sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:35

Malosrpski, malohrvatski i ostali malofudbalski interesi

Umesto da se zalažu za ravnopravnost u Uefi mali savezi (poput našeg), koji čine ogromnu većinu u njoj i bez koje ni nje ne bi bilo, prihvatili su i prihvataju mrvice
Autor: Ivan Cvetkovićpetak, 30.09.2016. u 09:10
Давид опет победи Голијата: Исланђани су на овогодишњем Европском првенству нокаутирали Енглезе (2:1) (Фото: Ројтерс)

Za predsednika Uefe je izabran predstavnik malog saveza. I mada će Slovenac Aleksandar Čeferin da bude na vlasti samo pola mandata (onoliko koliko je preostalo njegovom svrgnutom prethodniku) to je, ipak, neobičan događaj.

Prvi put predsednik nije iz zapadne Evrope. Kada je osnovano Udruženje evropskih fudbalskih asocijacija (Uefa) na njegovo čelo je izabran Danac Ebe Švarc (1954-1962). Posle njega su na toj dužnosti bili Švajcarac Gustav Viderker (1962-1972), Italijan Artemio Franki (1973-1983), Francuz Žak Žorž (1984-1990), Šveđanin Lenart Johanson (1990-2007) i Francuz Mišel Platini (2007-2015).

Posle smrti Viderkera do izbora novog predsednika posao je vodio Mađar Šandor Barč (1972-1973), a umesto odstranjenog Platinija Španac Anhel Viljar (2015-2016). Vršilac dužnosti je bio i Žorž (1983-1984) posle Frankijeve pogibije u automobilskoj nesreći, ali on je potom i izabran za predsednika.

Čeferin je došao na čelo Uefe kada je njen ugled ozbiljno uzdrman. Ona je od sportskog udruženja postala svojevrsno preduzeće koje u suštini sve radi zbog profita.

Zbog toga su žrtvovana i neka sportska načela. Tako je Kup evropskih šampiona (Uefa ga je uzela pod svoje okrilje kada je procenila da to takmičenje ima budućnost za šta joj je bila dovoljna jedna sezona), u kojem su učestvovali samo prvaci zemalja i pobednik tog nadmetanja (bez obzira koje je mesto zauzeo u nacionalnom prvenstvu) promenjen u Ligu šampiona. U njoj najjače fudbalske lige imaju po četiri predstavnika, a iz onih slabijih otpadaju dok su veliki još na letovanju.

Čuju se mišljenja da je to opravdano zbog razlike u kvalitetu. Ali, razlika u kvalitetu postoji i kod reprezentacija, pa ipak i Nemačka i Gibraltar učestvuju samo sa po jednom ekipom. Zašto tu jači nema više predstavnika?

Reprezentaciju sačinjavaju samo igrači koji imaju državljanstvo te zemlje (svejedno da li je ono stečeno rođenjem ili je kasnije dobijeno), a klubovi mogu da sastave tim bez ijednog igrača iz zemlje iz koje su.

Kupovinom igrača iz siromašnijih zemalja bogati klubovi ne samo što sebe pojačavaju, nego i oslabljuju moguće konkurente. Tako fudbalski jaki postaju još jači, a fudbalski slabiji slabe još više.

Čeferin je uočio tu boljku (kako i ne bi kad je iz malog saveza), ali nudi pogrešan lek – regionalnu ligu. Pobednik takmičenja klubova iz bivših jugoslovenskih republika igrao bi u Ligi šampiona.

Šta ostaje ako se zaboravi sve ono što je dovelo do raspada takve lige koja je nekadašnjoj državi? Njeni učesnici, koji ionako ne mogu da sastave kraj s krajem, imaće dugačka, a samim tim i skupa, putovanja (Uefa bi dala neke pare), u proleće će se žaliti da su im igrači umorni od napora (navodno bi se igrala i nacionalna prvenstva), a pitanje je koliko su klubovi, izuzev nekadašnje „velike četvorke”, primamljivi za publiku, kao i koliko bi na Zvezdinom, Partizanovom, Dinamovom i Hajdukovom stadionu oni privukli gledalaca.

Od takozvanih „jadranskih” liga u košarci i vaterpolu niko se od klubova nije ovajdio. Kakva je korist od takve fudbalske lige u kojoj će samo jedan da ide u Ligu šampiona, a ostalih pet država da čekaju bolje dane? Šta ako recimo iz sezone u sezonu prvak bude iz iste države? Kad će Srbija i Hrvatska, da ne govorimo o Crnoj Gori ili Makedoniji, da vide kod sebe Real ili Barselonu, Bajern ili Juventus?

Opet će odgovor biti kad ovdašnji timovi dostignu taj nivo. To je nemoguće, jer čak ni klubovi iz bogatih zemalja kao što je Švajcarska ne mogu da zauzmu već zauzeta mesta.

A kad bi se to primenjivalo da li bi se, recimo, Island ikada sastao s Engleskom? Na sreću, na Evropskom prvenstvu još ima mesta i za male, pa se videlo da oni mogu i da nadvise velike.

A mali savezi čine ogromnu većinu u Uefi. Štaviše, bez njih ona ne bi ni postojala. Oni daju Ligi šampiona karakter sveevropske, jer kada bi igrali samo engleski, španski, italijanski, nemački i klubovi iz još nekoliko sličnih zemalja niko ne bi mogao da se „predstavlja” kao evropski šampion. Stari kontinent nije tuce država.

Veliki su se udružili i, mada su u manjini, nametnuli su svoje interese celoj Evropi. Mali nisu moćni, ali ih je više, međutim, to ne koriste. Nikako da se sete da i oni imaju pravo na svoje interese i da ne treba da budu zadovoljni mrvicama. Ali, preovladali su malosrpski, malohrvatski i ostali malofudbalski interesi.


Komentari7
fea5d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miroljub Stojković
Odlična analiza koja otvara mnoga druga pitanja i dotiče aktuelni problem flagrantnog uplitanja visokog kapitala (veliki problem) i geopolitike (još veći problem, čije smo efekte videli prilikom nedavnog prijema jedne nepostojeće države u Fifu i Uefu) u tokove svetskog fudbala.
Milojko
Jesmo li hteli kapitalizam i trzisnu ekonomiju? Jesmo. Dakle, ne trebamo se zaliti na to sto bogatiji gaze po nama jer smo sami to zarko zeleli. Ukratko, prodali smo se kao sto su se nekada crnci prodavali u robove, za ogledalce. Regionalna liga je dobra stvar samo treba napraviti sistem sa dobrom finansijskom motivacijom i velikim kaznama za klubove koji bi dozvolili divljanje navijaca. Iz tog takmicenja pobednik treba da igra LS, kao i drugoplasirani iz zemlje iz koje je pobednik. Iz ostalih drzava bi igrali pobednici prvenstava. U isto vreme treba redukovati broj klubova u drzavnim prvenstvima kako bi igraci izdrzali pritisak igranja u vise takmicenja.
Obrad Simić
Postoji razlika u kvalitetu i između reprezentacija, ali ne postoji reprezentacija sa recimo 4 selekcije. Državu predstavlja 1 nacionalni tim, dok u njoj postoji mnogo više klubova. Ne razumem to poređenje.
Davor
O regionalnoj ligi sa ex-Yu je iluzorno govoriti osim kod onih koje ne mogu iz sebe da izbace sentiment iz bivse Jugoslavije ..Sada je drugo vreme ..a sa bivsom bracom nemamo nista zajednicko i bolje je sa njima izbegvati svaki saradnju ...a mi da se okrenemo nasim vecim i jacim susedima Madjarskom Rumunijoom Bugarskom Grckom ..Jedino je to interes Srbije i Srpskog sporta
M.Maric
Odlican tekst! Steta sto ga jedan Rumun, Bugarin, Grk, Madjar, Ceh, Slovak.....ne mogu procitati...
M.Maric
@Баба Калина A ti kao znas sta je kvalitet?? Kvalitet je upravo taj zapad ubio! Razorio je sve koji su mu pretili. Kod nas sada teren u najboljem stanju ne moze da se meri sa terenima 6 lige Engleske, Francuske, Nemacke.... Zvezdi i Partizanu su Engleski timovi bili redovne musterije decenijama...vec je sve licilo na to da smo mi izmislili fudbal za njih, a ne oni za nas, pa su morali da nas uniste i proteraju! A i ova "menadzerska" posast nam stize iz tog "kvalitetnog zapada"
Preporučujem 3
Баба Калина
Али "одличан" текст разуме, рецимо, један Обрад Симић, коме логика није страна материја. Зашто бежимо од квалитета и чинимо све да је игноришемо (квалитет=памет)?
Preporučujem 1

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja