petak, 16.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 15.03.2008. u 22:00 Radisav Gvozdenović

Neobjašnjena ostavka Branka Pešića

Бранко Пешић

Odlazak Zvezdana Terzića iz fotelje sa Terazija 35, posle svega što se događalo u sadašnjem fudbalskom trenutku u našoj zemlji (hapšenja funkcionera, sudija, tužbi sudovima oko transfera igrača, pokušaja mita i korupcije, pozajmljivanja novca...), nije nikakva novost!

Predsednici Fudbalskog saveza Jugoslavije, u to vreme ugledni političari (primedba: punih 20 godina posle Drugog svetskog rata oni su se i nalazili na ovoj funkciji), još pre više od pola veka, bili su u „debelom ofsajdu” i napuštali značajnu funkciju. Ponekad je to bio kolektivni odlazak, u retkim izuzecima pojedinačni „fudbalski volej”. Zapamćena je ostavka Branka Pešića, sportskog i fudbalskog čoveka kakav se retko rađa, po tome što je otišao a nije naveo razloge!

– Bili smo zapanjeni – i sada se priseća Živorad Jolović (86) koji je više od 30 godina bio na raznim funkcijama u fudbalskoj organizaciji. Na redovnoj konferenciji FSJ 1958. godine, dok se delegati nisu ni smestili na svojim mestima, Branko Pešić je rekao: „Menjamo dnevni red a prva tačka je – ostavka predsednika”.

Jolović nastavlja priču:

– Tajac u dvorani, a Branko Pešić je nastavio: „Drugovi, podnosim neopozivu ostavku. Ne pitajte za razloge”.

Pešić je uzeo mantil i – izašao! Konferenciju je nastavio da vodi Dušan Đorđić, potpredsednik FSJ, po ranije utvrđenom dnevnom redu.

– Nije bilo nikakve diskusije o Pešićevoj ostavci. Niti bilo kakvog komentara na konferenciji – kaže Jolović.

Zašto je otišao Pešić koji je u dva mandata (uvek je nasleđivao Rata Dugonjića) bio predsednik FSJ?

Postoje dve pretpostavke.

Po prvoj  Branko Pešić je na vanrednoj Skupštini FSJ insistirao da se do tančina sprovedu u delo odluke o uslovima takmičenja. Jedna od njih je glasila: svaki prvoligaški klub je bio obavezan da u sezoni 1958/59. ima travnati teren.

Ovo je izazvalo veliko negodovanje u Splitu. Iz grada pod Marjanom su poručili „da u ovom gradu vladaju posebni klimatski uslovi i da se njihov teren kraj Plinare može teško zatravniti”.

List „Slobodna Dalmacija” je Pešićeve reči kritikovao pod naslovom „Nije Pešić, nego Pašić”. Aluzija je bila jasna. Pronicljiviji su prozreli zašto su se u Hajduku bunili: njegovi igrači su se navikli na šljakasti teren kraj „vruće Plinare”. Bolji, travnati teren više bi odgovarao gostima nego njima i bodovi bi odlazili iz Splita.

– Pešića komentar i naslov iz „Slobodne Dalmacije” nije uzbudio i mislim da to i nije bio razlog što je podneo ostavku – i dalje je uveren Jolović.

Po drugoj pre Branka Pešića čelni čovek fudbalske organizacije bio je Rato Dugonjić i „sa vrha” stigao je zahtev da fudbalska reprezentacija mora da ide na turneju u Kinu, Indoneziju i Burmu. Dugonjić je bio sprečen da krene na daleki put, a ni ostali političari iz Upravnog odbora FSJ – Aleksandar Grličkov (Makedonija), Šoti Pal (Vojvodina), Boško Baškot (Bosna i Hercegovina), Milutin Baltić (Hrvatska) – nisu bili voljni da ispune želju ambasadora iz Pekinga Vladimira Popovića. Ni Mika Tripalo (Hrvatska) nije prihvatio da bude u vođstvu puta.

„Druže Rato – našalio se Čačanin Živorad Jolović – mogu ja”.

Rato je odgovorio: „Onda se dogovorite Branko i ti”.

Na dugu turneju otišao je – Branko Pešić.

– Bukvalno je bio nateran da bude politički komesar na turneji, mišljenja je Jolović.

Pre ovog demisioniranja (već smo istakli da su se na mestu predsednika dva puta smenjivali Dugonjić i Pešić) ostavku je sa još osam članova Upravnog odbora podneo Rato Dugonjić (predsednik u tri mandata). Razlog: Todor Veselinović je 1958. godine kao igrač Vojvodine otišao u vojsku, a pošto je Partizan u to doba bio vojni tim, Veselinović je postao njegov član i služio u crno-belom dresu. Po odsluženju vojnog roka Veselinović se vraća u Vojvodinu: jedini funkcioneri tvrde „da će steći pravo igranja osam dana posle registracije, drugi tek za dva meseca”. Čak je i Dugonjić zvao predsednika Novosađana i predložio da Veselinović ne igra na prvoj utakmici, a to je bio duel sa Crvenom zvezdom.

„Druže Dugonjiću, neće igrati” – obećao je čelni čovek Vojvodine, ali je Veselinović bio u timu i doprineo pobedi nad Crvenom zvezdom (1:0). Zvezda se žalila i meč dobila službenim rezultatom (3:0).

Bila je to prva kolektivna ostavka predsednika i njegovih saradnika, a to se ponovilo još jednom. Poznata „afera Ostojić”, koji je bio potpisao dva ugovora – jedan sa Partizanom, drugi sa Crvenom zvezdom i uzeo pare na ruke (500.000 i 2.000.000 starih dinara) – došla je glave Dušku Đurđiću (predsedniku) i petorici članova Upravnog odbora Aleksandru Jovanoviću, Milanu Lazareviću, Andrašu Kovaču i Živoradu Joloviću (svi Srbija) i Niki Filipoviću (Bosna i Hercegovina).

Ostavke su podneli jer je konferencija FSJ preinačila kazne koje je izrekao FS Srbije, koji prema važećim propisima nije ni bio nadležan da kažnjava Partizan i Crvenu zvezdu (po četiri boda), njihove predsednike Iliju Radakovića (Partizan) i Radovana Pantovića (Crvena zvezda) sa po godinu dana zabrane vršenja funkcija u klubu.

Stevanu Ostojiću je izrečena najstroža kazna – doživotna diskvalifikacija.

Na sednici Izvršnog odbora FSJ (14. decembar 1964) kazne su preinačene: Partizan i Crvena zvezda kažnjavaju se ukorom, Ostojić je „dobio” godinu dana neigranja (u međuvremenu otišao u vojsku). Potvrđene su kazne dr Obradoviću, Ruševljaninu, Đukiću i Đuriću (godina dana), a pored Crvene zvezde i Partizana s 500.000 dinara kažnjen je i niški Radnički, čiji je član pre prelaska u Crvenu zvezdu bio Ostojić. Novac koji je oduzet Ostojiću (2.500.000 dinara) uplaćen je FS Srbije za uzdizanje stručnog kadra.

Tako je otišao i Duško Đurđić, predsednik FSJ pod čijim je rukovodstvom reprezentacija Jugoslavije u Čileu 1962. godine osvojila četvrto mesto na svetu.

-----------------------------------------------------------

Dve ostavke Živorada Jolovića

(/slika2)Od živih funkcionera i društveno-spotskih radnika niko nema takvu fudbalsku biografiju kao Živorad Jolović (86). Prvi put je izabran za člana Upravnog odbora FSJ, 5. aprila 1954. godine i član najužeg rukovodstva bio je sve do 1966. godine.

Uz to poveravane su mu još dve najvažnije dužnosti: predsednika Disciplinske i Takmičarske komisije FSJ. Jednom je sa ostalima („Afera Ostojić”) podneo kolektivnu ostavku, a kasnije i pojedinačnu u Cazinu (1986). U tom periodu neprekidno je radio na sistemu takmičenja (1966–1986) i mnogi su govorili da ovaj deo fudbala Žikino životno delo.

– Prošao sam sve u fudbalu. Bio predsednik Disciplinske komisije u vreme amaterizma i najvećih jugoslovenskih prelazaka igrača iz kluba u klub – Beare, Zebeoa, Kranjčića, Hmeline, napuštanja kompletnog tima Crvene zvezde na utakmici u Splitu – uzgred podseća Jolović koji i dalje prati sva zbivanja u srpskom fudbalu.

Cazinsku ostavku je podneo jer ga je pogodilo što njegovo životno delo „Sistem takmičenja u SFRJ” – nije prihvaćen. Preovladali su ne samo republičko-pokrajinski, nego i klupski interesi.

– Na konferenciji FSJ 1985. godine na Paliću, na moj predlog je odlučeno da se promeni sistem takmičenja i da Prvu ligu broji 18 klubova. Jedisntvenu drugu 20, a da četiri Međurepubličke lige budu sastavljane od po 18 ekipa. Punih 10 godina sam se zalagao da kod Međurepubličkih liga nema granica, a u Cazinu je sve to pomereno za još dve godine! Odnosno, da se primeni od sezone 1988/89. – ni danas nije zaboravio Jolović.

Jolović je u Cazinu napisao ostavku u tri reda, a napisao je i pismo tadašnjem predsedniku Slavku Šajberu.

Komеntari0
5c352
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja