sreda, 13.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55

Proboj vojvode Petra Bojovića iz zaborava

Zbirka gotovo svih odlikovanja jednog od najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata prvi put pred očima javnosti na izložbi koja će u četvrtak biti otvorena u Predsedništvu Srbije
Autor: Nikola Belićsreda, 14.09.2016. u 08:20
Војвода Петар Бојовић на фронту 1916. године

Izložba „Vojvoda Petar Bojović – znamenja slave i časti”, čiju postavku čine odlikovanja jednog od najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata, do sada čuvana daleko od javnosti, biće otvorena u četvrtak u zdanju Predsedništva na Adrićevom vencu.

Građani i poštovaoci moći će da prvi put vide ordenje i ukaze o unapređenju ratnog komandanta koji je sa svojom Prvom armijom prvi ušao u oslobođeni Beograd 1. novembra 1918.

U ovoj zbirci su, osim domaćih, i inostrana priznanja koja su Petru Bojoviću dodelile gotovo sve važnije evropske zemlje.

Kako za „Politiku” ističe autor postavke Radivoje Bojović, kustos Narodnog muzeja u Čačku, ovo je najkompletnija zbirka  odličja nekog od četvorice srpskih vojvoda. Odlikovanja Stepe Stepanovića, koja su 1937. poklonjena Vojnom muzeju, nestala su tokom Drugog svetskog rata – sačuvana su samo dva, tri ordena. Znamenja Živojina Mišića su nakon Drugog svetskog rata prodavana i završila u privatnim zbirkama, Vojni muzej je uspeo da otkupi samo deo. Ova institucija poseduje svega dva ordena Radomira Putnika, a i oni su tek odnedavno u muzejskom fondu.

– Vojvoda Petar Bojović je nosilac 25 domaćih i 16 inostranih odlikovanja. Šest nije sačuvano, a četiri nisu kompletna, ali i bez njih ovo je izuzetna celina koju poseduju samo države sa bogatim tradicijama, poput Francuske ili Engleske.

Zbirku znamenja proslavljenog komandanta Prve armije, a jedno vreme i načelnika Vrhovne komande u Velikom ratu, predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću ustupio je njihov dosadašnji vlasnik i ona su trajno pod starateljstvom države.

– Kosta je bio čuvar ove zaostavštine po oporuci vojvodinog sina Dobrice, kao predstavnik ugledne beogradske familije koja je brinula od poslednjim članovima porodice slavnog vojskovođe – navodi autor izložbe Radivoje Bojović.

Prema njegovim rečima, među odlikovanjima koja će biti izložena značajem se izdvaja Orden Belog orla sa mačevima prvog reda, dodeljen 1917, jer je Bojović jedini vojvoda koji je nosilac tog znamenja.

– Tu je i Karađorđeve zvezde sa mačevima Prvog reda iz 1933. Među značajnim stranim odlikovanjima pomenuo bih Orden Francuske legije časti prvog reda iz 1936. – dodaje autor postavke.

Osim ordenja koje je Petar Bojović dobio od zemalja saveznica u Prvom svetskom ratu, interesantno je da su ga pre Velikog rata odlikovali i vladari država koji će biti protivnici Srbije u periodu od 1914. do 1918. Tako je austrougarski car Franc Jozef još 1884. Bojovića kao mladog oficira odlikovao Viteškim krstom trećeg reda, a bugarski knez Ferdinand Koburg mu je 1904. dodelio Orden za vojne zasluge drugog reda.

– Takva priznanja dokaz su da je Bojović i u mirnodopskom delu karijere bio veoma uspešan – zaključuje kustos Radivoje Bojović.

Predsednik Tomislav Nikolić je u pismu povodom otvaranja podsetio da je prošlo sedam decenija „od upokojenja srpskog ratnika Petra Bojovića i skromne, nedostojne sahrane bez ikakvih počasti, u gradu kojem je doneo slobodu”.

Bojović je inače penzionisan neposredno posle Velikog rata i skrajnut. Tek nakon puča 27. marta 1941. je reaktiviran kao vrhovni inspektor jugoslovenske vojske. Preminuo je u januaru 1945. Prema pojedinim izvorima sukobio se sa grupom partizana, zbog čega je uhapšen, a umro je nakon puštanja iz pritvora, od posledica torture.

Navodno, komunističke vlasti su pozvale građane da ne idu na vojvodin ispraćaj.

– Izložbom „Vojvoda Petar Bojović – znamenja slave i časti” želimo da mu se odužimo, da okajemo sagrešenja predaka i svojim potomcima ispričamo priču o jedinstvenom srpskom oficiru (...) Nepotkupljiv, častan, spremno plaća cenu svojih stavova posle Velikog rata, još za života biva skrajnut, gotovo zaboravljen (...) Neizmerno sam zahvalan porodici na poverenju ustupanjem kolekcije odlikovanja Petra Bojovića, a svima nama na prilici da učimo o njemu i od njega – navedeno je između ostalog u pismu predsednika Nikolića.

Trajna postavka u Domu vojske

Orden za vojne zasluge 2. reda Ferdinanda Koburga, bugarskog kneza, iz 1904. godine (levo) i Viteški krst austrougarskog cara Franca Jozefa koji je Bojoviću dodeljen 1884. godine (Foto: katalog izložbe)

Izložba „Vojvoda Petar Bojović – znamenja slave i časti” u četvrtak će u Predsedništvu biti otvorena u 11 sati. Posle dve nedelje, biće preseljena u Dom vojske Srbije gde će postavka trajno da ostane. Odlikovanja će biti objedinjena sa drugom zaostavštinom vojvode.

BIOGRAFIJA

Petar Bojović rođen je 16. jula 1858. u selu Miševići kod Nove Varoši. Prvi ratovi u kojima je učestvovao bili su protiv Turaka od 1875. do 1878. Iako je najpre upisao Artiljerijsku školu, Bojović je u ratu sa Bugarskom bio vodnik konjičkog eskadrona i zastupnik načelnika štaba Šumadijske divizije. Usavršavao se u Francuskoj i kao oficir nastavio da napreduje u službi.

U Prvom balkanskom ratu 1912. bio je načelnik štaba Prve armije. U Prvom svetskom ratu ranjen je 1914. u borbama na Drini, pa ga je na čelu Prve armije zamenio Živojin Mišić. U januaru 1916. postaje načelnik Vrhovne komande, umesto vojvode Radomira Putnika. U junu 1918. ponovo postaje komandant Prve armije, sa kojom je 1. novembra 1918. umarširao u oslobođeni Beograd.

Penzionisan je 1922, a se vratio u službu posle puča 27. marta 1941. U Aprilskom ratu bio je zastupnik vrhovnog komandanta kralja Petra Drugog. S obzirom na to da je otpor Hitlerovim trupama brzo slomljen, nije dobio priliku da učestvuje u borbama. Preminuo je u Beogradu 19. januara 1945.


Komentari15
c8489
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Rodoljub desni
- Najruznije od svega, je pokusaj pojedinaca da opravdaju napad i batinjanje velikog Vojvode. To govori o njima ko su, sta su i ciji su potomci.? Jos uvek nasledjuju penzije od Vojvodinih batinasa.. - "svugde u svetu se bore ceo zivot za 4 godine vlasti , samo u komunizmu 4 godine za dozivotnu vlast" D. Radovic
артиљерац
@ Dragomir Olujic Oluja Упада у стан(Петровградска улица,код Каленић Пијаце,кућа и даље постоји)је било.А било је и премлаћивања.Живим у том крају већ 47 година(од 1969) и разговарао сам са сведоцима.Дошли су "6.личка и 7.крајишка,те су двије Тити најмилије",и тукли га.Умро је,не толико од последица,него од муке и срамоте.Више верујем житељима Петровградске,који су то видели,него било каквом демантију.И ово да кажем Пошто је Црвена Армија пролетела кроз Београд,војвода Бојовић је "братску руску војску" сачекао с флашом ракије.Попио је,с једним руским мајором, по чашицу,а овај оставио 5 војника да га чувају.Дошли су партизани,после 20 сати,Руси оду својим путем(на Земун,Н.Сад и даље) а СРБИ претуку свог ВОЈВОДУ.Толико.
pera
I sada se pitamo zasto nam je kako nam je. Bolje i ne zasluzujemo.
Preporučujem 10
Igor G.
"Рђосав" Kada je video koliko Rđosava se poklonilo Titu i partiji sve skidajući ikone sa zidova bolje što nije poslušao kralja.
Preporučujem 11
Prikaži još odgovora
Nebojsa Joveljic
Red je napomenuti da vojvoda Petar Bojoviċ nije u ratu navijao za pobjedničku stranu, nego se, sasvim prirodno, obzirom na njegovu vojnu karijeru, priklonio četnicima, tako da partizani zaista nisu imali razloga da sa velikim simpatijama gledaju na njega. Poznato je da je za vrijeme rata pismom podržao pokret D. Mihailovića, da mu je sin bio u ilegalnoj četnickoj organizaciji u Beogradu (zbog čega je kasnije robijao), a jedan od njegovih sinovaca je bio prvo komandant Mladenovačke brigade, da bi zatim postao i komandant Kosmajskog korpusa Gorske garde.
Radoje sa Kosmeta
čudo mi je da je zaboravljena, u njegovoj karijeri najveća zasluga, progon Turaka 1912 godine. Crnogorcima su braća Rusi krajem 1911 godine dali prve proizvedene u svijetu brzometke puške sa 5 metaka velikog dometa kao i današnje i mobilisao je 15 hiljada naoružanih crnogoraca i srbskom vojskom udario 1912 godine na Tursku Sablju. Dosta se Turaka u bežaniji potopilo u moru, kad su ih ostatak preživelih dognali do Jedrena, Turski paša priznao je poraz i tražio od Vojvode Bojovića da sklope primirje i da podele sve okupirane zemlje na jednake delove i vladaju njima, Ali je Petar rekao: "nama ne treba tuđe" no da se vi nikada ne vraćate u srbiji. Taj dogovor i danas traje, no izgleda ova vlast će ih opet uz švabe dovesti u srbiji, nama pored amerike treba još okupatora.
Светолик Станковић
Дужно поштовање војводи Петру Бојовићу.Читајући овј,а и друге текстове о њему,увек наилаазим на величања гнерала,војвода,врховне команде,и њиховим заслугама за велике победе.Те приче врте се од како је човек почео да ртује.Зашто је све ратовао,сасвим је друга ствар.Дакле,за победе су заслужни команданти,а гинули су војници.Својим су животима исписивали најсветлије странице историје,а заслуге су,углавном,приписиване еполеташима. Сетио сам се великог ратника из Другог светског рата,америчког генерала Џорџа Патона и његовог коментара после освајања готово неосвојивог утврђења МЕЦ.Много амерички војника је погинуло,али Мец је пао.Сви су славили победу,аПатон се обратио једном војнику:''Синко,сада сви говоре о великој победи генерала Патона,а победили сте заправо ви,обични војници.Слава победе припада вама,не Патону''. Дивим се таквом генералу и његовој логици.Готово исту поруку упутио је и Стеван Јаковљевић,на крају СРПСКЕ ТРИЛОГИЈЕ.Слава и хвала обичном војнику,геџи,мученику,хероју!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja