sreda, 21.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 17.09.2016. u 22:00 Nenad Radičević
TEMA NEDELjE: SFRJ – ČETVRT VEKA POSLE

Nemci žele Balkan pod svojom kontrolom

Berlin nastoji da zemlje bivše Jugoslavije maksimalno stabilizuje, prikloni Evropskoj uniji i smanji uticaj Rusije u regionu
Испред споменика Јосипу Брозу Титу у Музеју историје Југославије у Београду (Фото Танјуг)

Frankfurt, Hajdelberg – Prvi nemački kancelar Oto fon Bizmark, tvrde istoričari, smatrao je da Balkan „ne vredi zdravih kostiju jednog jedinog musketara iz Pomeranije”. Ali to što mu Balkan isprva nije bio interesantan, nije značilo da nije morao da se njime bavi, jer je austrijsko-ruska borba oko premoći nad tim prostorima unosila razdor u Ligu tri cara – savez Nemačke, Rusije i Austrougarske – koji je Bizmark video kao ključnu polugu za tadašnji nemački interes da izoluje Napoleonovu Francusku.

Skoro vek i po kasnije, naslednica „gvozdenog pruskog kancelara” nastoji da ne prepusti slučaju i drugima to na koju će stranu Balkan, naročito države nastale raspadom Jugoslavije. Kad su pre dve godine kancelarka Angela Merkel i šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer sazvali konferenciju o zapadnom Balkanu u Berlinu, započeli su takozvani Berlinski proces, u kojem nastoje da podstiču zemlje nekadašnje SFRJ i Albaniju na saradnju koja će im pomoći na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

Kako se može saznati od nemačkih diplomata u Berlinu, cilj Nemačke jeste da region maksimalno stabilizuje na putu ka EU, ali i da ujedno umanji uticaj Rusije. Međutim, poprilično je različito kako to čini u kojoj državi, kao i kako na te zemlje gleda nemačka javnost. Slovenija može da zabrine Berlin samo ako su njene banke nelikvidne pa prete stabilnosti evrozone, dok se ne shvata tragično kad slovenački predsednik Borut Pahor ugosti ruskog predsednika Vladimira Putina, uprkos sankcijama koje je EU uvela Rusiji.

I Hrvatska tradicionalno ima „popust” u Berlinu. Ponašanje Zagreba u toku izbegličke krize, potom blokiranje Srbije u pregovorima o članstvu u EU, kao i užarena nacionalistička retorika u toku predizborne kampanje, nisu baš radovali Berlin. Ipak, javne kritike su izostale. Čak i kad je Berlin iza zatvorenih vrata pritiskao Zagreb, u javnost se uvek izlazilo s diplomatski umerenim izjavama.

Ulogu kritičara preuzeli su nemački mediji, koji se nisu libili da ukažu na ustašku retoriku u predizbornoj kampanji, ali i da se obraduju kad je za šefa HDZ-a izabran Andrej Plenković. I bolji izborni rezultat HDZ-a pripisan je umerenom Plenkoviću, kojem „Berliner cajtung” predviđa da ipak neće moći da pobegne od činjenice da su „u Hrvatskoj vera u ’hrvatstvo’ i jedan katolički, do granica reakcionarnog izraženi konzervativizam, veoma rašireni, pogotovo među biračima HDZ-a”.

Nemce najviše brine situacija u Bosni i Hercegovini, pa ne čudi što kancelarka nastoji da često u Berlin zove sva tri člana Predsedništva BiH, dok je ovog leta u Banjaluku poslala svog ministra poljoprivrede Kristijana Šmita da u razgovoru s predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom nađe način da se obeštete tamošnji poljoprivrednici i time privoli RS da prihvati da BiH sa EU sklopi sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Dodiku se izašlo u susret, ali daleko od toga da je on omiljen u Berlinu. Koliko im smeta sadašnji status koji RS ima u skladu s Dejtonskim mirovnim sporazumom, možda najbolje svedoči to da je jedan visokorangirani nemački diplomata u nezvaničnom razgovoru za „Politiku” po pitanju nadležnosti Zajednice srpskih opština na Kosovu bio izričit da oni „nikako ne žele stvaranje neke nove RS”.

Nemci se groze pomisli da na Balkanu imaju nekog novog Dodika s istim ovlašćenjima. Zbog toga se u Berlinu nezvanično razgovara o tome kako podstaći promenu „Dejtona”, ali tako da se s tim saglase i Srbija i Hrvatska.

Sličnu zabrinutost sada budi i Makedonija. Iako smatra da je poslednjih godina pomagao Skoplju u procesu približavanja NATO-u i EU, Berlin zapravo nikad ozbiljno nije pritisnuo Skoplje i Atinu da postignu sporazum o imenu Makedonije i time sklone glavnu prepreku zbog koje ova zemlja godinama tapka u mestu i koja je delom doprinela da dođe u aktuelnu političku krizu. Berlin je prvo bio „razočaran” zbog ove krize, a kad se uplašio da je „evroatlantska perspektiva Makedonije stavljena na kocku”, da jača uticaj Moskve, a da političke i etničke podele mogu da dovedu i do raspada zemlje, promenjena je taktika.

Budući da je smanjen efekat toga što nemačka ambasadorka u Skoplju Kristine Althauzer otvoreno kritikuje makedonsku vladu, pa čak i izjavljuje da očekuje ostavke, Štajnmajer je imenovao dobrog poznavaoca Balkana i aktuelnog nemačkog ambasadora u Beču Johanesa Hajndla za specijalnog izaslanika za Makedoniju. Neko bi mogao da pomisli da su učestale Hajndlove posete Skoplju doprinele da postepeno počne sprovođenje sporazuma o preduslovima za održavanje fer izbora. Ipak, čini se da je američki pritisak bio presudniji, što Nemcima ne smeta sve dok to garantuje povratak Makedonije na evroatlantski put.

Dok se oko Makedonije Berlin suštinski tek nedavno značajnije angažovao, u slučaju Crne Gore je drugačije. Nemačka je svoju diplomatiju poprilično upregla kako bi Crna Gora počela pregovore o pristupanju EU, a krajem prošle godine dobila zvanični poziv NATO-a da postane članica. Ali ova podrška nije bezrezervna, pa je tako donedavna nemačka ambasadorka u Podgorici Gudrun Štajnaker u svojim istupima poprilično ličila na svojevrsnog prokonzula u nekoj koloniji.

Oštrih kritika nije se odrekla čak ni kada je Podgorica slavila dobijanje pozivnice za članstvo u NATO, kad je rekla da se sada od Crne Gore očekuje da sledeći izbori budu „zaista slobodni i fer”. Osim toga, otvoreno je tražila da se u okviru borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije pred sudom nađu „krupne ribe”, dok se nije ustezala ni da u TV emisijama propituje vlast zašto je potrošila novac na neku promociju a ne na nešto korisnije, što je zahtevala Evropska komisija. Da li je hapšenje i pravosnažna osuda Svetozara Marovića odgovor na neke od njenih zahteva, ne zna se sa sigurnošću, ali ostaje utisak da reč nemačkog ambasadora i te kako ima težinu u Podgorici.

Međutim, Nemačka Srbiju smatra najvažnijom u regionu, kako kaže jedan visokorangirani nemački diplomata u nezvaničnom razgovoru za „Politiku”, jer „svi iz bivše Jugoslavije i šire i dalje gledaju na Beograd kao centar moći čije odluke utiču i na ostale”. Ipak, realnost je da moć dobrim delom leži u Berlinu, koji ima jasno zacrtano šta očekuje od Srbije, naročito u vezi s pitanjem Kosova. Uprkos tome što s vremena na vreme u uticajnim nemačkim magazinima i dnevnim listovima izađe po koje ozbiljno istraživanje koje postavlja pitanje da li je Zapad pogrešio kad je podržao OVK u osvajanju Kosova i koji su mutni poslovi kojima su se bavili ili se još bave neki od čelnih ljudi Kosova, to ne utiče na zvaničnu politiku Berlina.

Kosovo je za Berlin nezavisna država, a napredak u postizanju sporazuma u dijalogu Beograd–Priština jeste nešto što Nemci očekuju podjednako i od Beograda i od Prištine. Štaviše, ako „normalizacija odnosa” napreduje, čini se, spremni su da kratkoročno zažmure i na nedostatke u borbi protiv korupcije i reformama u okviru evropskih integracija. Ali samo kratkotrajno. Slično je i sa saradnjom Srbije s Rusijom. Spremni su da je tolerišu sve dok Srbija ide ka EU. Za razliku od Bizmarka, kojem Balkan nije bio toliko važan i nije mu smetao rast uticaja Rusije na Balkanu, njegovi politički naslednici od toga zaziru i ne nameravaju da bivšu SFRJ prepuste drugima.

 

Komеntari103
c84f9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja