде, неће ни власник да улаже ако нема зараде. Дужина рада се код нас у Канади регулише тако што сви имамо свој матични број на коме се уплаћују све зараде. На тај начин, радник може да ради на неколико радних места и сви они ће му уплатити онолико колико је радио и нема рада на црно. Раздвојен је рад од нерада. На тај начин се и постиже висока сатница кроз продуктивност и профитабилност. Тако треба и код нас.
Mala
gospodine ekonomija je moja struka, znam to u prste. Vi ste jednosmerni gazda. Prvo gazda u ugostiteljskom poslovanju je samo deo cele price. Onaj ko radi sa musterijama i te kako ulaze rad i trud; Ne moze svako da bude konobar, kao sto ne moze svako da bude i kuvar. To su dva vazna ali potpuno odvojena zanimanja..Oni ucestvuju u zaradi i doprinose zaradi gazde i moraju se adekvatno platiti. To gazde koje su savesne i odgovorne znaju odlicno. I tu nema sta ..Vi sa time imate ozbiljan problem..jednostavno vi bi da platite minimum a da dobijete max..cisto sumnjam da sa takvim pristupom imate veliki uspeh..prolazite sa logikom koja je bolesna..ako nece Jova hoce Steva.. ne ...to nije kultura ni u restoranu, ni u hotelu. Rad se mora platiti. Ne znam sta pise u tim vasim knjigama, ali ako tako pisete to je sve pogresno. Radnim se mora postovati i mora se platiti. Ko to nece nije za gazdu; nego je to razmisljanje na nivou lokalnih dripaca, verujem da bi i oni bolje.
Muradin Rebronja
@ Mala: Izvinite ali ja pišem stručne knjige o tim stvarima. Napojnica da, ali za konobare i barmene. A šta je sa kuvarima? Imaju višu satnicu a konobari i barmeni manju. Materijal (namirnice, piće...) naravno plaća gazda ali od zarade koje su doprineli zaposleni. Rad je trošak i iznosi oko 30 odsto, slično i sa troškovima materijala. Ali tu imaju i režijski troškovi, razni fiksni i varijabilni...država hoće svoje a i vlasnik mora da zaradi, zar ne? Za svaki mesec se podvuče crta pa se kaže: toliko je bio promet, toliko su ovi troškovi, oni...i ako je nešto ostalo, to je profit. Marža (margina) između ukupnog prometa i ukupnih troškova. To je glavni cilj svakog biznisa. Umesto plate, pa ga teraj da radi od jutra do sutra, bolje plaćanje na sat pa da zna koliko je radio i koliko je zaradio. Ako neće on da radi, radi onaj ko hoće, i zaradi. Pre toga mora da ima najbolje znanje (software), tehnologiju (hardware) i motivaciju (energiju). Tako "naoružan" on je vrlo produktivan i zarađuje.
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja