Novi Bečej – Arheološka iskopavanja na lokalitetu Borđoš u blizini Novog Bečeja nastavljena su i ove godine uz podršku Ministarstva kulture i lokalne samouprave. Analize su pokazale da su kašiku od pečene gline, pronađenu lane, tadašnji žitelji koristili još pre 7.000 godina, a arheolozi su došli i do novih, značajnih otkrića.
Tokom avgusta i septembra obavljeno je iskopavanje jedne od kasnoneolitskih kuća. U fokusu istraživanja, takođe, bila je i jedna od sedam kapija, koliko ih ukupno ima na ovom velikom neolitskom naselju.
– To se zna na osnovu geomagnetnog snimka i njegove interpretacije – kaže Tijana Pešterac, šef odseka za arheologiju Muzeja Vojvodine u Novom Sadu. Ona ističe da je uočeno da postoji čitav sistem rovova koji su okruživali naselje, i da na poslednjem krugu, stepenu, postoji tih sedam kapija.
Koliko je poznato, do sada je samo jednom vršeno arheološko istraživanje neolitske kapije, i to u Ujvaru u Rumuniji, pa se može reći da se pored Tise radi pionirski posao. Arheološka iskopavanja na Borđošu obavljaju se u saradnji sa stručnjacima Univerziteta u Kilu (Nemačka), a prema rečima Tijane Pešterac bez nemačkih arheologa, priče o istraživanju ovog lokaliteta ne bi ni bilo.
Ona naglašava da su arheološki nalazi i ove godine izuzetni. U obilju keramike koja potiče iz vremena kasnog neolita, a pripada dvema kasnoneolitskim kulturama, vinčanskoj i potiskoj, pronađene su i 22 cele posude, što je izuzetna retkost za ovaj lokalitet, koji se nalazi na obradivoj površini i u velikoj meri je već uništen.
– Na površini i prvim slojevima zemlje najčešće se susrećemo samo sa fragmentima keramike. Ovog puta imamo posude i tek proučavanjem njihovog sadržaja u laboratorijskim uslovima dobićemo ozbiljnije podatke o tome da li se eventualno radilo o urnama, jer je pored njih nađeno dosta spaljenih ostataka – kaže Tijana Pešterac.
Na lokalitetu je nađeno, takođe, i mnoštvo životinjskih kostiju, što govori da su se stanovnici ovog naselja bavili stočarstvom. A veliki broj različitih kamenih alatki ukazuje da su tadašnji meštani bili vešti u njihovoj proizvodnji.
Naša sagovornica podvlači da su istraživanja od početka bila multidisciplinarna. Korišćenjem metoda prirodnih nauka dobijeni su rezultati čijim tumačenjem je omogućena rekonstrukcija života u prošlosti.
– Arheologija više nije ono što je bila nekada. Sada mnogo više „prilazi” egzaktnim naukama nego što je to ranije bio slučaj, jer smo nekada samo na osnovu naših procena izvodili zaključke. Danas smo na mnogo većem stepenu verovatnoće, jer koristimo metode geofizike koje nam omogućavaju da skeniramo teren i vidimo šta se nalazi ispod zemlje. Iz tih razloga smo i ovog puta u velikoj prednosti, jer znamo tačno šta iskopavamo, i u milimetar pogodimo položaj kuće ili, u ovom slučaju, kapije – zaključuju istraživači na lokalitetu Borđoš.
