utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:01

Poprište slave i stradanja

Na Kajmakčalanu obeležena stogodišnjica velike pobede srpske vojske u Prvom svetskom ratu
Autor: Nikola Belićpetak, 16.09.2016. u 11:24
Председник Николић на Кајмакчалану (Фото Тања Валић/Танјуг)
(Фото Тања Валић/Танјуг)
(Фото Тања Валић/Танјуг)

Dok planinskim vrhom Kajmakčalan odjekuju tonovi pesme „Tamo daleko”, pred spomen-kosturnicom, u kojoj počivaju srpski vojnici, postrojen je počasni stroj Garde VS. Prilaze delegacije, građani, potomci, poštovaoci, polažu vence i minut tišine posvećuju uspomeni na junake koji su ovde, pre stotinu godina, prokrčili put ka oslobođenju otadžbine. Na Kapiji slobode, kako se u srpskom pamćenju Kajmakčalan zove već čitav vek, hiljade njih položili su živote. Dobijena bitka za najviši vrh planine Nidže bila je uvod u kasniji proboj Solunskog fronta.

Na tom svetom mestu, odakle puca pogled na Grčku i Makedoniju, ponovo se vijorile srpske zastave, uznete na čelu kolona koje su se satima, od ranog jutra, uspinjale strmim planinskim stazama. Ovim hodočasnicima se, kod nedavno obnovljene kapele posvećene Svetom Iliji, pridružila i državna delegacija koju je predvodio predsednik Tomislav Nikolić.

„Ovde je samo planina visoka i samo su njihove seni velike. Svi ostali živi zahvaljujući njima smo mali”, upisao je Nikolić u spomen-knjigu, posle služenja parastosa pred kapelom.

Polaganjem venca na spomen-kosturnici počast vojnicima poginulim na Kajmakčalanu odao je i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, a u knjizi sećanja u kapeli Svetog Ilije zapisao je:

„Sloboda je ključna reč srpskog naroda. Slava svim srpskim junacima koji su dali živote za slobodu Srbije i Republike Srpske.”

(Foto Tanja Valić/Tanjug)

U govoru, koji je održao nakon ceremonije odavanja pošte i polaganja venaca, predsednik Nikolić je istakao:

– Evo već sto godina za nas je Kajmakčalan simbol kraja stradanja i početka konačne pobede. Ova kota na planini Nidže, nekadašnja državna granica Kraljevine Srbije, Vrata Srbije ili Kapija slobode, poprište slave i stradanja, nije uspela da spreči srpsku vojsku da, posebno motivisana, nezadrživo krene u proboj i da učini ono što je neprijatelj smatrao nemogućim, da oslobodi svoju otadžbinu. Od tada, danas i za sva vremena na ovoj Kapiji slobode, uspravni u junačkoj pogibiji, stoje na večitoj straži srpski vojnici koje nikada nismo zaboravili u svojim molitvama. Pet hiljada naših predaka i srce Arčibalda Rajsa koje je švajcarski lekar zaveštano rečima: „Ja sam voleo srpsku zemlju i draga mi je pomisao da će moje srce počivati i nestati na najponosnijem vrhu srpskih zemalja, blizu drugova koje sam gledao kako umiru”  – citirao je Nikolić velikog i iskrenog prijatelja srpskog naroda.

Predsednik je zatim govorio o samom toku bitke koja je, posle 24 dana krvavih borbi, okončana pobedom, kao i o čvrstini s kojom je srpska komanda branila i odbranila stav da naša vojska kao posebna celina dobije na Solunskom frontu svoj odsek operacija, a ne da njene jedinice budu pripojene drugim armijama, na čemu su mesecima insistirali saveznici.

Svoje obraćanje predsednik Nikolić je završio rečima:

„Prošlo je stoleće. Srbija se danas uzdiže, napreduje. Ne napuštajući slobodarske ideje koje su u genu našeg bića, koje su nas i na ovom mestu vodile do pobede, izgrađujemo dobre odnose sa svim zemljama i iskreno smo posvećeni očuvanju i izgradnji mira svuda u svetu. Pobedama se ponosimo, žrtve prinete na oltar slobode ne zaboravljamo, a sadašnjost i budućnost vidimo u prijateljstvu i saradnji i sa onim državama protiv kojih smo vojevali – nikad ne osvajajući tuđe, uvek braneći svoje.

Sa iskrenom porukom da je sloboda naša trajna težnja, ovde, na njenoj kapiji, stojimo zahvalni u ime stotinu generacija u Srbiji čije postojanje su naši preci izborili svojim životom. Stojimo duboko poklonjeni pred senima div-junaka.”Antrfile

Vreme kao saveznik

Venac su na spomen-kosturnicu položili su i predstavnici Udruženja poštovalaca tradicije „Stazama slavnih predaka”.

– Naši članovi već godinama prevaljuju puteve kojima je prošla srpska vojska u Prvom svetskom ratu, a lane smo prošli i kroz Albaniju, trasom povlačenja srpske vojske – rekao nam je Milan Lapčević koji je predvodio delegaciju udruženja.

Inače, vremenske prilike bile su saveznici svih koji su krenuli ka Kajmakčalanu – dan je bio sunčan i topao, mada u ovo doba godine na vrhu planine Nidže ume da bude veoma hladno, uz jak vetar.

Posle završetka komemorativne svečanosti, mnogi su iskoristili priliku da obiđu okolinu spomen-kompleksa, gde se i danas mogu naći delovi gelera, municije i vojne opreme, a vidljiva su i udubljenja, tragovi rovova iz kojih je bugarska vojska branila ovu strateški presudno važnu kotu.

 


Komentari26
bc270
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

DEDA STAVRA
Ista situacija i danas malo izmenjena,Svaba,Nemac nikada nije voleo Srbina pravslavca i nije ni morao jer nismo komsije.Ali je Nemac German pokvaren u dusi hoce tudje da ga drugi sluzi da mu robuje pokusali su tri puta to Srbima da ucine ali su dobili po nosu debelo i opet se kocopere pronasli izdajnike medju Srbima kao i uvek sad ovaj AV. veli veruje Merkelki Svabici podmukloj a neveruje svom narodu al nemoze nece to Srbi dozvoliti dobice po nosu i on i Svabe od onih od kojih su to i ranije dobijali.ZivelaSrbija,Srpska Republika,i RUSIJA.
Dragan Duric
nasi preci dadose svoje zivote da bi mi imali svoju drzavu a mi dadosmo svoje zivote I svoju decu zemljama zapada a nase prostore okupiraju drugi bez zrna baruta. Mi nemamo uslova da zivimo u Srbiji i da se razmnozavamo, da se borimo za svaki pedalj zemlje koje su nam nasi heroji obezbedili a oni nasi heroji nisu imali nista osim zdrav razum i hrabrost.
slavica
Nasi preci dadose svoje zivote za slobodu i radjanje! A potomci nas uvedose u duznicko ropstvo! U Republici Srpskoj broj umrlih je veći od 5000 u odnosu na broj rodjenih! A oko 80000 mladih svake godine napusti zemlju...
Maja Medić
Svojim slavnim precima se ponosimo, žestoko su se borili da bi nam obezbedili opstanak, a sad je na nama red da u ova teška vremena obezbedimo opstanak svojoj deci. Isti oni koji su želeli da nas satru i oduzmu zemlju da bi oni imali od čega živeti, to isto pokušavaju i danas, na današnji način. Da EU ima poštene namere prema susedima - ne bi nas bombardovali, podrivaju Srbiju koliko mogu podržavanjem svih mogućih separatizama, oduzeli su nam i postavili svoje kompanije na naše prirodne resurse na KiM. Mi u EU "zagrljaju" možemo samo sasvim propasti. Evroazijska zajednica je bolje rešenje.
Marta
Diploma, izgleda, resio da probija neki novi front, pa se zalece sa Kajmakcalana.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja