nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 17.03.2008. u 22:00 Milan Škulić

Kosovo je Srbija

Ponekad Srbi kada žele da budu tobož objektivni prihvataju logiku onih koji su Srbiji neprijatelji ili joj u najmanju ruku nisu prijatelji. Neki građani Srbije javno i prilično ekstravagantno, bar u onoj meri u kojoj je njihovo mišljenje pravno, ali i u svakom drugom pogledu neutemeljeno, podižu svoj glas u prilog priznavanja nezavisnosti Kosova od strane same Srbije. Laž neće postati istina ma koliko puta bila ponovljena, iako se tako mogu ostvariti propagandni efekti, ali se neke istine moraju ponoviti mnogo puta. Srbija sada poput nejakog čoveka koji je žrtva tiranina, može pretrpeti teške povrede, ali ne želi da se samopovređuje.

Srbima je poznato da „kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom”. „Topuz” može biti u obliku krstarećih raketa i „pametnih” bombi, ali i u formi istorijskih falsifikata i svojevrsnog „silovanja” međunarodnog prava. Ali, „topuz” uvek ostaje „topuz” i nikada ne može postati pravo. Srbija stoga nikada neće priznati nezavisnu državu Kosovo. To bi možda mogla uraditi neka „druga Srbija” i u drugim okolnostima, poput neke nove okupacije, koju možda poneki i priželjkuju, ali ni to ne bi bio legalan i legitiman čin, isto kao što, na primer, nikada tzv. NDH nije postala prava država, iako su je svojevremeno priznavale neke zemlje, a pre svega nacistička Nemačka. I tu važi tradicionalno pravno pravilo: „Što se grbo rodi, ni vreme ne ispravi”.

Kosovo je Srbija, ne samo zato što je ono zaista „kolevka” srpske države, vere i duhovnosti, već i iz niza čisto pravnih i pravno apsolutno neoborivih razloga. Pravo naroda na samoopredeljenje je nastalo u pogledu naroda koji su bili u kolonijalnom položaju, a ne u odnosu na nacionalne manjine koje već imaju svoje matične države, pa ni po tom osnovu Albanci koji žive u Srbiji nemaju pravo na stvaranje sopstvene države. Broj pripadnika neke nacionalne manjine na određenom području nema relevantni pravni značaj, jer bez obzira što u ovom slučaju Albanci čine veliki procenat stanovništva Kosova i Metohije, oni su ubedljiva manjina u celoj Srbiji. Konačno, po tom kriterijumu i mnoge druge teritorije bi mogle da postanu nezavisne države, a to je ipak neprihvatljivo. Srbi su bili većina u Srpskoj Krajini i sada su većina u Republici Srpskoj, ali im međunarodna zajednica nije dala pravo na samoopredeljenje i stvaranje nezavisne države. Srbija je tokom građanskog rata u nekadašnjoj SFRJ dugo insistirala na ideji da većina Srba živi u jednoj državi i da se granice nekadašnjih republika u SFRJ ne mogu smatrati državnim međunarodnim granicama, ali to nije prihvaćeno. Badinterova komisija je, suprotno, zaključila da granice nekadašnjih republika SFRJ treba smatrati državnim granicama. Srbija je na to konačno pristala, ali se sada u slučaju Kosova i Metohije, baš srpske granice, po potpuno obrnutoj logici, ne priznaju, a Srbija se teritorijalno sakati.

Kosovo je Srbija, jer to piše u Ustavu Srbije. I ma koliko se neki izrugivali tom Ustavu, možda i nesvesni da tako vređaju ono što je u ozbiljnim državama nacionalna svetinja, činjenica je da je Ustav prvo prihvaćen ogromnim brojem glasova u Narodnoj skupštini, a zatim potvrđen na narodnom referendumu. Kosovo je Srbija, jer u savremenoj međunarodnoj zajednici važi pravilo da se granice priznatih država ne mogu menjati silom, a Srbija ne prihvata promenu svojih granica i gubitak svoje teritorije. Sve dok Srbija to ne prihvati, a verujem i nadam se da to nikada neće prihvatiti, Kosovo neće biti prava nezavisna država. To znaju i oni koji žele suprotno, pa zato polako ali sigurno „igraju na kartu” zadobijanja „kooperativnih” Srba, raznih „zdravih snaga” i „kadrova na liniji”. Srbiji nikada nisu nedostajali nacionalni „mazohisti”, ali ovog je puta stvar suviše ozbiljna da bi se tako lako prelazilo preko otvorene nacionalne izdaje. Svima su se smučile reči „izdaja” i „izdajnici”, jer su se i one, kao i mnoge druge, prilično „izlizale” u devedesetim godinama. Ali koja je druga reč adekvatna ne samo za obično pristajanje na teritorijalni gubitak, već za otvoreno zalaganje da sama Srbija to oduševljeno prihvati i prizna monstruozni falsifikat države na svojoj teritoriji. Demokratija poznaje i neke stroge pravne limite, a osnovna granica je zabrana kršenja legitimnih prava drugih. Zalaganjem nekih građana Srbije da sama Srbija prizna nezavisnost Kosova krši se ne samo pravo većine građana Srbije da žive u teritorijalno neokrnjenoj državi, već se time napada i sam integritet države. A ne treba zaboraviti na postojanje nekoliko ozbiljnih krivičnih dela, poput ugrožavanja nezavisnosti, te ugrožavanja teritorijalne celine. Nezavisno od ovoga, nesporno je da se javnim zalaganjem za priznavanje lažne države Kosovo grubo krši Ustav Srbije. Naravno, niko ne treba tek tako da krivično odgovara za verbalni delikt, pa ni ove vrste, ali, ipak, treba imati na umu postojanje određenih granica, a poznato je da i „prejake reči ubijaju”.

Kosovo je Srbija i Kosovo je „kolevka” srpske državnosti. Svoje „kolevke” se ne odriču ni razumni „odrasli”. Oni koji kažu da Srbima nije potrebna njihova „kolevka”, jer su konačno „odrasli”, po toj logici bi mogli tvrditi i da odrastao čovek treba da se odrekne svojih roditelja, jer mu kao odraslom više nisu potrebni. Ali, zar nisu ostarelim roditeljima potrebna njihova deca ? Ko se tek tako odriče svoje prošlosti, istorije i korena? Samo onaj ko ima razloga da se toga stidi, a to sa Srbima i Srbijom nije slučaj. Bez veze sa onim što smo bili, ne možemo ništa ni biti. Odricanjem od svoje „kolevke”, mi bismo se odrekli i svoje budućnosti. Zato je Kosovo bilo, jeste i ostaće Srbija.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu

Komеntari29
8ae73
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja