nedelja, 28.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 03.10.2016. u 21:00 Tanja Vujić
BANKE, KREDITI I GRAĐANI

Labava kamatna politika podstiče nestabilnost

-INTERVJU: dr VLADIMIR RISTANOVIĆ.- Evropska centralna banka nema u svom opusu toliku brigu o privrednom rastu kao američke Federalne rezerve
(Фото лична архива)

Osam godina od izbijanja globalne finansijske krize, centralne banke širom sveta dovijaju se da podstaknu rast anemične privrede i podignu inflaciju, manevrisanje kamatnim stopama i (ili) doštampavanje novca. Od kolapsa američke banke „Braća Liman” u jesen 2008. godine, centralne banke širom sveta čak 669 puta manevrisale su kamatnim stopama, prebrojala je „Bank of Amerika Meril Linč”. U grčevitom nastojanju da ožive kreditiranje privrede i stanovništva, 57 centralnih banaka (od toga 10 u razvijenom delu sveta) lane je čak 110 puta obaralo kamatne stope, dok je trend u 2016. još brži: u prvom tromesečju ove godine bazne kamate izmenjene su 99 puta. Rezultati iznuđenih, a basnoslovnih stimulativnih mera su skromni, ocenio je krajem sedmice Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke – rekordera po količini para upumpanih na postkrizno evro-finansijsko tržište (preko bilion evra). „Neophodan nam je jak privredni rast”, naglasio je Dragi u intervjuu za „ARD Tagestemen”.

„Politika” o postkriznoj promeni kamatne politike centralnih banaka širom sveta razgovara s dr Vladimirom Ristanovićem, vanrednim profesorom međunarodnih finansija na Visokoj školi za poslovnu ekonomiju i finansije u Beogradu.

Kako je globalna finansijska kriza od 2008. uticala na centralne banke širom sveta, posebno razvijenog dela planete, da promene kamatnu politiku?

Globalna finansijska kriza izbila je posle kolapsa hipotekarnog tržišta u SAD. Snažan rast svetske ekonomije posle 2000. godine, i pored globalne neravnoteže u trgovinskim i finansijskim tokovima, kreirao je kod bogatijeg dela sveta enormnu tražnju za finansijskim proizvodima. Niske kamate na nerizičnu aktivu uticale su na rast tražnje za rizičnom aktivom, što je povećalo odliv kapitala iz zemalja u razvoju. Priliv kapitala na finansijsko tržište SAD samo je podgrejao pretvaranje kreditnih potraživanja u hartije od vrednosti, a kod menadžera podstakao apetit za rizike. Novi finansijski proizvodi doveli su do neodrživog mehura (rasta cena na tržištu nekretnina) u samoj Americi, koji se potom „efektom zaraze” širio na ostatak sveta, narušavajući realnu ekonomiju. Uz to, u razvijenim ekonomijama transformacija finansijskog tržišta u tržište osetljivih, rizičnih finansijskih proizvoda vodila je nejednakoj raspodeli prihoda. Zbog odsustva fiksnih investicija, ekonomije su pribegavale skupim kompenzacijama – prekomernom zaduživanju i budžetskom rasipanju. Posledice takve krize, merene dramatičnim padom svetske proizvodnje, vrednosti akcija i aktive, deflacijom, bankrotstvom ključnih finansijskih sistema, nelikvidnim realnim sektorom… zahtevale su promene u monetarnoj politici centralnih banaka (CB).

Ključni potez kojim su CB razvijenih zemalja odgovorile na udare krize bio je da smanje kamatne stope. Efekti takvih mera nisu dali očekivane rezultate. Stoga su CB započele s labavijom monetarnom politikom, primenjujući nekonvencionalne instrumente monetarne politike, što je dovelo do daljeg smanjivanja kamatnih stopa, pri čemu su CB u stvari samo menjale strukturu i veličinu svojih bilansa. Želja je bila da se privredi i stanovništvu pomogne u nesigurnim finansijskim vremenima. Međutim, masovna kupovina obveznica i kvantitativno popuštanje od strane CB samo su doveli do veće nestabilnosti u nastupajućim godinama i produbljivanja društvene nejednakosti.

Novca je sve manje u opticaju, pojedine centralne banke uvele su negativne kamate na čuvanje novca?

Da, može se slobodno reći da centralne banke naplaćuju čuvanje novca. Međutim, one su prinuđene da vode računa o likvidnosti, pa na ovaj način pokušavaju da ubrizgaju više novca u ekonomiju, kako bi poboljšale ekonomske prilike, ublažile rizike i smanjile pritisak na sigurnu imovinu, pa i zlato. Ideja je da se pojačanim kreditiranjem podstakne rast ekonomije, uz ublažavanje deflatornih pritisaka.

Šta je pozadina takvih odluka i zašto su mišljenja o svrsishodnosti takvog pristupa tako oprečna?

Dok ekonomije gledaju da podstaknu investicije i podignu rast, investitori i bankari brinu o profitu. Međutim, obe strane pogađaju smanjeni tokovi kreditiranja i povećane špekulacije. Brojna istraživanja tim povodom ukazuju na ugroženu ekonomsku stabilnost, jačanje korupcije, narušeno poverenje u tržišnu ekonomiju, poremećenu raspodelu u ekonomiji i okrnjenu regulativu.

Koliko su danas različite kamatne politike Federalnih rezervi (FED) i Evropske centralne banke (ECB)?

Obe CB primenjivale su iste ili slične instrumente monetarne politike, samo se tajming razlikovao. Kvantitativnom popuštanju daleko su pre pribegle FED dok se ECB uporno odupirala godinama, do 2015. Slično, FED su kupovale ogromne vrednosti obveznica, godinama pre ECB, koja je bila opterećena regulativom. Ključna razlika je što su posledice preduzimanih mera ECB u zakasneloj primeni i započinjanju reforme finansijskog sistema sa slabim institucijama tokom kriznih vremena. Regulativa i nadzor nad finansijskim sistemom jesu bili pojačani, ali u trenutku kad su već izbili problemi upravljanja državnim dugom i fiskalnom disciplinom. Pritom, nadzorna i regulatorna moć ECB je slabija nego FED. Takođe, ECB je ciljanjem inflacije zapostavila kurs evra pod udarima krize, što nije bio slučaj s američkim Federalnim rezervama ili britanskom CB. FED su bile fokusirane na blagovremeno „gašenje požara”, pa su naknadno preduzimane mere davale povoljne rezultate. Zato danas imamo situaciju u kojoj FED razmišljaju o rastu kamatne stope i realnom rastu ekonomije. S druge strane, ECB u svom opusu nema toliku brigu o privrednom rastu, pa odobravanje visokih garancija prilikom emitovanja obveznica, masovno odobravanje kredita za likvidnost i visoka dokapitalizacija nisu dali željene efekte. Zato se ECB još suočava s niskim, čak i negativnim kamatnim stopama, bez izgleda za povećanje, dok ekonomije EU imaju skroman ekonomski rast.

Komеntari0
eca0a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja