petak, 23.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:35
POGLEDI

Čiji je Vladan Desnica

Na pitanje čiji je Desnica pisac, Subotić kaže da je odgovor dao sam pisac kad je u pismu predsedniku UKS D. Jeremiću naveo da duhovno pripada srpskoj kulturi
Autor: Savo Štrbacpetak, 30.09.2016. u 08:20

Nedavno su u Beogradu, povodom 110 godina od rođenja Vladana Desnice, u organizaciji Centra za komparativno-historijske i interkulturne studije Filozofskog fakulteta u Zagrebu i Instituta za književnost i umetnost u Beogradu, održani Desničini susreti, pod nazivom „Hrvatsko-srpski/srpsko-hrvatski interkulturalizam danas”.

Ko je Vladan Desnica? Rođen je 1905. u Zadru, u građanskoj srpskoj porodici, pravoslavne veroispovesti, od oca Uroša i majke Fani, rođene Luković. Potomak je Stojana Jankovića (oko 1635–1687), vođe srpskih kotarskih uskoka u 17. veku, serdara Kotara, kavaljera Sv. Marka, konjičkog kapetana, zapovednika tvrđave Ostrovice.

Desnice su poreklom iz Srba u Lici, odakle je Vladanov pradeda Danilo, trgovac i posednik, došao u Obrovac, gde mu se rodio sin Vladimir (1850–1922) koji je sa Olgom Janković, ćerkom grofa (konte) Ilije Dede-Jankovića (1818–1874), potomkom Stojana Jankovića, poznatim slovenofilom, pesnikom, prvakom srpskog naroda u Dalmaciji, imao sina Uroša Desnicu (1874–1941), pravnika, člana Srpske stranke, nosioca austrijskog viteštva, predsednika Dalmatinske vlade, poslanika u Narodnoj skupštini, senatora. Pošto je grof Ilija Dede-Janković bio poslednji muški izdanak svoje porodice, Jankoviće su, po ženskoj liniji, nasledile Desnice, uključujući i dvore Jankovića, porodičnu crkvu i zemljišne posede u Islamu Grčkom. Vladan je umro 1967. u Zagrebu, a sahranjen je u porodičnoj crkvici Svetog Đorđa (1675), pored dvora Jankovića u Islamu Grčkom.

Vladan je studirao pravo u Zagrebu i Parizu. Posle diplomiranja radio je kao advokatski pripravnik u kancelariji svog oca u Zadru, a zatim je radio i u Državnom pravobranilaštvu u Splitu. Ratne godine proveo je s porodicom na porodičnom imanju, a od 1945. do 1950. radio je u Zagrebu kao načelnik pravnog odeljenja Ministarstva finansija. Posle toga, sve do smrti bio je slobodni umetnik, profesionalno posvećen književnosti.

Autor je dva romana – „Zimsko ljetovanje” (1950) i „Proljeća Ivana Galeba” (1957). Oprobao se i u drugim književnim formama – pisao je novele, eseje, pozorišne kritike, feljtone i humoreske, kao i jedan dramski tekst. Smatra se nastavljačem dalmatinske proze, modernim sledbenikom Sime Matavulja, a njegov književni postupak, pored realizma i psihologije, odlikuju i novi elementi – poetizam i esejizam. Roman „Proljeća Ivana Galeba” je njegovo najznačajnije delo i jedan od najboljih jugoslovenskih posleratnih romana. Godine 1954. napisao je scenario za „Koncert”, jedan od najboljih filmova u istoriji kinematografije u Jugoslaviji.

Podaci o poreklu, životopisu i umetničkoj vrednosti Vladana Desnice nisu sporni, ali je sporno čiji je on književnik.

U srpskohrvatskoj „Vikipediji” piše da je jugoslovenski, u hrvatskoj da je hrvatski i srpski, u srpskoj da je srpski i jugoslovenski, a u engleskoj da je hrvatski pisac srpskog porekla.

Na Desničinim susretima bio je i rođeni Islamčanin Momčilo Subotić, lekar u penziji, koji je imao prilike da kao gimnazijalac razgovara s Vladanom i koji se družio s njegovom decom Olgom, Jelenom, Natašom i Urošem za vreme njihovih letovanja i zimovanja u dvorima Jankovića. Prisustvovao je i piščevoj sahrani. Na pitanje čiji je Desnica pisac, Subotić kaže da je odgovor dao sam pisac kad je u pismu predsedniku UKS D. Jeremiću naveo da duhovno pripada srpskoj kulturi. To što su mu na sahrani bili tadašnji vladika dalmatinski Nikolaj (Boca) i svi učenici i nastavnici Bogoslovije iz manastira Krka, govori, po doktoru Subotiću, i o njegovoj nacionalnoj i verskoj pripadnosti.

Islamčani su pozdravili manifestaciju Desničini susreti u Beogradu, ali su komentarisali da bi bili mnogo srećniji da se ova manifestacija održava u Islamu Grčkom, u Jankovića dvorima, porodičnom imanju Desnica, u kojima je pisac živeo i pisao i pored kojih je i sahranjen, a i oni da su na svojim imanjima i da sve učesnike na manifestaciji ugoste i počaste pršutom, jagnjetinom sa ražnja i vinom, kao što su nekad ugošćavali pisca po čijem imenu ova manifestacija i nosi naziv.

Inače, prema popisu stanovništva iz 1991. godine, u Islamu Grčkom živelo je 1.139 žitelja, od čega je bilo 87 procenata Srba. Prema popisu iz 2001. bilo ih je svega 108, od kojih samo pet Srba, a na poslednjem popisu iz 2011. broj žitelja se popeo na 150, bez nacionalne odrednice.

Drugi Islamčanin, Marko Stegnjaja, direktno sa Desničinih susreta u Beogradu otputovao je u rodno selo na parastos bratu Branku i snahi Anki, koje su u septembru 1991, na povratku s posla u Zadru kući u Islam Grčki, likvidirali još neidentifikovani pripadnici ZNG.

Dvore Jankovića i crkvu u kojoj je sahranjen pisac devastirale su hrvatske snage tokom operacije Maslenica u januaru 1993.

Dokumentaciono-informacioni centar „Veritas”


Komentari72
2d234
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Tomislav K
Probat ću sažeto navesti dvije-tri stvari. 1) diskurs, prevladavajući u srpskom medijskom prostoru, napose o Hrvatima (ustaše, Jasenovac, Stepinac, navodni veliki Hrvat Tito, Thompson dijabolik, Tuđman bogtepita što..)- to nema veze sa zbiljom i to nitko od nas, osim vaših gostiju Pusića, Puhovskog i sličnih, ne prihvaća. Možete o nama drviti kao o fašistima, nacistima..što god hoćete- nama je svejedno. Golema većina nas uopće ni ne zna što pričate, osim ako nas mediji ne pridave time. 2) vaše- ne svih, znam- nijekanje Hrvata i hrvatskoga identiteta, te povijesti i kulture (fantazije o katolicizaciji, štokavska mitologija koju je popularizirao Karadžić, bajke o Vatikanu, nijekanje većine hrvatske kulture..)- fućka nam se za to. Kao slobodna zemlja, naš glas se čuje po svijetu, i nismo više ograničeni na biltene TANJUG-a. Glede teme, Desnica je hrvatski pisac mediteranskoga rakursa, kao i Ranko Marinković, Kaleb, Slobodan Novak ili Petar Šegedin.
БоБ
Како Десница може бити хрватски писац? Није се родио у Хрватској а живио је, радио у умро у Југославији. За вријеме његовог живота није псотојала хрватска држава сем НДХ. Био је Србин од мајке српскиње и оца србина. Дакле матерњи језик српски .. Какве везе он има са Хрватском сем што је његова имовина на територији данашње Хрватске?
Preporučujem 11
Anabela
To u svetu ionako nikoga ne zanima, a i vremena se menjaju. Jedini kojih se cela stvar tice su Srbi i Hrvati. Ne poznajem nikog ko negira hrvatski identitet. Ni jezik. Put pomirenja je potreban nasoj deci, da pronadju mir. Teba da zasnujemo na koliko - toliko istinitoj i priblizno slicnoj interpretaciji. Svako ima sa cim da se suoci. Nije pitanje ciji su gresi bili veci, nego kako da ih prevazidjemo. Onda ce ostati ono najbolje medju ta dva dobra naroda:njihovi stvaraoci, bogat jezik, vredni, gostoljubivi ljudi. Kada se nasa dva naroda izmire, bice to srecan i napredan region. Ne fucka se vama i nije vam svejedno. Vi se trudite da uspostavite dijalog i objasnite stvari.
Preporučujem 3
Anabela
Kulturna sredina u kojoj ne postoji osuda genocida nad Srbima od strane umetnika i njihovih rganizacija, nema eticki kapacitet da "prisvoji" delo umetnika srpskog porekla. Zeli se prisvojiti necije delo koje kao pripada hrvatskom opusu i dok su isto vreme osporava identitet sunarodnika autora .Delo moze da nadidje licno opredeljenje autora, ali ovde nije u pitanju ni umetnik ni delo., nego kulturna sredina koja selektivno poseze za delom autora iz etnicke grupe koja je bila zrtva genocida i progona bez nedvosmislene osude (bez eufemizama) tih zlocina od strane vodecih umetnika i njihovih organizacija. Vidimo da su se nemacki umetnici zaista mnogo puta obracunavali sa fasistickim nasledjem i da se potencira da to uradi svaka nova generacija (zivim u Nemackoj), zato je moguce da pisci jevrejskog porekla u Nemackoj pripadaju obema knjizevnostima.
Tomislav K
Nikakvog genocida nije bilo, i paralela Hrvati- Nijemci, a kamoli Srbi- Židovi nema veze s realnošću. U doba 2. svj. rata stvorena je NDH kao marioneta sila osovine, i nevelik broj Hrvata je podupirao taj režim- a oni koji jesu, golemom većinom su se otrijeznili zbog prodaje Dalmacije i ropskoga služenja Italiji i Njemačkoj. Većina Hrvata je služila u vojsci NDH, kao u bilo kojoj regularnoj vojsci država osovine, od Bugarske do Mađarske. Također, veći dio je pristupio partizanskom pokretu, koji je i u vodstvu, a u članstvu od 1943. bio natproporcionalno hrvatski (1944. je u tom pokretu bilo , u Jugoslaviji, 44% Srba od 41% stanovništva, te 30% Hrvata od 22% ). Možda vam ovo nije muzika za uho koju biste htjeli čuti, no: i pokolj velikog broja hrvatskih vojnika, a ne samo ustaša 45. i 46., te komunistička "numerologija" s brojkama udeserostručenim, kao i agresija Srbije i JNA koja je htjela okupirati i raskomadati Hrvatsku 91.- sve to dovodi do tog da kod nas vaše priče nemaju prođu.
Preporučujem 4
Миле Стојменов
Ми Срби много волемо да се све око нас врти. Почесто то тако и не бива, па се онда срдимо.
Tomislav K
Većina je komentara bizarna, a ni logika baš nije jača strana ... No, da ilustriramo: Vojislav Kuzmanović je hrvatski pisac, iako je bio Srbin i rođen u Srpskoj Crnji. Pripadnost nečijoj kulturi određuju jezik, baština, kulturno ozračje. Tako je Ivo Andrić pretežno srpski pisac, iako je i hrvatski, manjim dijelom opusa, na početku: prebacio se na srpski jezik i u većini glavnih djela- osim svjetskih autora- na njega je utjecala srpska pismenost i književnost, napose Karadžić i Njegoš. Mirko Kovač je obratni primjer- on je, po dolasku u Hrvatsku, svoja djela preveo ili stilizirao na hrvatski, i dalje pisao na hrvatskom. Dakle, on je hrvatski pisac, no nije prestao biti spskim i crnogorskim, jer mehaničkoga "ispisa" nema. Dvostruka pripadnost je još češća kod Muslimana/Bošnjaka, zbog zakašnjelosti njihove nacionalne identifikacije. Zaključno- postoji manji dio, zapravo vrlo malen, broj autora koji nisu ili- ili, nego i-i.
КумБ
логика вам је заиста бизарна јер шта ћемо са онима чије се књиге преведу на хрватски? За њих би могло да се каже да су хрватски писци зар не?
Preporučujem 10
Mostarac
Nisu bas dobrovoljno usli. Predsjednik najvece stranke Radic je bio protiv. A oni koji su bili najvise za ulazak kao Supilo i Trumbic su rekli da su napravili veliku gresku.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja