petak, 18.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58
REFERENDUMSKE PRIČE

Narodna volja u nedostatku ozbiljne politike

Britanija se brzopleto, grubo i neuko odvojila od Evrope, a šta može da se očekuje od drugih država, kad su u kolevci moderne demokratije političari odigrali takvu nezrelu igru
Autor: Zorana Šuvakovićsubota, 24.09.2016. u 22:00
Илустрација Ј. Прокопљевић

Sve do bregzita, referendumi su proglašavani za lek koji neposrednim uplivom narodne volje ojačava posustalu parlamentarnu demokratiju. Fama o magičnoj moći plebiscita naglo se pretvorila u svoju suprotnost, kad se videlo da ni u Britaniji, koju nazivaju kolevkom moderne demokratije, gotovo niko ne zna za šta se glasalo 23. juna i šta sledi posle ovog datuma.

Trebalo je tog jutra, kad su izašli konačni rezultati referenduma, prošetati Oksfordom, ući u neke od najprestižnijih koledža sveta, obići grandiozni Ašmolijan, prvi univerzitetski muzej u svetu, ili još impresivniji Muzej prirodnih nauka, pa osetiti kolika je pustoš zavladala u ovoj akademskoj varoši zbog činjenice da se od tog dana (referendum 23. juna) Britanija grubo, brzopleto i neuko odvojila od Evrope. Čini se da su profesori, umetnici i naučnici jedini sloj Britanaca koji je gotovo zdušno bio za ostanak svoje zemlje u okviru evropske zajednice naroda. Političari su igrali svoju igru zaokupljeni ličnim poenima i napretkom u karijeri, radnici na nisko plaćenim poslovima poverovali su da će im biti bolje ako se vrata zemlje zatvore za talase kvalifikovanih radnika iz zemalja EU, a profesori i studenti su znali da bez šire razmene znanja, bez slobodnog protoka informacija i naučnih otkrića, bez zajedničkih radova, nema napretka. Oko 80 odsto stanovnika Oksforda glasalo je protiv britanskog odlaska iz Evrope. Prirodno je što su neki kafići nanizani uz pločnik Ulice Vudstok bili zatvoreni. Na izlogu jednog od njih pisalo je: „Kad nećete EU, nema ni kafe”.

Samo tri meseca posle odluke o bregzitu, Oksford je proglašen za najbolji univerzitet na svetu, prvi put je sa trona zbacio neke američke akademske ustanove, ali umesto da slave, univerzitetski profesori zabrinuti su da će ishod referenduma ugroziti reputaciju ne samo Oksforda, već i svih drugih naučnih i kulturnih institucija u zemlji. Pojedini kineski i američki fakulteti već su otpočeli lov na oksfordske kadrove. Oko sedamnaest odsto nastavnog kadra na najstarijem univerzitetu na engleskom jeziku državljani su EU, osećaju se nesigurno kad je njihov status u pitanju i spremni su da odu u druge institucije van Ostrva. Novoformirana vlada u Londonu nema ni vremena ni mogućnosti da Oksfordu garantuje da će im nadoknaditi onih 67 miliona funti godišnje koje su dobijali od Evropskog saveta za naučna istraživanja.

Da su hteli da slušaju neke od svetski priznatih naučnika, odgovorni političari ne bi se usudili da takvo kompleksno pitanje, kakvo je pripadnost države Evropskoj uniji ili izlazak iz nje, na brzinu i bez ikakve verodostojne pripreme stave na prosto glasanje sa „da” ili „ne”.

Ričard Dokins, britanski profesor, evolucijski biolog i autor knjige „Sebični gen”, sigurno je čovek koji zna mnogo više od prosečnog građanina, ali je bio užasnut što je pozvan da glasa na referendumu iako je „neznalica”.

„Živimo u predstavničkoj, a ne plebiscitarnoj demokratiji. Skandalozno je što ljude poput mene, koji ništa ne znaju, pozivaju na glasanje”, upozoravao je Dokins pred referendum. Takva vrsta izjašnjavanja, kako je isticao, može da se organizuje ako su pitanja prostija, na primer da li treba pomeriti ili ukinuti sezonu lova na lisice. Za odlučivanje o komplikovanim temama (Evropska unija) potrebno je mnogo znanja o ekonomiji, politici, istoriji...

Ispostavlja se da je bio u pravu kad je rekao da bi takva pitanja trebalo da budu u nadležnosti parlamenta, a ne glasačkih kutija. Sada, kada je duh pušten iz boce, epidemija referenduma širi se po celoj Evropi i ostalim kontinentima. Istraživanje Evropskog saveta za međunarodne odnose ukazuje na činjenicu da se u 34 različite partije u Evropi zahteva da se u njihovim zemljama održe referendumi o izlasku iz EU. Takva inicijativa postoji u 18 država članica EU. Podstaknuto raširenim nepoverenjem u etablirane političke stranke, u Evropi je niklo sijaset novih manjih nekonvencionalnih partija, od krajnje levice, do krajnje desnice, koje uprkos međusobnim razlikama dele jednake stavove kad je reč o spoljnoj politici. Skeptične su prema EU, naklonjenije su Putinovoj Rusiji, nego Vašingtonu, osuđuju strane vojne intervencije i zalažu se za referendume po svim ovim pitanjima, jedan je od zaključaka ove postbregzitovske evropske studije. Prvi put su istraživači obavili iscrpne intervjue s tim novim partijama koje su nikle u Španiji, Francuskoj, Italiji, Hrvatskoj, Finskoj, Švedskoj, Danskoj, Holandiji... I referendum o bregzitu izvojevala je antievropska stranka UKIP, konstatuju evropski istraživači.

Do neverovatnih podataka došli su naknadno i britanski istraživači, koji sada konstatuju da sudbonosni istorijski plebiscit nije bio dobro pripremljen. Samo 16 odsto britanskih građana smatra da su bili dobro i dovoljno informisani kad je počela kampanja u februaru, a 33 odsto nedelju dana pred referendum. Pred kraj kampanje, u junu, polovina građana Britanije stekla je utisak da oba politička tabora (za ostanak u EU i za izlazak iz EU) govore „uglavnom laži”.

Šta da očekuju druge zemlje, kad je Britanija, država sa zrelim i utanačenim demokratskim sistemom, podlegla referendumskoj groznici iz koje ne ume i ne može da se otrezni?

Malo ko je spreman da sluša ozbiljne analize ili promišljanja naučnika svetskog glasa. Takav je, na primer, švedski politikolog Bo Rotstajn, inače profesor na gorepomenutom Oksfordskom univerzitetu. Rotstajnov opstanak u Britaniji mogao bi takođe da bude ugrožen kad procedura oko bregzita odmakne, ali za njega nema zime, jer je počasni ili redovni profesor na još nekoliko prestižnih fakulteta. U naučnom tekstu o referendumima, švedski politikolog navodi primer iz svoje zemlje, kad su Šveđani (1955) pozvani da se izjasne da li žele da počnu da voze desnom stranom, umesto levom, i da se u tom smislu prilagode susedima – Finskoj, Norveškoj i Danskoj. Jedan vladin komitet, analizirajući sve pogodnosti u saobraćaju i kupovini automobila, predložio je ovu promenu. Šveđani su izašli na referendum i 85 odsto je glasalo protiv izmene dotadašnjeg režima vožnje. Narodna volja, neposredna demokratija, tek, građani su se odlučno založili za nastavak tada uobičajenih saobraćajnih pravila – vožnju levom stranom.

Po švedskom ustavu, odluka na referendumu nije obavezujuća, pa je parlament u Stokholmu osam godina kasnije ogromnom većinom (294 prema 50) izglasao da država treba da promeni režim saobraćaja i da se s leve prebaci na desnu stranu. Rotstajn naročito naglašava kako ova odluka parlamenta nije izazvala negodovanje one ogromne većine Šveđana koji su prethodno glasali za levu stranu. I tada i svih ovih godina, u Švedskoj se smatra da je parlament doneo veoma mudru i dalekosežnu odluku.

Iako je izlazak iz Evropske unije mnogo važnije pitanje, primer iz Švedske govori da na referendumsku odluku ne mora da se gleda kao na zapis u kamenu. Po mišljenju profesora Rotstajna, plebiscitarna odluka nema apsolutni demokratski legitimitet. Podseća na brojne lokalne referendume u SAD, kad su građani odbijali fluorisanje vode, uprkos naučnim dokazima da je to dobro za zdravlje stanovništva. Narodna volja bila je u tim mestima štetna po zube njihove dece i po njihov džep, jer su morali da plaćaju ogromne račune za stomatološke usluge.

Švedski profesor nije jedini koji se zalaže da se referendum u Britaniji ponovi ili da se proglasi neobavezujućim, jer konsultacija s narodom nije obavljena po pravilima fer-pleja.

Umesto da izađe iz Evrope, Britanija bi bolje uradila da svoj saobraćaj reguliše kao sav „normalni evropski svet”. I da krene da vozi desnom stranom. Ali predlagači takvog prestrojavanja verovatno bi na referendumu bili poraženi, i to mnogo ubedljivije od političara koji su predlagali ostanak u EU.

Sve govori da iz ovog ćorsokaka u koji su Britanci doveli sebe nema dobrog izlaza. Ponavljanje referenduma ličilo bi na šalu. Pa ako bi rezultat bio jedan-jedan, onda bi treći referendum donosio odlučujući gol. Ma kako da je svetska politika postala neozbiljna, ipak ne može da se svodi na fudbal. Jednostavnije bi bilo da se za izvesno vreme zaustavi epidemija referendumske groznice. Narod se na Balkanu događao početkom devedesetih, kad su se referendumi proglašavali čudotvornim isceliteljima. Nije se dobro završilo. 


Komentari54
95d08
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Borisav
Verovatno je da Politika želi da ostane ozbljna novina i zato bi bila dužna da posle ovog „jednoumlja“ autorke, nadje novinara, koji bi pružio uvid i u razloge koji su bili dovoljno ubedljivi da se većina Britanaca odluči za Brexit. Lepo je što se autorka članka potrudila da prenese pričice uvredjenih elitnih Oksfordovaca sa uskraćenim EU subvencijama kao svoj udarni argument, ali nije profesionalno, da bez i spomena o kontra argumentima, koji se decenijama „kuvaju“ u UK protiv beslovesno skupih birokratskih struktura EU i aspiracija Brisela da postane „naddržava“, ostavi čitaoce da jedino mogu da zaključe da su Britanci - baš blesavi. A takodje i da su novčano i privilegijama bogato motivisani članovi političke elite, po aksiomu, najpametniji i najmoralniji.
Posrtanje korumpirane i nesposobne elite
Autor ovog članka samo potvrdjuje poznate zablude (ili prevare) nesposobne (ili duboko korumpirane) evropske elite, i ponavlja politički korektne floskule u koje skoro niko medju nama običnim ljudima više ne veruje. Elita stalno ponavlja nebuloze kako "ostareloj Evropi treba radna snaga". U Evropi generalno, sa izuzetkom nekoliko regiona odavno uopšte nema manjka radne snage. Naprotiv postoji ogroman višak radne snage i za svakog vanervropskog imigranta koji dodje u Evropu, još jedan evropljanin ostaje bez posla, preko onih skoro 50 miliona (od kojih pola mladih ljudi) koji su već bez posla. Kada je u pitanju nauka, onda se ponavljaju floskule kako im trebaju stranci da bi popunili profesorske stolice, a istovremeno su digli ruke od svoje omladine i upropastili sopstveni obrazovni sistem. Ne trebaju Evropi strani radnici i naučnici, jer nemaju dovoljno sopstvene pametne omladine. Nego zato jer je nesposobna i korumpirana elita pokrala pare i sopstvenu decu pustila niz vodu.
slavica
Sve i da je referendum morao biti zasto nije raspisan posle predstojećih izbora! Nas vrli predsednik nije stvarao RS na prvoj borbenoj liniji 48 meseci kao moj suprug i mnogi drugi, njegova supruga nije brinula u podstanarskoj sobi o tri mala decaka pa mu je danas lako srbovati preko nasih ledja. Omogućio je sinu Igoru kredit od tri miliona maraka iz investiciono-razvojne banke da se ne drogira, ( tako je rekao Dodik u Skupstini), a moji trbuhom za kruhom po belom svetu. Ne treba niko da mi moralise sta je ispravno a sta nije. Izasla sam na referendum-anketu! Voljela bih da izlaznost bude 90% i da odgovor bude DA! Isto tako biću srećna da Milorad Dodik izgubi izbore u Banja Luci Bijeljini i Trebinju!
Deda Djole
Odlican tekst ! Prava tema na pravi dan na pravom mestu, bravo Zorana. I vrlo interesantni i zreli komentari koji dopunjuju i prosiruju temu.
Rista
Deda, da je Politika stavila Vucicevu sliku iznad ovog teksta, sad bi ovde imao jedno trideset; "Katarina: Predstavnici naroda moraju da predstavljaju narod!", ... komentara.
Preporučujem 3
Petar II
Clanak je cinjenicno netacan i vec su iznesene neke nedoslednosti. Neke bitne stvari nisu recene u tekstu. Referendum nije obavezujuci. UK vlast tehnicki ne krsi nikakav zakon, ako ga ignorise. UK je jos uvek deo EU i bice jos neki period, cak iako se UK pozove na clan 50. Ovakvi tekstovi u UK medijima su deo propagande za relativizaciju rezultata referenduma, ne znam zasto ih autor nama servira, umesto ozbiljne analize posledica Bregzita na nas i spoljnu politiku u svetu. I, da li je ovo autorski tekst ili prevod nekog bloga?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja