subota, 21.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:30

Posmrtne ostatke heroine Velikog rata prenose u njen zavičaj

U toku pripreme da se ostaci Ljubice Čakarević sa groblja u Sarajevu prenesu na užičko groblje Dovarje
Autor: Branko Pejovićponedeljak, 03.10.2016. u 20:00
Љубица Чакаревић (Из фотоархиве Милорада Искрина)

Užice – Heroinu Velikog rata Ljubicu Čakarević(1894–1980), odlikovanu u tom ratu Zlatnom medaljom za hrabrost „Miloš Obilić”, njeni Užičani ni posle jednog veka nisu zaboravili. U gradu na Đetinji nedavno je gradska vlast stupila u pripremne poslove da se Ljubičini posmrtni ostaci iz Sarajeva, gde je sahranjena, uz počasti prebace na užičko groblje Dovarje, u porodičnu grobnicu Čakarevića.

– Inicijativu da to uradimo dao nam je poznati užički istoričar Milorad Iskrin. Već smo preduzeli niz aktivnosti na tome u saradnji s njenim bratancem Mladenom Čakarevićem, koji živi u Sarajevu, pa očekujemo da 29. oktobra, na dan kad je Užice 1918. oslobođeno u Velikom ratu, posmrtni ostaci Ljubice Čakarević budu ukopani na užičkom groblju uz najviše vojne počasti. Nastojimo da velikani ovog grada ne budu zaboravljeni – kaže za naš list zamenik gradonačelnika Užica Nemanja Nešić, podsećajući da je takvo opredeljenje najavio užički gradonačelnik Tihomir Petković po dolasku na funkciju, te da je grad nedavno podržao izradu murala s likovima znamenitih Užičana, pripremaju se otkrivanje biste prvom upravitelju Užičke nahije Aleksi Popoviću, izložba o oskarovcu Stivu Tešiću, kao i otvaranje muzejske postavke „Užička republika”.

Ljubica Čakarević rođena je u Užicu, u učiteljskoj porodici, učila je ovdašnju Prvu osnovnu školu i potom bila učiteljica. U okupiranoj Srbiji tokom rata, kad su joj otac i braća među prvima otišli na front da brane otadžbinu, odbila je poziv okupatora da radi kao učiteljica i radije obavljala grube seoske poslove. Pred kraj rata, kad su uveliko plamtele borbe na Solunskom frontu, tokom lečenja njene sestre u Vrnjačkoj Banji, Ljubica je slučajno upoznala narednika Drinske divizije Dragutina Jovanovića Luneta, koji se spremao za povratak na front.

„Meni sinu misao: evo prave prilike! Zar i ja ne mogu na front, da podnesem sve što i naši hrabri vojnici? Mlada sam, zdrava, puna patriotskih osećanja”, pisala je Ljubica u svom dnevniku, spremna da trpi nevolje, glad, borbu, samo ako Lune pristane da mu se ona pridruži. I pristao je on, a uporna devojka se obavezala da će sve ratne teškoće izdržati.

– Idem s vama i u smrt, bolje je to nego biti rob – kazala je Ljubica i krenula na Solunski front u vojničkim pantalonama i cokulama, sa šajkačom na skraćenoj kosi.

Posle 27 dana mučnog puta stigla je, iznemogla, u Vrhovnu komandu Srpske vojske. Tu je, idući od rova do rova, svima, pa i Švajcarcu Arčibaldu Rajsu, opisivala okupatorske zločine, pričala kako izgledaju srpske kuće, koliko željno žene čekaju svoje ratnike, bodrila oslobodioce... Već su se vodili odlučujući okršaji, napredovala je srpska vojska i u oslobodilačkom naletu grabila ka Šumadiji i Užicu. U njenim redovima bila je i hrabra ratnica Ljubica Čakarević, koja je na predlog Stepe Stepanovića i Živojina Mišića odlikovana Medaljom „Miloš Obilić”.

Posle rata, vratila se učiteljskoj profesiji, a potom i udala za Italijana Nikolu de Sarna, sina italijanskog diplomate, pa s Nikolom dobila ćerku. Živeli su i u Jugoslaviji i u Italiji, Ljubica se tada zvala i Violeta de Sarno. Poživela je dugo, pa posle smrti muža otišla u Sarajevo da poseti svog brata. Ali razbolela se u gradu na Miljacki i tu iznenada umrla. Sahranili su je na sarajevskom groblju Bare.

Užički istoričar Milorad Iskrin, tragajući prethodnih decenija za svedočanstvima o ovdašnjim ratnicima Velikog rata, upoznao se s Mladenom Čakarevićem i objavio knjigu o njegovom dedi Jevremu, ocu heroine Ljubice. Poveli su i razgovor o tome šta je s Ljubičinim posmrtnim ostacima, a ove godine Iskrin je rukovodstvu grada predložio da njene ostatke prenesu u zavičaj. – Ljubica je velikan ovog grada, a, osim toga, gotovo svi članovi porodice Čakarević sahranjeni su u porodičnoj grobnici na Dovarju. Drago mi je što je ta moja zamisao naišla na razumevanje gradske uprave – kaže Milorad Iskrin.

U upravi Užica doznajemo da se već mesec dana obavljaju pripreme za prenošenje Ljubičinih posmrtnih ostataka. Procedura ekshumacije i prenosa preko državne granice nije jednostavna, ali se prvi koraci preduzimaju.

– Dobili smo od sarajevskog JKP „Pokop” spisak poslova koje u toj proceduri treba da obavimo. Pribavili smo, uz Mladenovu pomoć, nekoliko uverenja, a kad formalnosti budu završene grad Užice treba da plati oko 1.000 evra za troškove prevoza posmrtnih ostataka do Užica i druge izdatke. Nadamo se da će do kraja oktobra to biti završeno – uveren je zamenik gradonačelnika Nemanja Nešić.


Komentari14
24d46
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

olimpijac
Da pozdravim gospodina Mladena Cakarevica,koji potice iz ove Uzicke porodice a i gospodina Iskrina ,koji mi je bio nastavnik istorije u OS.Mladen i ja zajedno smo bili na Olimpijadi na Malom Polju,tj.Igmanu.Sve najbolje Uzicanin
Владимир Петковић
@Mирољуб - А где сам ја то користио реч "остаци"? И сам сам против тога јер имамо лепу реч: "мошти". Реч „мошти“ потиче од корена „моћ“, т. ј. мошти су кости, скелет, она унутрашња потпора на којој се држи тело.Многи ће сада рећи да су мошти реликвије, кости неког свеца које се чувају у неком манастиру или цркви. Е, па нису, у Требнику, књизи која прати живот хришћанина од рођења до смрти, пише: "Када умре неко православан, сродници његови позивају свештеника који дошавши у кућу у којој леже мошти умрлога ставља епитрахиљ и, запаливши тамјан у кадионици, кади тело мртваца и све оне који ту стоје, а почиње обично: Благословен Бог наш…". Има и другог значења, Е. Голубински: „Исправно је сматрати да су мошти светих некада више или мање цела тела, а некада саме кости. Само означавање остатака речју мошти говори о томе да су наши преци под њима подразумевали углавном кости, јер старословенска реч „мошти“ значи управо кости“. Значи, треба разликовати "свете мошти" од "моштију" смртника.
Мирољуб
Неко има проблем са рачуном: од 1980. до 2016, године протекло је 36 година, а не век, тј.100 година
Владимир Петковић
Херој је грчка реч и означава људско биће прожето божанским својствима. Ниче је користи за надчовека. Итд., итд. Српска реч за хероја је јунак а за хероину јунакиња. Као и цео свет и ми смо прихватили (туђу) реч херој као нашу. Шта да се ради...
Mирољуб
нарочито уз Владимира Петковића, али и уз друге неговаоце нашег језика: да се НЕ ДОЗВОЛИ затирање нашег дивног и богатог језика!!! сваку реч страног шпорекла, као и изразе заменимо српским! И још нешто: није у реду ни човечански да се користи израз "остаци" за нечије сахрањено тело
Preporučujem 4
Ranko Repic
- Da li cemo se setiti Uzicana zrtava komunizma? Da li ce mo naci i njihove grobove. Da li cemo saznati gde su oni pokopani i gde da im zapalimo svecu? Ili su oni zrtve "oslobodioca" pa su nevazne i nisu ni postajale???

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja