četvrtak, 04.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 16.03.2008. u 22:00 N. Kovačević

Đubre vredno 90 miliona evra

Sasvim je uobičajeno da televizor kojem je prošao vek trajanja bacimo pored kontejnera, a nije retkost ni da ugledamo dotrajali računar na obali reke. Procena stručnjaka je da u Srbiji ima više od 200.000 tona elektronskog i električnog otpada koji čeka da bude recikliran.

Uz nedostatak svesti naših ljudi o potrebi recikliranja elektronskih i električnih uređaja, kako kaže Maja Perović, iz „BIS reciklažnog centra” iz Pančeva, koji posluje u sastavu kompanije „Božić i sinovi”, problem je i u tome što sistematsko prikupljanje ovog otpada nije organizovano na pravi način. Nemamo ni zakon o upravljanju otpadom, iako se o njemu raspravlja više od pet godina. Predlog ovog zakona je Vlada Srbije usvojila, ali još nije ušao u skupštinsku proceduru.

„BIS reciklažni centar” je, po rečima Maje Perović, jedan od retkih reciklažnih centara u Srbiji gde se odlaže i reciklira elektronski i električni otpad. U ovom centru može da se skladišti oko 1.500 računarskih kompleta dnevno, a postojeći kapaciteti nisu dovoljno iskorišćeni. Ona podseća da dotrajale televizore i računare građani najčešće odlažu u podrume, pored kontejnera, na divlje deponije, na obale reka... Ne treba zaboraviti da ovi uređaji sadrže toksične materije, poput olova, kadmijuma i žive. koji su otrovni i štetni po životnu okolinu.

Po rečima naše sagovornice, problem je i u tome što ni domaće kompanije nisu dovoljno upućene u mogućnosti pravilnog rashodovanja zastarele elektronske opreme pa je često čuvaju po magacinima.

Da je nešto počelo da se menja i na ovom planu, svedoči i najnoviji projekat Udruženja „Humanost”, koje je pokrenulo osnivanje reciklažnog centra u kome može da se zaposli oko 200 radnika. Koordinatori Dragana Linta i Aleksandra Gospavić iznose podatak da se u Srbiji godišnje reciklira od 12 do 13 odsto otpadnog materijala godišnje, dok se u razvijenim zemljama Evrope taj procenat kreće između 50 do 60 odsto. U Japanu se reciklira čak 86 odsto otpada.

Evropska unija je donela nekoliko direktiva koje postavljaju standarde za upravljanje elektronskim otpadom, recikliranjem onoga što može ponovo da se upotrebi i smanjenjem udela toksičnih supstanci i materijala. Direktiva EU koja reguliše prikupljanje i reciklažu elektronskog otpada obavezuje zemlje članice da recikliraju najmanje četiri kilograma ovog otpada po stanovniku.

Razvijene zemlje sveta, prema proceni Ujedinjenih nacija, proizvode između 10 i 50 miliona tona elektronskog i električnog otpada godišnje. S obzirom na to da se svake godine količina otpada povećava za tri do pet odsto potreba za recikliranjem postaje sve veća. Da ne govorimo o tome da ova vrsta otpada nije đubre, već resurs od kojeg može dobro da se zaradi. Prema proceni stručnjaka, srpski elektronski i električni otpad vredi između 60 i 90 miliona evra. Godišnji promet od reciklaže u svetu je 160 milijardi evra.

Komentari1
53204
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

gala gala
Ne radi se samo o elektronskom i elektricnom otpadu. Svaki dan stotine staklenih flasa i limenki iz diskoteka i kafana ubacuje se u kamione gradske cistoce i odvozi se na deponije. U bogatim zemljama kao sto su Svajcarska i Francuska staklene i plasticne flase i limenke se skupljaju kao sekundarne sirovine, a u siromasnoj Srbiji se odvoze na deponije.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja