subota, 10.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 08.10.2016. u 22:00 Dragan Vukotić

O novinarima i političarima

Odlučujuće korake u foto-finišu iznurujuće trke za predsednika Amerike mogao bi da odredi Džulijan Asanž.

Tako bar preti osnivač Vikiliksa koji je ove nedelje iz zatočeništva u ekvadorskoj ambasadi u Londonu poručio da njegova organizacija tek sprema objavljivanje zapaljivog materijala koji će preokrenuti tok bitke za Belu kuću.

A čini mu se da je tok takav da je većina američkih medija podlegla „neverovatnoj politizaciji“ prilikom izveštavanja o kampanji Hilari Kliniton i Donalda Trampa, naravno u korist bivše prve dame i državne sekretarke.

I zaista, teško da postoji profesionalni novinar koji prati zahuktalu kamapanju, a da ne oseća makar malu nelagodu zbog podrške koju vodeći mediji neskriveno pružaju Klintonovoj dok Trampa nemilice propuštaju koroz „toplog zeca“.

Nakon prve debate trebalo je samo posetiti sajt „Njujork tajmsa“ na kojem su ugledni komentatori veličali retoričke veštine demokratske kandidatkinje i isticali nekomeptentnost njenog republikanskog takmaca.

Tek je kolumnista Ros Daudet procedio nešto o tome da je Tramp bio ubedljiviji u prvom delu debate, ali da ga je zato Klinotonova do njenog kraja potpuno poklopila. Ako je suditi po trenutnoj atmosferi, mediji će ostati na istom fonu i kada noćas budemo pratili drugu po redu predsedničku debatu.

Prava senzacija je međutim prethodila kampanji. Naime, četiri vodeća štampana medija u SAD – „Njujork tajms“, „Vašington post“, „Los Anđeles tajms“ i „Politiko“ – su uoči direktnog okršaja Hilari Klinton i Donalda Trampa, milijardera nazvali – lažovom.

Urednici su naknadno izjavili da je tajming objavljivanja ovakvih komentara čista koincidencija kao i da su apsusrdne optužbe da je vreme namerno odabrano baš uoči prve predsedničke debate. Svejedno, duh je izašao iz boce a urednik „Njujork tajmsa“ je objašnjavao da je za ono što Tramp izgovara „neistina“ suviše blaga reč.

Ne mislim, ipak, da novinari treba da budu poput političara i da pribegavaju zapaljivoj retorici. Činjenice su uglavnom sasvim dovoljno oružje, a javni prostor je ionako previše zagađen da bi i mediji davali svoj doprinos.

A ŠTA JE BILO PRE: To što su najuticajniji mediji stali uz Hilari Klinton, teško da Donalda Trampa čini žrtvom. Milijarederov manir u ophođenju sa novinarima često je bahat, na momentne degutantan, i pravi je predstavnik one škole mišljenja po kojoj „mi se sve može, ako sam bogat“.

Ko još može da zaboravi njegovo jezivo ruganje reporteru sa invaliditetom ili seksističke komentare kojima je vređao novinarke?

Tramp je šoumen, čovek koji je pred reflektorima u svom prirodnom habitatu, i ne libi se da svoje veštine obilato koristi.

Čak i njegovo lametiranje nad lošim medijskim tretmanom može se smatrati delom taktike gde se predstavlja kao žrtva establišmenta čija je produžena ruka liberalna štampa.

Zaista je zadivljujuće kako jedan milijarder koji je bogatstvo zgrnuo hvatajući krivine pod svodom kapitalizma sada uspeva da se predstavi kao izopštenik iz sistema koji mu je sve dao.

U verovatno najzanimljivijoj predsedničkoj kampanji u modernoj američkoj istoriji događaji se smenjuju kao na traci i novi utisci potiskuju stare.

Na to računa i iskusni medijski igrač Tramp kada ponavlja mantru o medijskoj pristrasnosti u korist Klintonove, računajući valjda na kratko pamćenje potencijalnih glasača.

Ima neke ironije u Trampovom (fingiranom?) besu na medije jer su upravo oni zaslužni za obezbeđivanje platforme sa koje je potukao sve protivkandidate u trci za republikansku nominaciju.

Da li on to sada ujeda ruku koja ga je nahranila, kako ocenjuju pojedini komentatori, ili je u njemu samo proradio pragmatični biznismen koji iz svake situacije nastoji da izvuče maksimalnu korist?

Statistika pokazuje da je na partijskim izborima (prajmeris) većina medijskih izveštaja o Donaldu Trampu bila pozitivna, dok je 16 preostalih republikanskih kandidata dobijalo tek mrvice paženje u etru i na stranicama uticajne štampe.

U istraživanju koje je naručio „Vašington post“ ispostavilo se da je Tramp dobio mnogo više medijske pažnje nego verovatno bilo koji drugi predsenički kandidat u istoriji. Ostaje međutim činjenica da ta pažnja uglavnom nije mazila milijarerov lik i delo.

Ali, ko bolje od njega zna da ne postoji nešto što se zove loša reklama?

PODRŽATI ILI NE PODRŽATI: Prostor koji nova, televizična lica u predsedničkoj trci dobijaju u medijima ima veze sa glađu javnog mnjenja za svežim idejama i harizmatičnim autsajderima. Kao sada sa Trampom, i Mit Ronmi je dobio veću pažnju od Baraka Obame 2012, a Obama od Džona Mekejna 2008.

I nema u tome ničega lošeg ili neobičnog. Američki i britanski mediji odlaze čak i korak dalje i otvoreno podržavaju jednu političku opciju ili kandidata, po čemu se razlikuju od, recimo, kontinentalnog dela Evrope.

Na takvu praksu ovde se gleda pomalo s podozrenjem jer smo učeni da nema držanja strana i da su svi akteri podjednako važni u političkoj trgovini. Nevolja je u tome što ne treba biti preterano pronicljiv pa uvideti da stvari malo drukčije funkcionišu u praksi.

Podrška nekoj političkoj opciji često izbija između redova, a neretko vrišti sa naslovnih stranica medija koji se zaklinju u objektivnost. Pa ko je onda tu iskreniji?

Komеntari3
9c8d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja