Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Vladimir Kostić rekao je danas da je deo reakcija, koje su se u poslednje vreme pojavile u vezi sa Memorandumom SANU, zapravo bio pokušaj da se „nešto što se dogodilo” predstavi kao „moralni prestup” i nametne kao stalna hipoteka Akademije.

„To je bio prestup koji je trebalo u glavama nekih ljudi da postane večita i stalna presuda bez obzira što smo objašnjavali da su neki od današnjih akademika bili pubertetlije kada se tako nešto pojavilo”, istakao je Kostić, odgovarajući na pitanje novinara o reakcijama povodom Memoranduma.

Kostić je ponovio da je Akademija „skup bespovratnih pojedinaca, koji ne idu ni za kakvim zastavama”.

On je takođe podsetio da je Ljubomir Simović konstatovao da je Memorandum „pokrio Akademiju":

„Mi ispod tog pokrova možemo da se koprcamo. I, gospodo, koprcamo se i da, to zbog pokrova i dalje ostaje neprimećeno”, dodao je on.

Kostić je naglasio da Akademija nije kompetentna da daje stavove o bilo čemu, sem o pitanjima oko kojih ima kritičnu masu.

„Akademija otvara prostor za diskutovanje o različitim problemima i umesto nekih trajnih dokumenata u svetu koji se menja iz dana u dan, mi smo za to da se otvori neka vrsta kontinuiranog dijaloga”, kazao je predsednik SANU.

On ističe da je Akademija apsolutno za širenje demokratskih i prostora slobode i da je to posao koji ih itekako čeka.

„Nemamo nikakvu vrstu revanšizma, ne bavimo se prekrajanjem i crtanjem mape, poštujemo svoje susede, radujemo se njihovim uspesima i pokušavamo da skrenemo pažnju i na svoje uspehe, a na one koji nam diktiraju istoriju, presudu i prostore naše slobode u ponašanju bilo da se radi o političkim faktorima ili faktorima sa strane, jednostavno ne pristajemo”, poručio je Kostić.

„Gotovo je gospodo, kritikujte nas, pljujte nas za ono što izgovaramo, ne za ono što neko misli da bi trebalo da bude hipoteka na našim leđima”, dodao je on.

Predsednik SANU je kazao da Akademija svojim aktivnostima pokušava da izgradi mostove.

„U jednom obraćanju kolegama u susednoj zemlji, naša ruka jako dugo stoji ispružena, ponižavajuće dugo stoji u nekim situacijama. Verujte da nam sujeta nije toliko velika, da to malo poniženje, ukoliko je budućnost nešto čemu težimo, postane još izvesno vreme bez odgovarajuće reakcije”, rekao je Kostić.

On je ponovio da SANU nije politička stranka ili organizacija „koja će reagovati na ovo ili ono”.

„Akademija je bila i ostaće uz svoj naum, čak i kada kaže nešto što se ne sviđa kolektivnom uhu, jer je u Srbiji za veliki broj ljudi patriotizam i antipatriotizam, negiranje Srbije, neka vrsta kontinuirane sinakure. Pokušaćemo da govorimo šta mislimo i da dajemo argument za to, rizikujući da budemo i nashvaćeni”, rekao je Kostić.

On je podsetio da se Jovan Cvijić dopisivao sa 36 profesora u Evropi.

„Mi nemamo dilemu da je ta vrsta komunikacije budućnost Srbije, a ne zatvaranje, međutim, uz poštovanje onoga što je naša pozicija i tradicija, ne tvrdeći da smo bezgrešni, niti da nema sivih zona u našoj istoriji. U čijoj istoriji, kog naroda, kog regiona ne postoje sive zone?”, rekao je Kostić.

Na pitanje da li razmišljaju o nekom sličnom dokumentu, Kostić je rekao da se to ne planira, ali da nude mogućnost za razgovor o svakoj temi.

„Ne negujemo iluziju da smo jedina grupa pametnih koja može da da rešenje. Hoćemo da u svemu učestvujemo i dajemo savete koji može da se prihvati ili ne prihvati, ali Akademija nema monopol na istinu, na istoriju i na budućnost, ali hoće da učestvuje u promišljanju tih elemenata”, kazao je Kostić.

Upravnik Biblioteke SANU akademik Miro Vuksanović je rekao da je „nepostojeći Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti kamen na vratu Akademije koji je neko zlonamerno u mraku obesio o njen vrat” i da Akademija za tridesetogodišnjicu tog Memoranduma želi da taj kamen skine sa svog vrata.

Upravnik Galerije nauke i tehnike SANU akademik Zoran Petrović je naglasio da se u Akedemiji intenzivno bave problemima koji su istog ranga kao oni kojima se bavio Memorandum, možda i većeg, i kao primer naveo sudbinu sela, priraštaj, posustalu privredu, stanje kulture.

„Ovde se intenzivno radi na suštinskim problemima, nude se rešenja. Novinari nas često pitaju: Zašto ćutite? A ja im odgovorim: Zašto vi ne pitate”, dodao je Petrović.

(Tanjug)