ponedeljak, 10.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:53
POGLEDI

Susreti

Autor: Igor Simićpetak, 07.10.2016. u 08:02
Новица Коцић

U Bristolu je pre desetak dana održan festival „Enkaunters” (Susreti), najvažniji festival kratkog i animiranog filma u Velikoj Britaniji. U konkurenciji je prikazan i moj film, ali jači utisak od filmova ostavili su upravo susreti s ljudima.

Gevin je u kasnim četrdesetim, iz liverpulske radničke porodice, visok, proćelav, u širokim farmerkama, staroj dukserici, govori vrlo elokventno i iskreno. Naš razgovor je počeo time što je Gevin pomenuo Ivu Andrića, čitao je čak i Andrićev doktorski rad. Lista njegovih interesovanja nastavlja se na Danila Kiša, Vaska Popu, Krležu, sve do brazilske i portugalske književnosti. Uz pivo mi je ispričao svoju životnu priču: posle diplomiranja tri godine je bio bez posla, period kada je najviše čitao svetsku književnost, a posle pokušaja da postane pisac zaposlio se u Londonu kao istraživački novinar. Onda je usledio skandal prisluškivanja javnih ličnosti od strane medija Ruperta Merdoka, pa je napustio novine, vratio se u rodni Liverpul i zaposlio kao baštovan. U svojim četrdesetim. Ušteđevinu od novinarstva uložio je u tri kratka filma sa radničkim temama, snimio ih je za tri godine, s ciljem da priče iz novinarstva pretvori u filmove. Zahvaljujući uspehu tih kratkih filmova dobija šansu da snimi prvi dugometražni, jer se sada agenti i britanski filmski fondovi sami javljaju njemu. Njegov cilj je da nastavi da nosi baklju Kena Louča, koji mu je neka vrsta mentora, i da kroz film govori o realnim problemima radnika, da na velikom platnu isteruje pravdu.

U Londonu, nekoliko dana kasnije, sreo sam bankare, brokere, advokate. Ti susreti imali su dijametralno drugačije priče, na primer o šefu u firmi za trgovinu naftom koji ima kuću na Ibici, a na poslu je ponekad našmrkan kokainom, pa nervozno škrguće vilicom dok vodi sastanke. Shvatite da su finansije prilična kaubojština, da se stalno vara, da se tim poslom naravno ne bave iz ljubavi, čak ga i smatraju nemoralnim, ali vođeni adrenalinom stalnog dokazivanja, grabe bonuse. No, vratimo se susretima s umetnicima koji rade iz ubeđenja.

U londonskom Tejt modernu imao sam susret s visprenim, doduše mrtvim, umetnikom satiričnih kolaža i antifašističkih ilustracija Džonom Hartfildom. Aktivan za vreme uspona nacističke partije u Nemačkoj, Hartfild je bespoštedno kritikovao Hitlera u novinskim foto-montažama, prikazujući kancelara Trećeg rajha kako prima milione od kapitalista dok popuje ideologiju, kao i leševe koje je proizveo. I tu postoji veza sa eks-Ju prostorom preko uticaja na kultni slovenački bend „Lajbah”. Hartfild pripada tradiciji u kojoj je i nemački slikar Georg Gros, ali i veliki prethodnici, poput francuskog karikaturiste Onorea Domijea i velikog Španca Fransiska Goje – hrabri velikani koji nisu samo slikali pejzaže, buržoaziju, kraljeve i gole Venere, već i golu istinu. I to u štampi, da narod vidi.

Vratih se u Beograd i saznam da je v. d. urednik „Politike” prekinuo saradnju s Dušanom Petričićem. Pre možda dva meseca imao sam slučajan susret s Petričićem koji je za mene uzor – nasmejan, iza naizgled ozbiljnih brkova i velikih naočara, dao mi je tom prilikom pametan savet. Znate, ja sam počeo da se ozbiljnije bavim novinama sa oko dvadeset godina, upravo kao stalni karikaturista za zvanične novine koledža Univerziteta Kolumbija u Njujorku. Otprilike u to vreme, pre nekih sedam godina, Petričić je počeo da radi karikature za „Politiku”. Odrastao sam uz Petričićeve crteže, na primer Ršumovu „Još nam samo ale fale”. Karikatura i satira kod nas imaju dugu tradiciju, a mi smo savremenici Koraksa, Somborca, dok je Petričić i s uspešnom karijerom u Kanadi i SAD u novinama i knjigama (pogledajte npr. knjigu „Čovek sa violinom”), uz bogati rad za decu i autentičan likovni rukopis, ostavio trag u istoriji ilustracije.

Kabinet premijera drsko je odgovorio da Petričićeve karikature podižu rejting vlasti. Za nas, čitaoce, posle šest dana, crtež na naslovnoj je naš mali susret s kritikom i dosetljivošću uz jutarnju kafu. „Još nam samo ale fale” poslužila je da demistifikuje deci strah od aždaja. Petričićeve karikature slično rade s političarima – spuštaju ih sa njihovih iskompleksiranih visina u mulj dvoličnosti, neznanja i nesposobnosti, a time ohrabruju i nas. Zato Petričić pripada i tradiciji umetnika iz istorije satire koje sam pomenuo. Ovaj tekst o nepodobnim karikaturama izlazi posle jubileja 5. oktobra, što samo podvlači da je Petričić institucija sa više kontinuiteta, kredibiliteta i profesionalnog poštenja od institucije oličene u premijeru i onima u medijima koji mu se kroz cenzuru dodvoravaju da bi spasili svoje mediokritetske karijere na štetu čitalaca i novina.

Reditelj


Komentari2
2a30d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vukica
Žao mi je što Politika ostaje bez Petričića, iako su m,i lično, njegove karikature najčešće bile nepotrebno surove. Brine me to što se novine, koje čitam više decenija, posle odlaska Lj. Smajlović polako, ali sigurno, oslobadjaju izuzetno dobrih saradnika, čiji je jedini greh što na Srbiju gledaju malo drukčije od većine. Valjda je NORMALNO da se razlikujemo, i trebalo bi da bude NORMALNO da zbog toga ne budemo proganjani! Ako smo ljudi...
Milenica
Sa velikim zadovoljstvom sam pročitala sve napisano, do poslednje tačke i izuzetno se dobro osećam. Prijatnost je prisutna posle svakog pročitanog teksta ovog autora ali, danas, ovo je nešto izuzetno. Zahvaljujem se autoru na doprinosu da shvatimo svet oko sebe a da ne pokleknemo pred stvarnošću i da nam to bude zapravo vetar u ledja.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja