petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 05.10.2016. u 22:00 Ivana Albunović

Zašto je pao izvoz šljiva u Rusiju

Prošle godine izvezeno je 11.854 tone ovog voća za oko devet miliona evra, dok je 2016. plasirano svega 7.863 tone u vrednosti od 5,9 miliona evra
Руси почели да гаје наше шљиве (Фото Танјуг)

Izvoz svežih šljiva u Rusiju ove godine je pao za trećinu u odnosu na prošlu godinu. I pored rekordnih prinosa i niske otkupne cene ovo voće išlo je lošije nego proteklih sezona i postoji više različitih obrazloženja zašto se to desilo.    

Iz Srbije je prošle godine u Rusku Federaciju izvezeno 11.854 tone svežih šljiva za oko devet miliona evra, dok podaci za 2016. godinu pokazuju da je (do kraja avgusta, do kada je i trajala sezona) vrednost izvoza bio 5,9 miliona evra i da je na to tržište plasirano 7.863 tone ovog voća. Još lošiji su rezultati izvoza suvih šljiva čiji je izvoz vrednosno, bar do sada, pao čak četiri puta u odnosu na prošlu godinu – sa dva miliona evra na oko 590.000 evra, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.  

Šta je razlog ovakvog preokreta u interesovanju kupaca iz Rusije za jednu od najvećih uzdanica srpske poljoprivrede? Proizvođači objašnjavaju da nemaju konkretnih informacija zbog čega to voće ove sezone nema bolju prohodnost do ruskih potrošača. Srpske šljive, prema nezvaničnim informacijama, najpre je blokirala rana šljiva iz Španije, a kasnije i iz Moldavije čiji su proizvođači, zbog blizine ruskog tržišta, mogli da ponude i podnesu ovogodišnju nižu cenu koju su nudili kupci iz Rusije. Čak postoje spekulacije i da su imali dosta domaće šljive jer im je stigao dobar rod od sadnica koje su Rusi pre desetak godina masovno kupovali iz Srbije. Kada je reč o suvoj šljivi, navodno nas je potukla konkurencija iz Irana čiji su proizvođači, početkom godine, dobili prohodnost za izvoz na rusko tržište.   

U Privrednoj komori Srbije, međutim, ističu da je razlog smanjenog izvoza šljive pad cena ovog voća u odnosu na prošlu godinu.

– Količinski, pad je mnogo manji u odnosu na finansijsku dobit. Među prvih deset izvoznika ovog voća samo dva beleže pad izvoza, što ukazuje da su manje kompanije odustale od posla zbog snižavanja cena usled korekcije kursa rublje – kaže Dejan Delić iz Privredne komore Srbije. Pojedini otkupljivači voća iz Šumadije potvrđuju da nakupci za ruske pijace i markete ove godine nisu bili izdašni sa cenama ali ističu da ni tražnja nije bila velika – za kilogram šljiva dobijalo se od 25 do 27 dinara, a prošle godine i do 40 na kraju sezone. Zbog toga je mnogim voćarima bilo isplativije da ceo rod prodaju domaćoj industriji za preradu jer kada izvoze za druga tržišta imaju i dodatne troškove za ambalažu i radnike za selektovanje voća. 

Agrarni analitičar Vojislav Stanković, međutim ističe da sve od navedenog može biti uzrok pada izvoza ali da sumnja da je naša loša organizovanost verovatniji razlog ove nepovoljne situacije za proizvođače.  

– Potrebni su nam distributivni i otkupni centri gde bi se plodovi prali, polirali, pakovali i kasnije prodavali organizovano iz nekoliko regiona. A ne na ovaj način, preko raznih nakupaca iz Rusije koji ulaze u voćnjake, biraju plodove i ponašaju se kao na pijaci. Tako ne posluje nijedna ozbiljna država – kaže Stanković ističući da je krajnje vreme da se ovaj posao uozbilji i osavremeni jer su nam šanse u voćarstvu najveće. Projekcija je da bi Srbija uz bolju organizovanost od izvoza voća mogla da zaradi dve milijarde dolara. 

– Praktično, osim pojedinih mediteranskih država, i to samo za neke vrsta voća, u centralnoj Evropi nemamo pravog konkurenta. Poljska to nije zbog klime, naše voće je znatno kvalitetnije. Izgleda da smo sami sebi, zbog neposlovnosti, najveći konkurent – ističe Stanković.

 

 

Komеntari17
81303
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran71
Zaista sta treba da radimo ,da susimo sljive na promaji,uzgajamo podolce i mangulice i da to plasiramo u izvoz pa to se neradi ni u Africi.
Nenad Umicevic
Rusia ovde , Rusia tamo . Imamo sansu da povecamo izvoz posle sankcija !!?? Automobili , Namirnice ; Agrar E.c.t . doziveli smo da od toga nema nista . Zar niko ne primecuje da nas Rusi vuku za nos . Kakve smo mi koristi imali od Rusije . dali smo bud zasto NIS , od plina nema nista , njima nije tesko palo . Da nepricam o drugim stvarima . Ni da smo 100% za Rusiju ne bi imali koristi !!! Sta smo mi od njih dobili do sada ??? Pa oni imaju vecu trgovinsku razmenu sa Hrvatskom !!
banka
Volim Rusiju, kao i cela Srbija, a bogami i sve veci i veci deo Evrope...
da,da
od velikog uzleta do dubokog pada, bez ikakve strategije i smisla. Tek ce da pada
Zoran
Pa kao i obicno, neorganizovana i muckarska Srbija.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja