sreda, 19.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:10
INTERVJU: prof. dr VLADIMIR KOPRIVICA

Pitanje je da li smo „zemlja sporta”

Dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, koji je pored ostalog radio i u košarkaškim klubovima Crvena zvezda i Partizan, iznosi svoje utiske o Olimpijskim igrama u Riju. – Đorđević potvrđuje da je ključ u stvaranju timskog duha
Autor: Aleksandar Miletićsubota, 17.09.2016. u 09:15
(Фото „Спортски Журнал”)

U jednoj anketi pre četiri godine, u kojoj su učestvovali studenti 65 fakulteta Srbije, pokazalo se da profesor Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja (FSFV) Vladimir Koprivica najpozitivnije utiče na svoje studente, da je jedan od trojice (uz Ivana Medenicu i Ljubomira Stajića) koji najviše pokreću na rad i kritičko razmišljanje, podstiču kreativne ideje i bude radoznalost. U široj javnosti najviše se pročuo kao kondicioni trener Partizana u eri Duška Vujoševića, mada je radio i u Crvenoj zvezdi (u muškom i ženskom timu) i u nacionalnim selekcijama, bio u Stručnom savetu Košarkaškog saveza Srbije i učestvovao u mnogim projektima vezanim za razne sportske grane.

Sada, kad polako jenjava euforija zbog uspeha našeg sporta na Olimpijskim igrama u Riju, zamolili smo ga da iznese svoje utiske o tim rezultatima. Ali i da nam kaže da li imamo pravo, više od drugih, da se nazivamo „zemljom sporta”.

Kako komentarišete uspehe naše košarke i sporta u Riju?

 To je veliki rezultat i za našu košarku i za naš sport. Mi smo zemlja sa sedam miliona stanovnika, a u Riju su podeljene 974 medalje. Pošto planeta ima sedam milijardi ljudi, po broju stanovnika pripada nam jedna medalja, a mi smo uzeli osam u sedam sportskih grana. Od toga u sportskim igrama četiri. Jedina smo mala zemlja koja je u jednom ekipnom sportu imala tamo i mušku i žensku selekciju, a šta tek reći kad su osvojene dve medalje. Izuzetno je važno to što se naša košarka vratila na Igre i što smo osvojili medalje, jer to je poziv mladima da se bave košarkom. Kad smo bili prvaci u svim mlađim kategorijama u Evropi, 2007. godine, na Evropskom prvenstvu seniora smo izgubili sve tri utakmice, a broj novoupisanih igrača pao je za 50 odsto. Znači da su uspesi A selekcije tesno vezani za popularnost košarke u jednoj zemlji.

Šire gledano, kakav je značaj uspeha ženske reprezentacije?

 Uspeh ženske košarke je u neku ruku spas ženske košarke, ali i veliki podsticaj za mušku košarku. Jedno istraživanje u NBA je pokazalo da je 69 odsto igrača reklo da je postalo to što jeste zahvaljujući svojim majkama. Majka je vaspitač u kući, ona najčešće vodi dete na sport, na treninge, ali će prvo odsvesti dete na onaj sport kojim se ona bavila. Jedno drugo istraživanje pokazuje da velika većina dece odlazi na sport kojim su se bavili i njegovi roditelji. Uspeh naše ženske košarke je proistekao iz sistema mlađih kategorija koji je dao mnogo medalja, iako je broj registrovanih devojčica često manji od broja klubova u pojedinim zemljama. Dobar sistem rada doveo je do toga da je selektirana reprezentacija koja je možda igrački i jača od muške. Sada ja na KSS da taj uspeh iskoristi.

Kakva je situacija sa stručnjacima?

 Stručnjaci najbolje sazrevaju uz dobre stručnjake. Jedan stručnjak pravi drugog stručnjaka. Kad pogledate njihove biografije, videćete da je svaki od njih sazrevao uz nekog iskusnijeg kolegu, a kasnije davao svoj pečat. Kvantitet ne daje mehanički kvalitet, već samo birani deo iz kvantiteta. Jedno su znanja, a drugo su veštine koje se uče uz nekoga. Kao što igrač uči uz igrača, tako trener uči uz trenera.

Od međunarodnih sportskih federacija, najveći broj nacionalnih saveza okupljaju odbojka, stoni tenis, košarka, fudbal, atletika i tekvondo. Mi smo u većini tih sportova uzeli medalju što je fantastično

Da li postoji srpska trenerska škola u ekipnim sportovima i da li je nešto takvo bilo vidljivo u Riju?

 Možda bi pre svega trebalo odgonetnuti zašto smo dobri u kolektivnim sportovima! Odgovor je u duhu jednog naroda, u narodnim igrama. Naše igre nisu nikada samostalne, već su uvek vezane za grupu, povezane u magičnom obliku kruga, gde ima solo tačaka, kolovođe... Ali uvek je vidljiva celina. Naši treneri izuzetno rade na tome da se stvori kolektivni duh i da se zaštiti celina. Đorđević je tako postupio s Marjanovićem i Micovom, sa dva divna momka koja su u jednom trenutku pogrešili, pa su odstranjeni da bi se sačuvao timski duh. Tu je Đorđević fantastično postupio, nalik nekim svojim prethodnicima. Pre 20 i više godina sam napisao da tim nije skup najboljih pojedinaca već celina koja kao takva najbolje funkcioniše.  Mogu da zaključim da je stvaranje timskog duha nešto u čemu su naši treneri najbolji.

Kako se u radu s igračima, što bi se reklo u šali – od mačke pravi tigar?

Suština je u verovanju da možeš da pobediš svakoga. Kad se naš muški tim rastavi na pojedince, vidi se da oni nisu takvog nivoa do kog su došli. Da su, tako gledano, ispod Španije, Francuske ili Australije. Ali, naš tim je bolji od njihovih. Tim je u našoj košarci oduvek bio jaka celina, o čemu svedoči i to što su mnogi asovi teško ulazili u reprezentaciju. Jedan od njih je i sam Đorđević, pre njega Slavnić... To je ta naša crta. Imali smo jasnu ideju, sa konstantnim sastavom, koji je dugo igrao zajedno.

Da li smo mi zaista sportska nacija ili „zemlja sporta”, kako sami sebi tepamo?

 Ako sportu dodamo fizičko vaspitanje i rekreaciju videćemo da veoma mali procenat svakodnevno vežba. Po tome nismo sportska nacija i tu smo daleko u odnosu na Skandinavce i neke druge zemlje. Treba poći od analize funkcionalnog stanja našeg čoveka. Sada se sve okrenulo: nekad su nas roditelji terali u kuću, a sad decu teraju napolje, da se kreću. Podaci su katastrofalni koliko se sedi, koliko je deformiteta. Dolaze nam nesposobne generacije. Šta tek reći za natalitet. Reprodukcija je svedena na 1,4 po ženi, a za prostu reprodukciju potrebno je 2,1 dete. Jedna smo od najstarijih zemalja na svetu, sa prosekom, ako se ne varam, oko 42 godine, a vodeći po odlivu mozgova. Tako da budućnost našeg sporta – i ne samo sporta – bez obzira na kadar, talente, tradiciju i sve ostalo, nije svetla. To je najveći problem države.

Da li sport ima adekvatan tretman u školskom sistemu?

 Mađari imaju svakodnevno čas fizičkog vaspitanja već od prvog razreda i to je spas. Zemlja koja to prva uradi, obezbedila je sebi budućnost. Dokazano je da deca koja se više kreću brže uče, da im mozak bolje radi, da su zdravija. Imamo sve naučne i stručne argumente, samo treba da primenimo sve ono što znamo. Smejaće nam se za 30 godina. Reći će: oni su sve znali a nisu ništa primenili.

Mnogi uspehe ekipnih sportova objašnjavaju kreativnošću igrača. Šta vi kažete na to?

 Stalno ističem pet fenomena ljudskog postojanja koje navodi Eugen Fink: igra, ljubav, rad, vladavina i smrt. Za decu, kad je u pitanju sport, nisu tipični ni rad, ni vladavina ni smrt, već igra i ljubav. Igra mora da bude slobodna, spontana, raznovrsna, pa će iz nje nastati vrhunski majstori. Deca ne smeju rano da se uvode u šeme. Svaka umetnost je neka vrsta igre. Pisac barata rečima koje svi mi poznajemo, ali se on bolje igra rečima od nas. Kao što se slikar igra bojama. Budući sportista se igra loptom. Rani kalupi uništavaju igru, talenat koji se rađa u nesputanoj igri, koja kod dece rađa ljubav. Bojim se da je škola učinila sve da je deca ne vole, jer su ubijeni i igra i ljubav. Bojim se i da su u sportu rane šeme napada i odbrane previše definisali decu koja neće izaći odatle kao majstori. Majstori izlaze iz nesputanog detinjstva, iz organizovanog haosa. Tu se rađaju majstori koji pomeraju granice.


Komentari2
0217a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

bk
alo drugari!!!!! a zašto se nešto ne učini? zašto se ne stvori akcija uvođenja tog fizičkog vaspitanja na dnevnom nivou? zašto se samo sedi i raspravlja? slušam i čitam ove i ovakve priče od atlante a niko ništa ne radi po tom pitanju. nije ni čudo što je spomenuto u tekstu smejaće nam se jer nismo primenili ono što smo znali.
Dragana Antić
Odličan tekst.. Ali autor teksta ne sme sebi da dozvoli"VELIKA VECINA" ... Pozdrav..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja