sreda, 21.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41

Neda Spasojević – glumica sa tajnom

U Muzeju pozorišne umetnosti Srbije priređena je, povodom 35 godina smrti, izložba o glumici koju su krasili snaga i osećajnost
Autor: M. Sretenovićpetak, 30.09.2016. u 18:00
(Фото: каталог изложбе)
Ксенија Јовановић и Неда Спасојевић у „Хасанагиници”, Народно позориште, 1974. (Фото: Мирослав Крстић)

Za Nedu Spasojević (1941–1981) govorili su da je imala raskošan, dominantan, nepobitan i vrlo tajanstven dar. Da je među našim glumicama bila jedinstvena po sposobnosti da izrazi osećajni svet svojih likova, a da se ne razmeće osećanjima.

Olivera Marković isticala je da nije srela nekog ko liči ili glumi kao Neda – „imala je jedan svoj tako sopstveni stil igre koji je bio toliko neposredan, toliko prijemčiv da kad si počeo da je gledaš ti nisi mogao oči da odvojiš od nje”. A Rade Marković je ovako opisao: „Ja nju ne bih poredio ni sa kim, mislim da je ona jedinstvena. Za mene je ona, ona nedokučiva tajna, a to je apsolutna glumica.”

Povodom 75 godina od rođenja i 35 godina smrti, u Muzeju pozorišne umetnosti otvorena je izložba „Neda Spasojević – glumica sa tajnom”, autorke Mirjane Odavić, koja će trajati do decembra. Posetioci mogu da pogledaju fotografije iz predstava, pročitaju njene stavove i razmišljanja, kao i izjave glumičinih prijatelja i kolega...

Život ove glumice bio je obeležen seobama. Otac putujući glumac Milorad Spasojević, osnivač je posleratnih pozorišta u Vršcu i Užicu, kratko član JDP-a, čuven po svojim popodnevnim šetnjama po Kalemegdanu, tokom kojih je imao običaj da izgovori ceo „Gorski vijenac”. Supruga Hilda Lermer, rođena u Beču, pozorišna krojačica; kasnije je uzela ime Jelena.

Zbog prirode očevog posla, Neda Spasojević prvi razred je završila u Beogradu, drugi u Prištini, treći u Vranju, četvrti u Smederevu i Sarajevu; gimnaziju je učila u Novom Sadu, na Cetinju, u Banjaluci, Nikšiću, Tuzli, Beogradu. Pohađala je muzičku školu „Josip Slavenski”, volela da svira Mocarta, govorila: „Njegova muzika je za mene bila kao proleće, kao mladost i ispunjavala me radošću”.

Iz drugog puta upisala je Akademiju 1962. godine, a njeni „klasići” bili su: Srboljub Milin, Snežana Nikšić, Slobodan Đurić, Zorka Jovanović, Dušica Žegarac, Milivoje Daskalović, Zafir Hadžimanov.

– Gluma ne može da se nauči, ali ima vremena da se osvoje neke tehničke stvari, da čovek razmišlja o sebi, da se malo bavi svojim glasom, da nakupi neko znanje, ali i da među svojim kolegama pokaže svoje neznanje, pa da ga drugi isprave – smatrala je Neda Spasojević.

Počela je kao stipendistkinja Ateljea 212, igrala u JDP-u, bila prvakinja drame u Narodnom pozorištu. Ostvarila je više od 200 uloga. Pamte se njene role u predstavama „Elektra”, „Hasanaginica”, „Leda”, u filmovima „Put”, „Jutro”, „Događaj”, kao i one na televiziji: „Gospodin Foka”, „Skver”, „Maska”. Dobitnica je dve Sterijine nagrade, „Zlatne nimfe” na TV festivalu u Monte Karlu, Srebrne arene u Puli.

Sa Branimirom Banetom Minićem, istaknutim srpskim slikarem i jednim od osnivača Skadarlije kao umetničke četvrti, dobila je kćerku Isidoru, danas poznatu glumicu. „Uloga majke pomogla mi je da budem ono što, u stvari, jesam. Da bi se našao smisao života posle tridesete potrebno je mnogo više snage, pogotovo ako žena ne doživi materinstvo. Sve izvan toga je manje prirodno, i stoga traži i veći napor. To mi je samo pomoglo da postanem kompletna ličnost. I da, pre svega, jednostavnije posmatram stvari oko sebe, da brže i odlučnije rešavam svoje probleme, teškoće, nedoumice...”.

Volela je da radi, ali bez upinjanja pošto-poto. Poraze i promašaje prihvatala je kao deo života. „Život me je naterao da razlikujem važno od nevažnog. Posao je važan, ali ima značajnijih stvari zbog kojih čovek može da ‘pregori‘ neke propuste u njemu”.

Samokritična u poslu, povodom uloge Julije u Olbijevoj „Delikatnoj ravnoteži” (1968), žene srednjih godina koja ne uspeva da nađe sebe u svoja četiri braka, rekla je: „Tu sam uplovila u jedan karakter bez nekog naročitog iskustva, i dosta smelo... ali u ulozi sam napravila jednu grešku koja je otkrila moju mladost glumačku, moj još uvek amaterizam ili diletantizam. Uloga je imala histeričan napad koji sam dosta bukvalno rešila. Ne rešava se sve emocijom... a mogla sam možda jednostavno to da rešim na drugi način i mnogo bih dobila”.

U „Elektri 69”, kritičari opet primećuju da je njena gluma kulminirala u času kada Elektra, nadnesena nad Egistovim lešom, kune nebo, svet, svoju ljudsku prirodu: da su se u tim trenucima u njenoj glumi preplitali čudno sladostrašće, izvitoperena nežnost, beskrajna pometenost duše koja je izgubila svaki razlog za postojanje i pred očima publike plastično je oživela Elektrina nesreća...

Feliks Pašić je primetio da se u pozorištima, ali i među ljudima sa filma i televizije, često moglo čuti: „E, ovo bi mogla samo Neda!”

I on je naglašavao da je imala svoju tajnu. Smatrao je da ono što je spajalo njenu privatnu ličnost sa velikim likovima dramske literature jeste spremnost i sposobnost za žrtvovanje.

– Zato je i mogla, sa toliko sugestivne snage i osećajnosti, da stane iza svake od svojih plemenitih, nesrećnih, povređenih, krhkih ili divljih žena, bilo kakav da je njihov sudbonosni izbor. Čak i kad im je smrt bila sudbina, prkosila joj je, ne samo svojim krupnim i čistim očima, već čvrstim stavom osobe koja udarce prima hrabro, koliko god svesna da odbrane nema – zapisao je Pašić.

Neda Spasojević preminula je 1981. godine. Njeno ime ne nosi nijedna glumačka nagrada ili scena, ali na nju svakodnevno podseća ime ulice na Bežanijskoj kosi u Beogradu, koju je dobila početkom devedesetih godina prošlog veka.


Komentari8
02695
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Уметност глуме
Велика у сваком смислу те речи,јединствена по свему ....
natalija
Bila je sjajna čak i kad bi igrala neku sporednu ulogu....lako se to može proveriti (kada je u pitanju film), pogledati epizodnu ulogu u filmu Živka Nikolića "Jovana Lukina".
Goran Prvi
Glumica koja se pamti.
bogdan basaric
Bila je ovo prilika da se citaoci podsete i na znacajan filmski rad Nede Spasojevic.
Juraj
Divna glumica. „Tragovi crne žene“ i „Gospodin foka“ o samcu i samici sa nezaboravnim Slobodanom Perovićem su biseri jugoslovenskog filma.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja