nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:35

Iz bazena u Lučanima do reprezentacije Kanade i Aj-Bi-Ema

Saša Palamarević je prvi vaterpolista našeg porekla koji je branio nacionalne boje zemlje javorovog lista, a danas je viši konsultant u čuvenoj informatičkoj kompaniji
Autor: Andrijana Cvetićaninponedeljak, 03.10.2016. u 18:15
Саша Паламаревић у базену (Фото О. Лабудовић)
Саша Паламаревић на Калемегдану (Фото О. Лабудовић)

U realnosti teško zamislivo, ali ako bi hipotetički u finalu vaterpolo takmičenja igrale reprezentacije Srbije i Kanade, Saša Palamarević (30) ne bi znao za koga da navija.

– Nadao bih se da bude dobar meč – uz osmeh priznaje mladić koji je do pre nekoliko godina bio kanadski reprezentativac u ovom sportu.

Nacionalnu kapicu sada čuva u fioci, jer uz poslovne obaveze kao viši konsultant Aj-Bi-Ema (IBM) za vojnu industriju uspeva da igra samo rekreativno, u istom klubu u kom je počeo.

Dobar dan, Vaše visočanstvo
Kao student na praksi, tokom boravka kraljice Elizabete Druge u Kanadi bio je njen pratilac:– Nosio sam joj kišobran i čitav dan proveo uz nju. Naravno, kao neko ko nije Kanađanin, iako sam znao, prekršio sam pravilo protokola da čekam da se ona prva meni obrati. Ja sam joj se prvi obratio, ali mi niko nije zamerio, a ona se nasmejala – prepričava Saša.

Iako u zemlji javorovog lista vaterpolo nije toliko popularan sport, jer je sve podređeno hokeju, Saša otkriva da je slučajno pre više od decenije i po počeo da trenira – u bazenu. Ljubavlju prema plivanju zarazio se u malom bazenu u Lučanima, gde je njegova porodica devedesetih godina 20. veka izbegla iz Bosne i Hercegovine. Privremenu adresu u Dragačevu, poput mnogih, i njegovi su zamenili za onu – preko okeana.

U blizini Otave, u mestu Gatino, ne baš reprezentativnog socijalnog statusa i bez sadržaja za decu, Sašini roditelji dogovorili su se da decu upišu u lokalni klub.

– Klub „Gatino” je tada imao jednog igrača, bio je pred gašenjem. Danas u tom bazenu stasava četvrta generacija kandidata za nacionalni vaterpolo tim. Naravno, svi su imigranti, tačnije srpskog su porekla – ne skriva ponos naš sagovornik.

I on se kao osamnaestogodišnjak, u godini kada je upisao političke nauke, našao pred istim izazovom. Uz podršku roditelja i brata odlučio je da ode u kamp u Kalgariju. Kako bi unapredili sport u zemlji velikog prostranstva, Kanađani su centralizovali sistem. Iz regionalnih centara biraju najbolje od kojih se kasnije u ovom kampu sastavlja A selekcija.

Na pitanje da li mu je teško padao takav život kaže:

– Trenirali smo dva puta dnevno, sedam dana. U mojoj generaciji bilo je još dvojica momaka sa prezimenima na „ić”, ali samo sam ja došao do zacrtanog cilja. U to vreme gledali smo Šapića, Ikodinovića, Savića i sanjali da ih upoznamo. Ključ svega su upornost, dobar plan i pridržavanje da se dođe do postavljenog cilja. Porodicu sam viđao dva puta godišnje i tako četiri godine.

Saša je sa 22 godine postao prvi Srbin koji je nosio vaterpolo kapicu Kanade. Učestvovao je na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008, naredne godine je bio na Univerzijadi u Beogradu. Tada je posle duže pauze prvi put bio u domovini. Seća se svih detalja sa Banjice, gde je upoznao legende, Savića i Ikodinovića.

– Ne možete da zamislite moju sreću – iskren je Saša i danas.

Paralelno sa sportom nije odustajao od saveta roditelja da ne zanemari školu. Dok su kolege iz bazena potpisale profesionalne ugovore u Mađarskoj i Italiji, on je odlučio drugačije. Koristio je sve šanse studentske prakse, pa je prvi posao našao u državnim organima Kanade.

Nije sve tako sjajno
Naš sagovornik kaže da iako u Srbiji vlada uverenje da je kada se ode „preko” sve bude med i mleko, situacija je drugačija:– Moji roditelji su mnogo radili. Otac je u jednom trenutku morao da nađe treći posao kako bi platio moje treninge. Kada sam kasnije dobio stipendiju, uvek sam razmišljao da neuspeh kao opcija ne sme da postoji jer je suviše toga uloženo.

Uz osmeh konstatujemo da je to za domaće prilike idealno radno mesto, a kako li je tek u Kanadi, uređenijoj i bogatijoj državi?

– Nisam se našao u tome. Radno vreme je od 9 do 17 sati, u ogromnoj kancelariji sa desetinama zaposlenih od kojih ste pregrađeni belim panoima – ističe naš sagovornik.

Slučajno je pre pet godina upoznao menadžera iz Aj-Bi-Ema. Glavna tema razgovora, naravno, bila je sport. Nekoliko dana kasnije usledila je ponuda za probni rad.

– Dopala mu se moja upornost, procenio je da mogu da budem dobar timski igrač, što sam naučio u sportu – priznaje Saša.

Bez uvijanja u šareni papir kaže da je prve godine bilo teško. Morao je da uči o informacionim tehnologijama, putuje, upoznaje nove kolege i oblasti. Za pet godina rada prešao je nekoliko faza i očekuje da postane menadžer do kraja ove godine.

U novom životnom ciklusu, uz osmeh, dodaje da sada dolazi svakog leta u Beograd. Ove godine je stigao do Lučana. Izjašnjava se kao kanadski Srbin i planove za narednih pet godina, za sada, nema:

– Ostvarenje sna bilo bi da u Srbiji otvorim sopstvenu kompaniju. Ali, to je samo san. Zadovoljan sam onim što sam postigao i tek ću razmišljati o sledećem cilju.


Komentari3
28645
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

pera
Ocigledno neka dobra zemlja ta Kanada. Bilo bi mi drago da svi oni koji govore suprotno o Kanadi a zive u njoj ( i kuci se ne vracaju ) procitaju ovaj clanak.
rocco
Pozdrav za Sasu i njegovu porodicu i mnogo srece i uspeha u buducem radu i zivotu uopste. P.S. Nadam se da su mladi , a i oni stariji iz Srbije iz ove price jos jednom culi da se vrednim radom moze sve postici i da Srbi u Srbiji nisu sami. Srbi kao i Kinezi, Indusi, Filipinci ili bilo koje nacionalnosti rodjenjem mogu biti drzavljani Kanade, USA ili bilo koje druge zemlje ali ce uvek voleti zemlju i narod iz koga su potekli. Dobra stvar je da vas u Kanadi i Americi niko ne gleda popreko ili vas smatra gradjaninom drugog reda ako vam se prezime zavrsava na "IC" ... naravno ako radite vredno.
Iskusan emigrant koji se puno puta selio.
Bravo Sasa, ostani tamo i samo vredno i uporno napred. Vracati se nazad nema smisla, covek se izgubi vremenom u tim selidbama i promenama. Kada nadjes dobru zemlju i mesto tu stani i gradi sebi zivot dodajuci malo pomalo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja