nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 26.09.2016. u 22:00 Jelena Kavaja

​Šta je zakočilo internet u Srbiji

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj internet priključaka se povećao za samo 0,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je 2013. povećanje iznosilo 8,3 odsto
У Србији 64,7 одсто домаћинстава има приступ интернету (Фото: А. Васиљевић)

U Srbiji 64,7 odsto domaćinstava ima pristup internetu, što je bolje od svetskog proseka od 52,3 odsto, ali znatno lošije u odnosu na Evropu, u kojoj je na mreži 84 odsto domaćinstava. Najnoviji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) pokazuje da je rast najvažnijih parametara slabiji nego prethodnih godina.

Broj internet priključaka se povećao za samo 0,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je, na primer, 2013. godine povećanje iznosilo 8,3 odsto. Širokopojasnu vezu, jedan od osnovnih pokazatelja razvijenosti IKT sektora, ima 57,8 odsto domaćinstava, dvadeset procenata manje nego u EU. Premijer Aleksandar Vučić prošlog meseca je rekao da bi Srbija do 2020. godine trebalo da izjednači evropski nivo po pristupu širokopojasnom internetu, što će biti teško ako godišnji rast u ovom segmentu bude na sadašnjih 1,8 odsto.

Podaci nisu iznenadili Nikolu Markovića iz Društva za informatiku Srbije.

– Rezultati su očekivani i strogo u skladu s nivoom životnog standarda građana i stepenom razvoja privrede. Mi po ovome spadamo u srednje razvijene informatičke nacije, ali treba da težimo tome kakvo je stanje u razvijenim evropskim zemljama, gde 90 odsto ljudi koristi računar i internet. Preko toga je već poznata zasićenost jer ima ljudi koji to jednostavno ne prihvataju – kaže predsednik ovog društva.

Marković je uveren da će, ukoliko dođe do najavljenog privrednog razvoja od tri odsto i porasta životnog standarda, doći i do porasta upotrebe računara i interneta jer tu postoji uzročno-posledična veza.

Ako se to ne dogodi, upozorava da postoji opasnost da Srbija padne u digitalni jaz u odnosu na razvijenu Evropu.

– Mi u pogledu elektronske uprave spadamo u srednje razvijene zemlje. Imamo 300 elektronskih servisa, preko milion ljudi svake godine registruje automobile, zakazuje vađenje ličnih karata... U nekim aplikacijama čak prednjačimo u evropskim relacijama. Međutim, mi smo velika žrtva pada životnog standarda i industrije – ističe Marković.

Dragan Varagić, stručnjak za poslovnu primenu interneta, smatra da procenat građana Srbije na internetu nije mali, posebno ako se zna koliko imamo nepismenih i funkcionalno nepismenih.

– Kad smo imali pristup od 30 odsto, a u Evropi je bio 70, to nam je izgledalo nedostižno. Sada se nalazimo u fazi kada je ostalo da internet prihvati takozvana kasna većina, ljudi koji poslednji prihvataju nove tehnologije i normalno je da je rast usporen – kaže Varagić.

On dodaje da će više ljudi koristiti internet kako budu padale cene i rasle brzine, ali ne smatra da je problem cena opreme jer polovan mobilni telefon s pristupom internetu može da se kupi za manje od 50 evra.

Za Varagića je mnogo važniji podatak da od 2011. godine imamo skoro 100 odsto preduzeća koja koriste internet. I Dragan Marković kaže da je to dobar pokazatelj, ali skreće pažnju da je nivo korišćenja ograničen jer mnoge firme nemaju sredstava za korišćenje naprednijih aplikacija.

Kad je reč o e-trgovini, broj kupaca preko interneta povećao se za 230.000 na 1,45 miliona, što je procentualno daleko od nivoa razvijenih zemalja. Varagić, međutim, kaže da živimo u vreme razvijene onlajn trgovine i da najveće domaće e-prodavnice imaju mnogo veće promete od nekih dobrih radnji u tržnim centrima.

 

Cena u okviru preporuka

Međunarodna unija za telekomunikacije preporučuje da u zemljama u razvoju priključak za širokopojasni internet mesečno ne košta više od pet odsto prosečnog dohotka. Kod nas za taj iznos (oko 2.300 dinara) internet može da se dobije u paketu s kablovskom televizijom.

 

Oko proseka u okruženju

Internet koristi oko 66,6 odsto stanovnika Srbije, što je malo iznad proseka u okruženju. U Bugarskoj je onlajn 58,2 odsto stanovnika, Hrvatskoj 70,3, Mađarskoj 79,7, Italiji 63,2, Rumuniji 52, a u Sloveniji 75,3 odsto građana.

Izvan EU, onlajn je 60 odsto Albanaca, 68,1 odsto Bosanaca, 68,5 odsto Makedonaca i 60,2 odsto Crnogoraca.

Komеntari26
05a6d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сима Симић
Да ли се у овој статистици под коришћењем интернета рачуна када се користи само за играње игрица и "блејање" на фејсбуку? Знам доста оваквих корисника.
Petar
Dzaba sto koriste kada je vecini nivo tehnickog znanja na nivou daljinskog za Tv
charlie
Zato što su ugovorne obaveze po dve godine.Gde je tu toliko najavljivana tržišna borba za potrošače.Svako može da posluje kada potrošač potpiše dve godine vernosti,nema tu nikakve mudrosti.Monopol kao u komunizmu samo u drugom pakovanju.
Meshanac
Jedino nedostaje podatak da od tih tih postojecih 64.7 % koliki je procenat koji koriste internet za korisne stvari a ne da facebook-uju i beze od realnosti u neki virtualni svet.
ас
Срећом људи у Србији ако ништа друго, имају још прави живот. Иако је пун брига и неправде и сиромаштва, ипак је прави живот у коме се осећања деле непосредно, у породици, у живим сусретима са људима око себе. Интернет је поред тога што је врло користан у неким стварима, исто тако и болест савременог света, машинерија која прождире време и животну енергију. Чим интернет завлада, прави живот вене. Зато, не журимо са технолошким унпаређењем, чувајмо душевно здравље и слободу!
Petar M
Internet štedi vreme (plaćanje računa, email, kupovina putovanja odeće tehnike, oglasi). Baš da bi život duže trajao, a ne da bismo stajali u redu u pošti. To nije život. Svakako da ima zavisnika. Ali analogno tome, nije auto loš izum sam po sebi zato što ima saobraćajnih nesreća.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja