četvrtak, 21.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:26

Razlika između listopada i oktobra

U Nemačkoj često pominju film „Rane” koji je u Hrvatskoj titlovan na hrvatski, kada se publika valjala od smeha, iako film nije komedija. Ljudi su rekli da bolje razumeju srpski nego jezik Hrvatskog Zagorja
Autor: Mirjana Sretenovićsubota, 08.10.2016. u 09:15
Ксенија Ракочевић „Ако наставник предаје четири језика, да ли прима и четири плате”; Сњежана Кордић „Уместо четири језика – предмет Језик и књижевност” (Фото: Д. Жарковић)

„Ako odem u hrvatsku prodavnicu i pazim da li ću da izgovorim reč „tisuća” ili „hiljada”, ja više nisam slobodan čovek. Ili ako u Beogradu kažem „listopad” umesto „oktobar”. Tragedija u Jugoslaviji dovela je do toga da nam je oteta sloboda da govorimo i mislimo slobodno – rekao je preksinoć Vuk Perišić, pravnik i prevodilac iz Hrvatske, na tribini „Ko kome krade jezik”, u okviru dvodnevne konferencije „Jezici i nacionalizmi”, održanoj u krcatom Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Ako bi nam neko rekao da je cela tragedija sa Jugoslavijom bila samo ružan san, nastavio je Perišić, i da će sve biti kao pre, „ja se i tada neću izlečiti od stalnog opreza jesam li upotrebio ovu ili onu varijantu”.

– Zamislite kad bi u Francuskoj zabranili neke reči, pa kad čujete kako neko govori, kažete mu: „Ti si iz Marseja, sram te bilo!”, „A ti si iz Bordoa!”... Jezik nije nacionalno pravo, već lično građansko pravo da koristimo reči koje želimo. Iza „operacije” sa jezicima stoji ideja da se slomi misao. Krleža je rekao da je ovo jedan jezik koji Srbi nazivaju srpskim, a Hrvatski hrvatskim. Hajde da se pravimo da stvarno postoje četiri jezika, ali onda mora postojati i peti, zajednički naziv. Ako neko misli da govori bošnjački jezik, neka živi u tim mislima, ali mi znamo istinu – kaže Perišić.

Etnolog Ivan Čolović govorio je o tome da se nacionalizam shvata kao jedna vrsta političke religije, u središtu je kult nacije i jezik kao svetinja.

– To je svojstveno i balkanskim nacionalizmima, a posebno je oživelo posle raspada Jugoslavije. Šta je loše u tome, neko bi rekao. Zar to nije poželjno i legitimno. Da li se tako štite od govora mržnje, od nepismenosti, od nasilja nad manjinskim jezicima? Ne bih rekao da je to ta vrsta zaštite – istakao je Čolović i upitao od čega nas štite branitelji jezika.

– Oni ističu da je jezik temelj nacionalnog identiteta i da se u njemu nalazi duša jednog naroda. A da je najveća opasnost njegovo preimenovanje u crnogorski, bošnjački i hrvatski. Zašto bi to bilo strašno, zar to ne govori o ekspanziji srpskog jezika? Smatraju da se time ugrožava i sama egzistencija Srba. Mi ostajemo bez jezika, a kad nema jezika, nema ni Srba. A onda ostajemo i bez duše. Takvo razmišljanje je na nivou crne magije – smatra Ivan Čolović.

I za profesora Ranka Bugarskog tema o krađi jezika zvuči „bizarno”.

– Da li to znači da, ako vam neko ukrade pismo, preko noći postajemo nepismeni. Reći da je jezik ukraden, to poziva na ratnički diskurs, na akciju, oružani sukob. Za takav katastrofičan scenario nema osnova u realnom svetu. Umesto krađe trebalo bi govoriti o zameni, prihvatanju ili usvajanju jezika. Stav da se mora znati šta je čije i da se ne može ništa deliti jeste psihologija koja je razorila Jugoslaviju, stvorila nekoliko banana-državica i rasturila srpsko-hrvatski jezik – rekao je prof. Bugarski.

Predstavnik BiH, voditelj Nikola Vučić, ispričao je da u Mostaru vršnjaci Bošnjaci i Hrvati idu u istu školu, ali u različite učionice, jer „ne govore zajedničkim jezikom”.

– Predstavnici Hrvata žele televizijski kanal na svom jeziku, jer navodno do njih ne može doći informacija sa javnog servisa, ukoliko nije na hrvatskom. Kada razdvajate maloletnike i zastupate pravo da se obrazujemo na nacionalnom jeziku, pristajete na segregaciju, aparthejd, na fašizam. Sloboda u korišćenju jezika je posebno uskraćena novinarima u BiH. Kada napišu tekst i pogleda ga lektor, oni više ne prepoznaju svoj tekst, jer ga lektor prilagođava varijanti kojoj misli da treba. Toj priči se moramo suprotstaviti – rekao je Vučić.

Snježana Kordić, lingvista iz Hrvatske i autorka knjige „Jezik i nacionalizam”, predložila je da se umesto četiri naziva jezika (srpski, hrvatski, bošnjački i crnogorski) i razdvajanja dece u školama „u BiH, u Hrvatskoj (Vukovaru), i u Srbiji (Sandžaku)”, predmet u školi zove samo „Jezik i književnost”, bez imenovanja tog jezika.

– Tako je uradila Austrija posle Drugog svetskog rata, kada je porasla netrpeljivost prema Nemcima, pa je kasnije splasla. Dakle, uzeti ovu neutralnu varijantu, dok se lingvisti ne usaglase oko zajedničkog imena jezika. Novine u Nemačkoj često pominju primer filma „Rane” koji je u Hrvatskoj titlovan na hrvatski, kada se publika valjala od smeha, iako film ne pripada žanru komedije. Onda su ljude na ulici pitali da li razumeju film iz Srbije i oni su odgovorili da bolje razumeju srpski nego jezik iz Hrvatskog Zagorja. Titl postoji samo da bi neko dobio novac za to „silno prevođenje” – smatra Snježana Kordić.

Prema njenom mišljenju, ukoliko je međusobna razumljivost između naroda viša od 75 odsto, onda je to jedan jezik. A kod nas je, kaže, razumljivost najveća moguća.

– Često se govori o pravu naroda da svoj jezik zove imenom svog naroda, ali to je izmišljeno pravo. Ako tečno govorimo bez prevodilaca, onda je to jedan jezik – ističe ova autorka.

Ksenija Rakočević, profesorka iz Crne Gore, navela je da je jezička politika u njenoj zemlji neodvojiva od opšte politike i podsetila da se nastavni predmet u crnogorskim školama zove „Crnogorski – srpski, bosanski i hrvatski jezik i književnost”. Postavila je pitanje da li u istom momentu nastavnik može da predaje četiri jezika i da li to znači da bi trebalo da prima četiri plate.

Osnovna namera projekta „Jezici i nacionalizmi” jeste da kroz dijalog lingvista i drugih stručnjaka postavi pitanje postojanja četiri „politička” jezika na prostoru nekadašnjeg srpsko-hrvatskog jezika. Posle podgoričke, splitske i beogradske konferencije, završna debata biće u Sarajevu.


Komentari50
2e7ac
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Реља Мркобрада
Е МОЈ Влахо,САМО ТИ ИМЕ ГОВОРИ ОД КОГА СИ ПОТЕКАО...?!?!?!
Vlaho
Blasius, moj Relja. Ako tebi to išta govori. No sumnjam. Ali Blasius je točan odgovor. Korjenit! Što možemo objasniti neznanjem nećemo tumačiti glupošću...
Preporučujem 2
Никола Јанковић
Прочитао сам ово од почетка до краја и могу да изјавим да ништа нисам разумео. Као кад би мени неки Милан отео кућу, па је назвао Миланова кућа, а ја је зовем Николина кућа, па ме оптуже за фашизам. Онда кажу да је кућа одувек била Николина и Миланова. Пред крај једно схизофрено цепање: кућа је Николина/Миланова/Немањина/Маркова. На крају потпуно лудило: (јавна) кућа је ничија и свачија, кућа је кућа. Идентитет. Победа. Језик је српски и само српски. Пре него што је био српскохрватски, био је српски. После српскохрватског је опет српски. То што су Хрвати говорили сличним језиком кроз историју ме се не тиче. То да су Хрвати преузели источнохерцеговачки дијалекат је историјска и лингвистичка чињеница. Где су вам Хрвати у источној Херцеговини у било ком тренутку у историји? Откуд та сулуда замисао да можете себи приписати све што је наше?
Милош
Зашто би нас, Србе, требало да занимају други називи језика у овим државама? Нас треба да занима да сачувамо оно што је српска језичка и културна баштина, настала на српским етничким просторима, писана од стране Срба, односно на српском језику. Дакле, осим стваралаца из Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, то се посебно односи на српске дубровачке књижевнике и на дубровачку књижевност уопште, на стваралаштво Далматинаца и Славонаца који су стварали на српском језику, било да су се изјашњавали регионално, или као Срби. Из тога можемо искључити оне који су се изјаснили као Хрвати. И тај принцип треба применити на све просторе. Оно што се данас ствара на овим просторима под другим називом језика, дакле не српског, ни не припада српској култури. Али, не треба ни да буде сфера нашег занимања. Једноставно је.
Vlaho
O baš "hvala" u ime svih Dubrovčana prošlih, sadašnjih i budućih dad ste nas "rasvijetlili" i rekli nam kojim jezikom govorimo mi danas te valjda - govoraše naši Držić, Vetranović, Gundulić, Vojnović i ostali velikani. To je otprilike kao da Dantea, Petrarcu i Boccaccia Francuzi proglase svojim velikanima. Ni manje ni više. Kontradiktorni ste sami u sebi. Ne treba vas zanimati jezik drugih naroda i država, kažete. Pa onda se tako i ponašajte. Dubrovčane ste sasvim nedavno pokušali zapaliti, silovati, poubijati, srušiti… Bez razloga i povoda! Dakle, mi smo svoji i hrvatski bili i ostajemo dovijeka. Ne budite smiješni i tragični u svojoj pohlepi i neznanju… Dubrovnik je srce Hrvatske! Najljepše što Hrvatska ima! I otvoren svima! Osim onima koji ga mrze…. A to su jedino autori ovakvih komentara. Jadno!
Preporučujem 3
ProPolitikin Hrvat
Rijetka prilika da se s ovima iz HR u potpunosti slozim, a sa ovima iz Srbije nimalo. Izgleda da je program ''odsrbljavanja''(u svakom smislu) Srbije dostigao vrhunac. Sto se tice NASEG jezika, najzanimljivija 'komparacija'' je za mene sljedeca, u Srbiji kuca i domacica, a u Hrvatskoj dom i kucanica.
Milojko
Bas me zanima kako se u Hrvatskoj kaze glupost? Vecina danasnjih tzv. strucnjaka brka pojam jezika i dijalekta. Kad bi to radili u svetu imali bismo Amerikanski, Kanadski, Meksikanski, Brazilski, a ne samo Engleski, Spanski i Portugalski... Al izgleda katolici i muslimani bi sve uradili da se distanciraju od svojih korena..., al dzaba im kad im lukac iz d... i dalje viri.
Preporučujem 5
Luka Modrić
Ovo se zove neznanje, a namjera je bila praviti se važan. Tko ti je rekao da se u Hrvatskoj ne koristi riječ kuća? Kuća je zgrada, a dom je mjesto gdje netko živi, a to može biti stan, šator itd. Domaćica i kućanica se jednako koriste. Zanimljivi ste vi ulični mudraci, koji kao nešto znate, a ustvari ste vrlo šuplji.
Preporučujem 17
Toma Neverni
U svakoj zemlji postoji standardni (službeni) jezik. U Srbiji je to Srpski, u Hrvatskoj Hrvatski u Crnoj Gori Crnogorski, u Francuskoj Francuski. Kako će narod nazivati svoj jezik nije izmišljeno pravo. Izmišljeno pravo je kada si netko uzima za pravo da tuđi jezik naziva onako kako je sam zamislio jer on tobože zna istinu. "Fabrika veštačkog đubriva" nije isto što i "Tvornica umjetnog gnojiva" i nikad neće biti, koliko god da se neki trudili dokazati da je to isto, iako bi se moglo reći da većina ljudi iz bivše države razumije i jedno i drugo. Obrazovaniji Indijci u većini također razumiju Engleski, ali nikom razumnom nije palo na pamet jezik nazivati Indijsko-Engleskim. To nije palo na pamet niti zagovornicima jednog jezika, iako su npr. komotno mogli Slovenski nazvati Srpsko-Slovenskim budući da je većina Slovenaca za bivše države bila prisiljena učiti Srpski, iako obrnuto nije bio slučaj. Biti će prije da su se jugo-jezikoslovci godinama trudili formirati neki univerzalni jezik.
Мика Трандафилов
Није "Српски", него српски, није "Хрватски" него хрватски итд. "Фабрика" није српска реч, "ђубриво" и "гнојиво " су различити појмови, и код нас се по селима и даље каже гнојиво као и на пољопривредним факултетима. И није "трудили формирати", него "трудили ДА формирају", није "присиљена учити", него "присиљена ДА уче" (основна употреба инфинитива у српском језику). Иначе, ја као српски и словенски националиста морам да одам велико признање лингвистима у Хрватској да много више чувају језик него ми, мада су га и они граматички понемчили (као и ми што се трудимо свим силама почев од Вука). Па како се год звали ти језици. "Листопад" није хрватски, већ словенски назив, а ми смо брже боље полетели за туђим називима месеца, иако смо имали и ми лепи листопад. А оваквих примера, колико желите и у приватној и у јавној српској речи. Непребројива употреба туђица са појмове које ми одавно имамо, неправилна употреба времена (и измишљање непостојећих времена) и слично.
Preporučujem 4

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja