četvrtak, 15.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 04.10.2016. u 16:15 Mirjana Sretenović

Zašto Predić nije naslikao „Seobu Srba”

Do četvrtog novembra u Domu Jevrema Grujića posetioci mogu da pogledaju 24 dela našeg poznatog slikara koji se družio sa Pupinom, ali je odbio njegov poziv da dođe u Ameriku
Урош Предић, Портрет краља Александра Првог Карађорђевића, 1923.

Nova sezona rada Doma Jevrema Grujića – Muzeja istorije, umetnosti i diplomatije, koji se nalazi u Svetogorskoj 17, biće otvorena izložbom „Još jedan pogled na Uroša Predića” – izbor dela iz fonda Narodnog Muzeja Pančevo, autora Dimitrija Jovanova, kustosa i istoričara umetnosti. Postavku će otvoriti ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević u utorak u 18 časova, a posetioci mogu da je pogledaju do četvrtog novembra, i to četvrtkom i petkom od 15 do 20 časova sa vođenom turom u 17 časova, a subotom i nedeljom od 11 do 16 časova sa vođenjem u podne.

Ovom prilikom biće izloženo 24 dela našeg velikog slikara – 22 dolaze iz Pančevačkog muzeja, dok su dva dela deo zbirke Doma Grujića. Među njima su portreti bračnog para Ljubice i Đoke Hadži-Pavlović (oba iz 1930. godine), paradni portret kralja Aleksandra Karađorđevića, rađen za Pučku banku, koji još jednom pokazuje izuzetnu vičnost i snagu Uroša Predića u portretnom slikarstvu, kao i sliku „Sveti Pantelejmon isceljuje slepe” iz 1918, koju je uradio za unuku Jevrema Grujića, Jelenu Milojević.

Uroš Predić rođen je 1857. u mestu Orlovatu u blizini Zrenjanina. Otac mu je bio sveštenik, te je svoje detinjstvo uglavnom provodio u seoskoj crkvi. Slikarsku akademiju upisuje 1876. godine u Beču kao stipendista Matice srpske, a slikarstvo je učio, kao i Paja Jovanović, kod čuvenog profesora Gripenkerla. Njegova dela, kako je isticano, odlikovali su zanatska perfekcija, jasnoća kompozicije, ali i suzdržanost i strogo pridržavanje akademskim kanonima.

Interesantno je da je porudžbinu za slikanje čuvene kompozicije „Seoba Srba”, pod Arsenijem Trećim Čarnojevićem 1690, namenjene Milenijumskoj izložbi u Budimpešti 1896, patrijarh Georgije Branković prvo uputio Urošu Prediću, ali je zbog vremenski dugog perioda od dve godine, koliko je Predić zatražio, slikanje ipak povereno Paji Jovanoviću koji se obavezao da delo naslika za osam meseci.

Predić je bio veoma druželjubiva ličnost. Govorio je nekoliko jezika, znao je gotovo celu „Božanstvenu komediju” napamet... Prijatelj mu je bio Mihajlo Pupin koji je na Izložbi u Parizu 1889. kupio dve Predićeve slike – „Bosanski begunci” i „Dete na majčinom grobu” i poklonio ih našem Narodnom muzeju. Po odlasku u Ameriku, Pupin je pozvao slikara da dođe kod njega, verujući da će Amerika svesrdno znati da ceni njegov talenat i da će tamo imati bolje mogućnosti za svoj rad, ali slikar je to odbio, o čemu je rekao: „Nisam ga poslušao, kao čovek bez velikih ambicija, vezan ljubavlju za svoj rod i zadovoljan onim što se ovde može postignuti dobrom voljom i savesnim radom”.

O Predićevoj skromnosti govori i činjenica da je smatrao da slikar ne treba da govori o svom delu. „Nijedna reč umetnika neće primorati posmatrača da vidi baš ono što je umetnik hteo da prikaže”, govorio je ovaj umetnik koji je osnovao društvo srpskih slikara „Lada” 1904. godine. Jedan je od osnivača Udruženja likovnih umetnosti (1919) i njen prvi predsednik, a redovni član Srpske kraljevske akademije postao je 1920. godine.

U Predićevom slikarskom opusu koji broji više od 1.600 slika, najviše su zastupljeni portreti, ikonografija, žanr i istorijske kompozicije, ređe predeo i samo jedan akt. Među najpoznatijim su „Vesela braća”, „Siroče na majčinom grobu”, „Hercegovački begunci”, „Na studencu” i svima znana „Kosovka devojka”. Takođe, oslikao je ikonostas bečejske pravoslavne crkve, ikonostas u kapeli bečejskog veleposednika Bogdana Dunđerskog, ikonostas crkve u Orlovatu i mnoge druge.

Umro je 1953. u Beogradu, u 96. godini, kao najstariji srpski slikar. I u dubokoj starosti bio je pun radne energije i vedrine. Nekoliko meseci pre smrti peo se na stolicu da ređa neke slike u svom ateljeu, pao je i tom prilikom polomio nogu. Od toga se nikada nije potpuno oporavio i ubrzo je umro. Prema sopstvenoj želji sahranjen je u rodnom Orlovatu.

Duhovna deca

U svojoj autobiografiji Predić je zapisao i ovo: „Godine 1931. proveo sam celo leto na radu u St. Bečeju kao gost moga prijatelja Bogdana Dunđerskog. Crkvena opština u želji da očisti potavnele slike u svojoj crkvi obrati se meni pitanjem kojeg specijalistu za taj posao da joj preporučim. Odgovorih da ću taj delikatan posao obaviti ja lično i to besplatno! Dok sam ja živ, ja svoju duhovnu decu, svoje slike ne predajem na milost i nemilost znanju ili neznanju drugih.”

 

Komеntari1
971c2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja