nedelja, 06.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 17.03.2008. u 22:00 Milan Škulić

Kosovo je Srbija

Ponekad Srbi kada žele da budu tobož objektivni prihvataju logiku onih koji su Srbiji neprijatelji ili joj u najmanju ruku nisu prijatelji. Neki građani Srbije javno i prilično ekstravagantno, bar u onoj meri u kojoj je njihovo mišljenje pravno, ali i u svakom drugom pogledu neutemeljeno, podižu svoj glas u prilog priznavanja nezavisnosti Kosova od strane same Srbije. Laž neće postati istina ma koliko puta bila ponovljena, iako se tako mogu ostvariti propagandni efekti, ali se neke istine moraju ponoviti mnogo puta. Srbija sada poput nejakog čoveka koji je žrtva tiranina, može pretrpeti teške povrede, ali ne želi da se samopovređuje.

Srbima je poznato da „kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom”. „Topuz” može biti u obliku krstarećih raketa i „pametnih” bombi, ali i u formi istorijskih falsifikata i svojevrsnog „silovanja” međunarodnog prava. Ali, „topuz” uvek ostaje „topuz” i nikada ne može postati pravo. Srbija stoga nikada neće priznati nezavisnu državu Kosovo. To bi možda mogla uraditi neka „druga Srbija” i u drugim okolnostima, poput neke nove okupacije, koju možda poneki i priželjkuju, ali ni to ne bi bio legalan i legitiman čin, isto kao što, na primer, nikada tzv. NDH nije postala prava država, iako su je svojevremeno priznavale neke zemlje, a pre svega nacistička Nemačka. I tu važi tradicionalno pravno pravilo: „Što se grbo rodi, ni vreme ne ispravi”.

Kosovo je Srbija, ne samo zato što je ono zaista „kolevka” srpske države, vere i duhovnosti, već i iz niza čisto pravnih i pravno apsolutno neoborivih razloga. Pravo naroda na samoopredeljenje je nastalo u pogledu naroda koji su bili u kolonijalnom položaju, a ne u odnosu na nacionalne manjine koje već imaju svoje matične države, pa ni po tom osnovu Albanci koji žive u Srbiji nemaju pravo na stvaranje sopstvene države. Broj pripadnika neke nacionalne manjine na određenom području nema relevantni pravni značaj, jer bez obzira što u ovom slučaju Albanci čine veliki procenat stanovništva Kosova i Metohije, oni su ubedljiva manjina u celoj Srbiji. Konačno, po tom kriterijumu i mnoge druge teritorije bi mogle da postanu nezavisne države, a to je ipak neprihvatljivo. Srbi su bili većina u Srpskoj Krajini i sada su većina u Republici Srpskoj, ali im međunarodna zajednica nije dala pravo na samoopredeljenje i stvaranje nezavisne države. Srbija je tokom građanskog rata u nekadašnjoj SFRJ dugo insistirala na ideji da većina Srba živi u jednoj državi i da se granice nekadašnjih republika u SFRJ ne mogu smatrati državnim međunarodnim granicama, ali to nije prihvaćeno. Badinterova komisija je, suprotno, zaključila da granice nekadašnjih republika SFRJ treba smatrati državnim granicama. Srbija je na to konačno pristala, ali se sada u slučaju Kosova i Metohije, baš srpske granice, po potpuno obrnutoj logici, ne priznaju, a Srbija se teritorijalno sakati.

Kosovo je Srbija, jer to piše u Ustavu Srbije. I ma koliko se neki izrugivali tom Ustavu, možda i nesvesni da tako vređaju ono što je u ozbiljnim državama nacionalna svetinja, činjenica je da je Ustav prvo prihvaćen ogromnim brojem glasova u Narodnoj skupštini, a zatim potvrđen na narodnom referendumu. Kosovo je Srbija, jer u savremenoj međunarodnoj zajednici važi pravilo da se granice priznatih država ne mogu menjati silom, a Srbija ne prihvata promenu svojih granica i gubitak svoje teritorije. Sve dok Srbija to ne prihvati, a verujem i nadam se da to nikada neće prihvatiti, Kosovo neće biti prava nezavisna država. To znaju i oni koji žele suprotno, pa zato polako ali sigurno „igraju na kartu” zadobijanja „kooperativnih” Srba, raznih „zdravih snaga” i „kadrova na liniji”. Srbiji nikada nisu nedostajali nacionalni „mazohisti”, ali ovog je puta stvar suviše ozbiljna da bi se tako lako prelazilo preko otvorene nacionalne izdaje. Svima su se smučile reči „izdaja” i „izdajnici”, jer su se i one, kao i mnoge druge, prilično „izlizale” u devedesetim godinama. Ali koja je druga reč adekvatna ne samo za obično pristajanje na teritorijalni gubitak, već za otvoreno zalaganje da sama Srbija to oduševljeno prihvati i prizna monstruozni falsifikat države na svojoj teritoriji. Demokratija poznaje i neke stroge pravne limite, a osnovna granica je zabrana kršenja legitimnih prava drugih. Zalaganjem nekih građana Srbije da sama Srbija prizna nezavisnost Kosova krši se ne samo pravo većine građana Srbije da žive u teritorijalno neokrnjenoj državi, već se time napada i sam integritet države. A ne treba zaboraviti na postojanje nekoliko ozbiljnih krivičnih dela, poput ugrožavanja nezavisnosti, te ugrožavanja teritorijalne celine. Nezavisno od ovoga, nesporno je da se javnim zalaganjem za priznavanje lažne države Kosovo grubo krši Ustav Srbije. Naravno, niko ne treba tek tako da krivično odgovara za verbalni delikt, pa ni ove vrste, ali, ipak, treba imati na umu postojanje određenih granica, a poznato je da i „prejake reči ubijaju”.

Kosovo je Srbija i Kosovo je „kolevka” srpske državnosti. Svoje „kolevke” se ne odriču ni razumni „odrasli”. Oni koji kažu da Srbima nije potrebna njihova „kolevka”, jer su konačno „odrasli”, po toj logici bi mogli tvrditi i da odrastao čovek treba da se odrekne svojih roditelja, jer mu kao odraslom više nisu potrebni. Ali, zar nisu ostarelim roditeljima potrebna njihova deca ? Ko se tek tako odriče svoje prošlosti, istorije i korena? Samo onaj ko ima razloga da se toga stidi, a to sa Srbima i Srbijom nije slučaj. Bez veze sa onim što smo bili, ne možemo ništa ni biti. Odricanjem od svoje „kolevke”, mi bismo se odrekli i svoje budućnosti. Zato je Kosovo bilo, jeste i ostaće Srbija.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu

Komentari29
167cf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bane
@goran davidovic - jeste li Vi Goran Davidovic iz Novog Sada sa "onim" nadimkom? Nisam ocekivao od Vas komentar o nacionalizmu. "Ma ljudi da li je to moguce?" Gde u ovom autorovom tekstu ima nacionalizma a tek bolesti? Gde su granice antisrpstva? Sve sto sluzi odbrani srpskog naroda treba suzbiti, negirati, ismejati, ispljuvati da se niko ne bi setio prirodnog prava Srba na opstanak, na samostalnu zemlju. Dosadni su sa ratno-psiholoskom propagandnom odavno oprobanom u II ratu, pa vise ne pali jer su neprijatelji stigli do granice besmisla.
goran davidovic
Zar i Vi, profesore? Steta, a delovao je potpuno drugacije... Nacionalizam je bolest.
Slavomir Srpski
Sve sto je receno od ovog potenog profesora pravnog fakulteta, dakle coveka intelektualca sa velikim iskustvom, je na mestu. Ovakav profesionalni i istinit tekst je pravo osvezenje na stranicama Politike.
VanMorrison
Članak je na mestu i nema se šta prigovoriti. Osim da nema veze sa realnošću. Realnost je sledeća: pravo dobije onaj ko pobedi. Tako je u prirodi, tako je i u životu. I Amerika je Engleska, Kanada je Francuska, Tajvan je Kina...pa ipak u stvarnom životu to nisu. Svakako da je Kosovo naša svetinja ali mi smo tu našu svetinju izgubili, počevši još od prihvatanja komunizma pa na kraju i ratovima. Ovom članku hvali završnica a to je: šta dalje da radimo? Možemo da ratujemo i dalje, gerilski, kao Palestinci više od pola veka pa kad se završi. Eno primer Severne Irske, ceo jedan vek su ratovali pa se tek od nedavno to primirilo. Na kraju ćemo da se prebrojimo. Teško je činjenicama pogledati u oči, dakle ne pravu jer pravo je na našoj strani nego baš činjenicama, surovoj realnosti. A ona je da imamo protiv nas moćnog neprijatelja i imamo dva izbora: ratovati do kraja i izgubiti ili se odmah sada povući, sačuvati narod pa sačekati neka bolja, daleka vremena.
Bianca
Jos izgleda nije jasno. Oni koji vjeruju da se treba odreci Kosova, neka samo rijec "Kosovo" zamjene sa "Srbija". Ako Srbija formalno izjavi da je Kosovo nezavisno, toga trenutka Srbija u stvari priznaje da ne postoji kao UN clanica u okviru svojih medjunarodno priznatih granica. I ta cinjenica izgleda da ne smeta one koji tu opciju zagovaraju. Da ponovimo, kao vrtic: Srbija bi priznala da vise ne postoji kao clanica UN u okviru svojih medjunarodno priznatih granica. A sada kviz: sto se desava drzavama koje su izjavile da vise nemaju medunarodno priznate granice, i da u stvari na tom istom podrucju sada postoje DVIJE drzave? Odgovor: "medjunarodna zajednica mora priznati te dvije drzave nakon sto se drzave razgranice, i suglasne su sa granicom". Ako to nije moguce, posredinci (komisije, itd.) mogu preporuciti granice, a ako i to ne ide, onda mozda obavezujuca arbitraza. A ako Kosovo, na primjer, nije zadovoljno ni sa kakvim prijedlogom, moze li Srbija onda da ide natrag i kaze: "Nismo bili ozbiljni...Mi u stvari vjerujemo da smo mi medjunarodno priznata UN clanica, i sve ovo natezanje sa Kosovom i drugim "prijateljskim" EU zemljama... to je bilo greska". Vec znate odgovor. Nema puta natrag u clanstvo, niti u prijasnje priznate granice --- kraj. Pa natrag na pregovore, sa Albancima, Madjarima, itd. Ljudi, uozbiljite se. Kosovo je potrebno kao pravni ADUT za Srbiju, da se vise ne igra s njezinim granicama. Priznanje da Srbija nije Srbija -- to bi bio pravi festival teritorijalnih zahtjeva. Uozbiljite se. Probudite se. Otreznite se. Kosovo je pravna borba, i nastaviti ce se. Srbija treba novu garnituru da pokrene ekonomiju. Dok je Evrope razvila ekonomske odnose sa Rusijom i Kinom, ova garnitura to nece. Nesposobnost Dinkica se je pokazala, i vrijeme je da mu se pokazu vrata. Srbiji treba ekonomski razvoj,i to se moze ostvariti za 3-5 godina, ne drugih deset godina cekanja na EU. Ode Kosovo, ode drzava, ode ekonomija. Jasnije???

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja