petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:36

Svetinja nikla iz pepela

Jašunjki manastir Sveti Jovan priprema se da obeleži pola milenijuma otkako je porodica Kantakuzin podigla hram na temeljima iz nemanjićkog perioda
Autor: Milan Momčilovićponedeljak, 03.10.2016. u 15:00
Манастирска црква Светог Јована Крститеља ​(Фото: М. Момчиловић)

Leskovac – Otac Joanikije, starešina i jedini monah jašunjkog manastira Sveti Jovan kod Leskovca, došao je ovde pre deset godina iz fruškogorskog manastira Grgetega. Zatekao je zapusteli i ruinirani manastir čiji je konak bio toliko oronuo da je spavao u kamp-prikolici iznad manastira, a vodu je donosio iz reke. U voćnjaku iznad bedema počeo je da pravi sebi kuću, ali je Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša zaustavio izgradnju. Potom je porušio stari ambar, izuzetno vredan etno-element i na tom mestu napravio neku vrstu letnje kuhinje i opet došao u sukob sa Zavodom koji je planirao da ga restaurira i postavi ga uz kapiju kao turistički punkt. Stari konak je toliko bio zapušten da je otac Joanikije u njemu čuvao koze koje su šetale po oronulim bedemima. I pored svega, ostao je uporan u nameri da obnovi manastir.

Kada smo ga ovih dana posetili, zatekli smo sasvim drugačiju sliku, kao da smo kročili u neki novi svet. Uz podršku crkvenih i svetovnih vlasti, kao i brojnih vernika i donatora, svetinja je nikla iz pepela i dostojno dočekuje jubilej – petsto godina od izgradnje crkve posvećene Svetom Jovanu Krstitelju.

Jašunjki manastiri, ženski i muški, nalaze se petnaestak kilometara od Leskovca na obroncima Babičke gore. Ženski manastir posvećen Sv. Bogorodici podigla je 1499. godine monahinja Ksenija sa sestrama Teofom, Martom i Marijom, dok je muški manastir Sveti Jovan, na temeljima starog manastira iz nemanjićkog perioda, podigao Andronik Kantakuzin, koji je sa braćom 1517. godine izgradio hram. Manastiri su udaljeni jedan od drugog kilometar i po i imaju status kulturnog dobra od velikog značaja. Andronik je pripadao uglednoj vizantijskoj carskoj porodici Kantakuzina, koja je bila u srodstvu sa despoticom Jerinom u čije vreme je jedan deo porodice došao u Srbiju.

Najlepši deo predstavlja crkvica, jedinstvena po očuvanom freskopisu, oslikana i unutra i spolja. Iznad ulaza je freska Jovana Krstitelja čiji nas pogled prati iz bilo kog ugla da gledamo u njegov lik. Po rečima igumana Joanikija, taj pogled je najverovatnije bio presudan što smo za restauraciju fresaka pre nekoliko godina dobili pomoć japanske vlade, a na inicijativu profesora istorije umetnosti na univerzitetu Okajama Mičitake Suzukija, koji je pravoslavlje primio u Hilandaru i postao Sava hilandarac.

– Grad Leskovac je preko Agencije za lokalni ekonomski razvoj, a u okviru programa stvaranja uslova za razvoj verskog turizma, pre nekoliko godina započeo faznu obnovu ove svetinje. Radovi su krenuli 2008. godine kada je izdvojen prvi milion dinara za početak izgradnje konaka, a to je potom finansijski podržao tadašnji niški vladika, a sadašnji patrijarh srpski gospodin Irinej. Nakon toga su radovi zastali, da bi ponovo bili intenzivirani 2013. godine. Od tada do danas grad je u obnovu uložio osam i po miliona dinara. Završeni su konak, zvonik, pirg, potporni zid sa južne strane konaka u dužini od sedamdeset metara, čime je proširen plato ispod konaka i stvorena mogućnost za izgradnju letnje trpezarije koja je delom završena, a trenutno majstori rade na njenom proširenju. U 2014. godini je završena pomoćna zgrada sa pet savremeno opremljenih toaleta i četiri pomoćne prostorije za manastirski život. Naredne, 2015. godine podignut je još jedan potporni zid ukrašen ornamentima od pečene cigle. Njegova funkcija je zaštita konaka od odrona zemlje, kao i proširenje platoa ispred crkve namenjenog okupljanju većeg broja vernika. Ovih dana je završena kapija visine šest metara, ograda i zid dužine šezdeset metara, tako da je manastirski kompleks u potpunosti ograđen – kaže gradonačelnik Goran Cvetanović.

Radost zbog obnove svetinje ne krije ni otac Joanikije, koji kaže da je manastir Sveti Jovan ukras i dragulj cele Niške eparhije. – Ovo je veliko neimarsko delo koje ukrašava našu svakodnevicu. Izgradnjom zida i kapije okružili smo manastirsku portu i na jedinstven način je ukrasili. Dali smo joj lice i povratili sjaj kakav je imala u vreme Lazarevića, porodice Kantakuzin i naših predaka koji su čuvali ovu svetinju i sa njom živeli, radovali se i tugovali. Pred nama je veliki jubilej kojem se radujemo i spremamo se da ga dostojno obeležimo sa priložnicima, gradskim vlastima, vernicima, sa crkvom, sa srpskim patrijarhom na čelu. Ostalo je da do proleća uredimo dvorište i da spremno dočekamo goste, vernike i turiste – kaže iguman ove preporođene svetinje, koja je u čitavom posleratnom periodu bila zaboravljena.


Komentari5
90448
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

etika
Plaši me današnja Srbija. Mrze Boga, crkvu, žene. Šta je sa svima vama ljudi?
Joca Ekonomista
Otac Joanikije je bilo bolje da je organizovao izgradnju fabrike za preradu voca i povrca gde ce ljudi da rade a da je manje potrosio na bogomolje gde se narod moli svevisnjem da im udeli. Do sada nije poznato da je bog udelio bilo kome bez rada osim lutrije. U drzavi Srbiji se previse trosi na bogomolje gde popovi skuopljaju velike priloge i potom kupuju skupa auta a manje trose na izgradnju privrede. Nije li vreme da se prekine sa tom praksom?
Osceola
Koliko znam država i njeni državljani, preduzetnici, fabrikanti, ljudi koji imaju, ideje grade fabrike a crkva ima sasvim drugu ulogu. Ili Vi predlažete da se uloge zamene, da crkva se bavi privredom, a država i privrednici verom?!? Niko Vas nije naterao da date neki prilog a oni koji su dali - to je samo njihova stvar kome će dati (npr niko ko veruje u dobro, u Boga, neće dati prilog najpodlijim slugama pakla u raznim NVO). Uvek sam ali za tranparentnost, potpunu, i vrlo bih rado podržao inicijativu da o delu mog poreza mogu da odlučujem ja lično - pa neka to bude i samo 1%. Tako i vernici koji hoće da znaju zašta je upotrebljen njihov prilog morali bi da imaju mogućnost da to saznaju, a država, pretpostavljam, nikakve priloge niti dotacije crkvama ne daje...
Preporučujem 13
Dragan
Поштовани! На погрешно постављено питање нема правог одговора. Други су већ градили фабрике, извлачили добит, отимали туђе и правили дугове, остављали људе без посла, све трошећи државне паре... Тад, цркву, па ни оца Јоаникија нико није нудио да руководи, или организује производњу или нешто слично. Тврдили су да знају боље! Поредити сада како се троше паре на богомоље, са тим како су и колике паре потрошене недомаћинским односом према државној имовини од стране властодржаца је бацање прашине у очи! Болно је колико је очигледно да је вишедецнијско неодговорно газдовање отетом и скупим кредитима плаћеном индустријом оставило све нас осиромашене. Отац Јоаникије је пример како се домаћински ради и напредује.
Preporučujem 19
Mioroslav
Toliko ulozen novac za jednog monaha. Zasto se ne uvecava bratstvo, ko to sprecava? I jos, nesto, kako je reporter Politike posetio Jasunjske manastire kada tamo ne ide voz, nema pruge. Ajd za Leskovac da mu verujemo da je bio jer ima pruge?!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja