utorak, 10.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:54

Prošla godina rekordna po iseljavanju iz Srbije

Samo u zemlje OECD emigriralo je njih 58.000
Autor: Vladimir Grečićutorak, 04.10.2016. u 08:15
Душан Лудвиг

Evropska unija se suočava s dosad neviđenom humanitarnom krizom koja zahteva koordinisan, smeo i sveobuhvatan odgovor država članica. Za takvim odgovorom i konsenzusom i dalje se traga, što ne umanjuje značaj rešavanja još jednog izazova s kojim su ove zemlje suočene, a to je upravljanje legalnim migracijama u Evropi. Junkerova Evropska komisija, u saradnji sa Sekretarijatom OECD, sačinila jedan dokument koji se odnosi na regrutovanje radnika migranata u Evropi, a obelodanjen je 7. juna. U ovom dokumentu se kaže da EU beleži pad osobito visokostručnih radnika migranata od početka finansijsko-ekonomske krize u 2008. godini. U EU migranti su mlađi i manje obrazovani nego što je to slučaj u drugim državama OECD (članice OECD su uglavnom razvijene zemlje Zapadne Evrope, SAD, Kanada, Australija), posebno u onim u Severnoj Americi. Preciznije, u EU je 31 odsto ukupnog broja visokoobrazovanih migranata širom sveta, a u Severnoj Americi je gotovo dvostruko više (57 odsto). U ovom dokumentu se sugeriše da bi EU trebalo da reformiše svoju migracionu politiku kojom će privući veći broj talenata jer je u pitanju konkurentnost njene privrede i sposobnost za održavanje dinamičnijeg i održivog privrednog rasta. Prvo što se sugeriše jesu mere da se tzv. plava karta EU učini dostupnijom i privlačnijom za stručnjake iz trećih zemalja jer, kako se navodi, u 2014. u EU se kvalifikovalo oko deset hiljada stručnjaka za sticanje ove karte, a samo pet hiljada njih su je dobili. Drugo, EU bi trebalo da pojednostavi proceduru prijema koja je trenutno prepreka za privlačenje i regrutovanja talenata. Rečeno je i da bi EU trebalo da „ojača” i promoviše jedinstveno tržište rada za visokoobrazovane i visokokvalifikovane građane trećih zemalja.

Sekretarijat OECD je 19. septembra učinio dostupnim Pregled međunarodnih migracija u 2015. godini, koji pokazuje naglo rastući trend geografske međudržavne pokretljivosti stanovništva, kako dobrovoljne tako, s još većim intenzitetom, i iznuđene. Broj novih migranata samo u države OECD prošle godine je dostigao 4,8 miliona ljudi, premašivši rekordnih 4,7 miliona iz 2007. U 2014, u poređenju s 2013, porast je za četiri odsto, dok je u 2015. to povećanje dostiglo čak 10 odsto. Svaki deseti migrant bio je Kinez, a svaki dvadeseti Indus. Inače, u 2014. godini, u državama članicama OECD stanovnika rođenih u drugoj zemlji bilo je 120 miliona.

Evropska komisija je suočena s galopirajućim prilivom neželjenih migranata, ali i s odlivom željenih talenata iz Evropske unije

Studentska migracija je, isto tako, u porastu. U 2013. bilo je oko tri miliona stranaca upisanih na univerzitete država OECD, od kojih je 23 odsto iz Kine. U proseku, strani studenti čine oko osam odsto ukupno upisanih na univerzitetima država članica OECD. Učešće stranaca u ukupnom broju na master nivou studija dostiže 13, a na doktorskim čak 22 odsto. Strani studenti u imigracionim zemljama su jedan od najznačajnijih potencijala iz kojeg glavne zemlje prijema migranata apsorbuju talente.

U 2015. u članicama OECD registrovano je 1,65 miliona novih tražilaca azila, ne računajući one koji su ostali na glavnim izbegličkim rutama. Oko 1,3 miliona tražilaca azila došli su u evropske članice OECD. Oko jedne četvrtine ukupnog broja tražilaca azila su Sirijci, a 16 odsto Avganistanci. Samo u Nemačkoj 440.000 je formalno podnelo zahtev za azil, a više od milion je bilo tzv. preregistrovanih. U odnosu na ukupan broj stanovnika, u Švedskoj je podneto najviše zahteva za azil.

Prema tome, obe kategorije migracija, i humanitarne i slobodne, u zemljama OECD bile su u porastu (za 13 i osam odsto).

Zabrinjavajuća je činjenica da su migracioni tokovi prema EU u poslednje dve godine sve intenzivniji. Evropska komisija očigledno nije našla adekvatno rešenje za migrantsku krizu, što je u izvesnoj meri poljuljalo temelje na kojima se EU zasniva. Pored pitanja solidarnosti, u žiži aktuelnosti su i osnovni razlozi zbog kojih ljudi beže – uključujući građanske ratove, etničke i druge sukobe, političku i ekonomsku nestabilnost.

Zabrinjavajuća je situacija i kad su u pitanju emigracije iz Srbije. Nedavno objavljeni podaci pokazuju da su one poprimile galopirajući rast. Naime, prosečan godišnji broj emigranata iz Srbije samo u države članice OECD, u periodu 2004–2013. iznosio je 26.000 godišnje. Godine 2013. emigriralo je 45.000 osoba, a 2015. je rekordna s 58.000. Povećanje broja emigranata iz Srbije u 2014. iznosilo je 29,4 odsto i time je Srbija svoju poziciju na rang-listi 50 zemalja u svetu s najbrojnijom emigracijom pogoršala za tri mesta i sada je 29. Koliko je visokoobrazovanih u ukupnom broju emigranata iz Srbije Sekretarijat OECD nije objavio, ali ranija istraživanja autora ovog teksta pokazuju da je procenat visokoobrazovanih u ukupnom broju emigranata između 12 i 15 odsto. OECD je objavio da je 2013. u državama članicama ove organizacije bilo je 61.000 visokoobrazovanih rođenih u Srbiji.

Profesor univerziteta


Komentari58
aa7c5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dejan@Perth
Nakon 11 godina u Australiji, imam slično iskustvo, ljudi u Srbiji ne mogu i ne žele da vide ono što je odavde savršeno jasno: nema svetske zavere, nema patogene mržnje prema Srbima, kao niti prema jednom narodu, ali postoji "specijalan" odnos prema državama koje nemaju realističan odnos prema sadašnjem trenutku u svetu. Što je država svesnija svoje realnosti u odnosu na druge manje je izložena pogledima onih koji mogu i hoće da je prilagode realnosti... a ako to predugo traje ili je nemoguće... počinje "šamaranje". Okriviti narod za sadašnju Srpsku bedu je mizerno i jeftino, jer bitku pobeđuje lav ispred sto magaraca, a ne magarac ispred sto lavova! A opet, kako da oni najbolji isplivaju kroz nakaradni sistem nepotizma i negativne selekcije i uprkos potištenom, negativnom i paranoičnom narodu? Gde je ta Srpska akademija nauka i dormantni akademici da dá ideju kako Srblje da počne obnovu nacije? Kako dalje nakon sankcija i bombardovanja, "ničim izazvanih". E, to je pitanje za političke aspirante koji moraju da shvate gde smo, šta smo i kako da se spasimo, te da povedu narod sa idejom, ličnim primerom i ako treba, žrtvom. Prvi korak je da prestanemo da se pravdamo, okrivljujemo druge i da lažemo sami sebe, dakle suočavanje sa istinom. Sve ostalo će se onda odmotati samo.
Pravedni
Није лако дочи до реализације и потом прохватити да је наше друштво доиста другачије од западних. Вредности који важе у запад су непознате или непостојече код нас. Шокирујуче је каде се реализација, та самосвест, појави. Питаш се "дали је ово могуче"? Да, да чули смо милион пута да они вани нам не дозвољавају да идемо напред, да хоче да нам ураде ово или оно. А риба веч 26 године смрди од главе. Ваљда нисмо укапирали то.
Jonathan Livingston Seagull
@Tvrtko Niko ne zamišlja idealne društvene obrasce, već ide tamo gde te vozači ne psuju kada probaš da pređeš ulicu na pešačkom prelazu. Takođe, jedan od uslova da država u koju se selim bude na listi prihvatljivih je i da građani ne kradu saobraćajne znake kako bi ih koristili za stiskanje kupusa za zimnicu. Ima toga još, ali da ne dužim... Nema idealnog društva, ima samo prihvatljivog. Društveno uređenje u Srbiji je neprihvatljivo, a za promenu je potrebna kritična masa ljudi, kojih nema. Interes porodice je iznad interesa države. Uvek. I tako i treba da bude.
Твртко
Игнорисао сам овај текст јер ми је досадно више да читам кукумакања. Све сама статистика-ништа аналитика. Зашто одлазе? Е па рећи ћу вам, као неко ко се ВРАТИО. Одлазе, зато што су то деца нихилиста! Одлазе деца људи који су одрастали 70тих, 80тих, 90тих. То су људи који су живели у вечитој "кризи" која ће КАО проћи.То су људи који нису научени да сами решавају "кризе" већ су научени да очекујују. Ти људи замишљају идеалне друштвене образце које суштински нигде не постоје. Свуда у свету је "криза" и то перманентна! А ко су ти људи што замишљају идеална друштва? То су људи који су одрастали под утицајем субкултурних образаца. Субкултура је утицала на те људе јаче него што ико овде то разуме. Шта су били отац и мајка 80тих и 90тих људи који данас одлазе? Хипици, панкери... Ниједан анархолиберални урбани лик којег ја познајем, ниједан панкер, рокер, металац...из времена 70тих, 80тих и 90тих не показује НАДУ. Они исијавају безнађе и зато њихова деца одлазе. То се хове НИХИЛИЗАМ!
Mile
Da li to znaci po Vama da su samo deca seljacina ostala? Banalizujem I pojednostavljujem ali ne znam sta drugo da kazem za Vas besmislen komentar.
Preporučujem 16
Rx5
Ти си се ВРАТИО, а колико знам, враћају се само они који нису неки радници! Одлазе људи свих генерација, не само они чији су родитељи "80-их и 90-их били панкери и хипици". Можда је то твој случај, али он свакако није општи. Не одлазе људи само због тога, него највише зато што у Србији не виде могућност да могу да напредују, да наплате своје знање и да се осећају безбедно. Мени су се из Србије иселиле две сестре и брат. Сви су отишли искључиво зато што за њих у Србији није било посла (једна сестра економиста, друга технолог, брат архитекта). Нису завршили сега-мега факултете, нису били чланови партија, нису баш предузимљиви да би покренули сопствени посао, али су стручни за то за шта су се школовали и одлазак им је био једини избор. Не пада им на памет да се врате, јер и кад дођу овде на 7 дана годишње и виде где су дошли, потрче назад новој кући чим се задовоље њихове потребе за дружењем са родбином и пријатељима.
Preporučujem 62
Prikaži još odgovora
immobil
@ Milija Ja svoje dete gledam na Skajpu, ali ga gledam srećnog. Mnogo je bolje tako nego da ga gledam nesrećnog uživo. Vremena su se promenila, tehnologija napredovala te ne moramo čekati pisma. Mnogo je nas takvih. Ipak postoji jedan trenutak, bolan, razarajući trenutak koji ne traje dugo - trenutak kada gledaš rukicu koju si podigao i nad kojom si bdeo i strahovao pola životakako ti maše iza carinskog terminala pitajući se da li ćeš dočekati dan da je ponovo vidiš? Oni su uvek naša deca ma koliko bili uspešni i odrasli. Oni srećom neće morati da proživljavaju te trenutke i imaće privilegiju da vode svoje unuke u ZOO - to je ono što je nema Vučić oduzeo. Terajući mlade u emigraciju Vučićev režim čini zločin protiv čovečnosti jer uskraćuje unucima ljubav i pažnju deka i baka a dekama i bakama zadovoljstvo da ih gledaju dok odrastaju. Naša deca su najuskraćenija jer im je uskraćena podrška roditelja, ambijent u kome su odrastali. Svi građani gube - Vučić dobija! Po koju cenu?Vredi li?
Jole
@immobil duboko me je pogodio Vas komentar. Kao da je moj tata pisao. Uglavnom me on isprati na aerodromu, mami je suvise tesko☹️️. Sve sto ste napisali je tako. Svima je tesko. Ja i suprug nismo otisli iz Srbije zato sto smo morali, naprotiv, sve smo imali, odlicne poslove, stan.. Ali smo hteli da probamo nesto drugo i da nam dete ima dvojno drzavljanstvo za svaki slucaj. Odlicno smo se snasli, mada nije bilo lako u pocetku. Meni roditelji uvek nedostaju i tako ce biti dok god ne budemo nasli nacin da ih dovedemo ovde. Sad im je i unuka ovde. Veliki pozdrav za vas..
Preporučujem 33

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja