petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:14

Manastir Vojlovica spremno čeka zimu

Spomenik kulture od izuzetnog značaja dobija obnovljeni krov, a na proleće se graditelji ponovo vraćaju
Autor: Olga Jankovićsubota, 17.09.2016. u 19:00
(Фото: О. Јанковић)

Pančevo – Tri meseca od strašnog nevremena koje je protutnjalo Pančevom i okolinom, manastir Vojlovica, koji živi u krugu pančevačke Rafinerije nafte, opasan žicom i opkoljen cevima moćnih rafinerijskih postrojenja, sada je i pod skelama. Razlog je, pre svega, sanacija nastale štete na krovu, koji je i ponajviše stradao u junu ove godine, kada se na ovu lokaciju, na četiri kilometra od centra Pančeva, sručio grad veličine pesnice i protutnjala zloglasna „pijavica”.

Pre prvih jesenjih kiša, užurbano se prepokriva krov manastirskog konaka, sve pod budnim nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Pančevo. „Tokom olujnog vetra praćenog gradom krovni pokrivač je isprevrtan, a mnogo crepova je stradalo. Koristimo ovu priliku da obnovimo i čitavu krovnu konstrukciju. Najpre će biti zamenjene sve trule letve nosača crepa, koji će biti kompletno zamenjen na glavnoj zgradi konaka i dozidanim krilima. Sledi preziđivanje nekoliko oštećenih i porušenih odžaka, tako da će konak manastira biti doveden u stanje da prezimi. U međuvremenu mora se pripremiti dokumentacija, pre svega kvalitetan tehnički snimak manastira i zgrade konaka, kako bismo se pripremili da u skladu sa zakonom obavljamo dalje radove. To se pre svega odnosi na dotrajalu stolariju, unutrašnju obradu prostorija i podova, pa i fasade koja je u lošem stanju”, kaže za „Politiku” Miodrag Mladenović, direktor pančevačkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Manastir Vojlovica uživa zaštitu države kao spomenik kulture od izuzetnog značaja, pa se ne preskače prilika da se to u Gradskoj upravi naglasi, odakle dolazi i obećanje većnika za kulturu Nemanje Rotara, da se nakon najavljenih radova može računati i na finansijsku pomoć grada. On dodaje kako je važno da manastirski kompleks bude zaštićen i čuvan u svakom smislu i sa mnogo pažnje i tako bude ostavljen budućim generacijama, što smatra obavezom grada, pa i države.

Najveću pomoć manastir iz 14. veka uživa od prvog komšije u čijem zagrljaju bitiše preko pet decenija. Blagodareći ovom nadrealnom suživotu gigantske kompanije NIS, koja koristi deo konaka i manastirske zgrade jednog od duhovnih središta grada na Tamišu, u ovom slučaju, dobri sused odvojio je oko dva miliona dinara za radove koji se privode kraju.

Uz pomoć i saradnju Rafinerije nafte Pančevo i nadležnih institucija mnogo toga je urađeno. Tako, nema radova unutar i oko kompleksa a da u njima finansijski nije učestvovala i moćna fabrika nafte. Od uvođenja grejanja do uređivanja prilaza manastiru, podizanja ograde prema Rafineriji i otvaranja posebnog ulaza za posetioce sa nevelikim parkingom ispred, koji je istina uvek zakrčen automobilima radnika.

Tako manastir Vojlovica živi svoj relativno miran život, sa redovnim bogosluženjima, sviknut na jedinstven položaj i nadrealnu svakidašnjicu suživota sa naftnim gigantom.

 

Iz Vojlovice u Dahau

Po jednom predanju, manastir Vojlovica je podigao despot Stefan Lazarević, dok drugo kaže da su za njegovo nastajanje zaslužne izbeglice, koje su nakon bitke kod Lebana, na čelu sa Nikolom Skobaljićem, vazalom despota Stefana prešle Dunav, noseći sa sobom ikonostas napuštenog manastira Vojlovac. U vreme Turaka, bogomolja je više puta paljena, rušena i ponovo podizana, da bi 1911. godine dobila današnji izgled.

Početkom šezdesetih godina prošlog veka manastirsku portu zaoravaju buldožeri graditelja rafinerije nafte. Manastir Vojlovica još jednim događajem ulazi u istoriju, kada je tokom Drugog svetskog rata u njemu boravio kao internirac patrijarh srpski Gavrilo Dožić zajedno sa vladikom Nikolajem Velimirovićem, odakle su obojica septembra 1944. odvedeni u logor Dahau.

Izgradnjom Rafinerije monaški život zamire, a njegova porta služi kao magacin i za odlaganje otpada, dok se u konak useljava rafinerijska administracija. Restaurisan je sredinom osamdesetih godina, a maja 1991. patrijarh srpski Pavle služio je arhijerejsku liturgiju u obnovljenom hramu.


Komentari3
f791f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Катарина Крстић
Леп и нежан текст, тим пре што нема ни речи ко је аустроугарском каплару, који је учествовао у геноциду над Србима у Мачви и Београду, дошапнуо да је право место да се подигне та демонска структура у порти српског манастира стaрог толико векова. А могла је и нека реч да се каже како су Српски Патријарх и Српски Владика у манастиру крили јеврејску породицу док нису успели да је пребаце с ове стране Дунава. Уби нас ова хрватска окупација
Dragomir Olujić Oluja
DA PROBAM JOŠ JEDNOM: “Patrijarh srpski” Gavrilo Dožić i vladika Nikolaj Velimirović su u Dahauu odvedeni na rad na prevasitavanju jugoslovenskih/srpskih interniraca i tamo bili nepunih mesec dana – sve vreme su imali povlašćeni položaj, boravili u posebnim odajama, hranili se zajedno sa Gestapo-oficirima i upravom logora...
Jedan od...
Molim da probate jos jednom. Da Vam pomognem: Dahau mart 1933-29.04.1945 u logoru umrlo 25.613 ljudi.
Preporučujem 2

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja