subota, 21.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:55
NASILjE U PORODICI

Ljubav do poslednjih batina

Autor: Katarina Đorđevićsubota, 08.10.2016. u 22:00
(Илустрација Срђан Печеничић)

Aforizam koji ovih dana kruži društvenim mrežama „Niko ne garantuje udatoj ženi da će umreti prirodnom smrću” možda na najstrašniji način svedoči o realnosti u kojoj su samo tokom ove godine 22 žene ubili njihovi partneri. Od početka ove godine 161 žena i 112 dece je spas u poslednji čas pronašlo u sigurnim ženskim kućama, a psihološku i pravnu pomoć Savetovališta protiv nasilja u porodici tražilo je 2797 žena.

Broj zakona, konvencija i propisa koje štite ženu od nasilja u porodici raste iz godine u godinu. Istovremeno raste i broj žena koje završavaju u čitulji – prošle godine je u „toplom porodičnom gnezdu” ubijeno 25 žena, 2014. godine stradalo je 27 žena, u 2013. godini ubijeno je čak 44 žena, tokom 2012. godine 32 žene, tokom 2011. godine – 29 njih, dok je u 2010. godini smrtno stradalo 20 žena. Statistički posmatrano, svakih deset dana jedna žena strada od ruke bračnog partnera. I još strašniji od te statistike jeste podatak da od 10 optuženih za nasilje u porodici osmoro njih dobije samo uslovnu kaznu.

Niko ne ubija iz ljubavi, već iz patologije, upozorava Vesna Stanojević, koordinatorka sigurnih ženskih kuća, i ističe da na osnovu višegodišnjeg iskustva u radu sa žrtvama nasilja može da kaže da ubistvu prethode epizode dugogodišnjeg nasilja.

„Problem je u tome što veliki broj žena ljubomoru, proganjanje i batine partnera tumači kao znak ljubavi, a ne patologije. A ta patologija često nema veze sa socio-ekonomskim statusom – žene biju i doktori nauka i nekvalifikovani radnici. Čak bi se moglo reći da je nasilje skrivenije i nevidljivije u višim društvenim slojevima. Na spisku stanarki Sigurne ženske kuće nalaze se i profesorke Beogradskog univerziteta, ali i domaćice koje nemaju nijedan dan radnog staža”, upozorava Vesna Stanojević i dodaje da je za 16 godina, koliko postoji Sigurna ženska kuća, kroz nju prošlo 1.650 žena i 1.500 dece.

Komentarišući činjenicu da je prednacrtom Zakona o zaštiti od nasilja u porodici predviđena mogućnost hitnog iseljenja nasilnika iz porodičnog doma, bez obzira na to da li je on vlasnik stana ili kuće, Vesna Stanojević ističe da Porodični zakon, koji je na snazi od 2005. godine, već sadrži ovu odredbu. Za jedanaest godina koliko je ovaj zakon na snazi donet je zanemarljiv broj presuda kojima se nasilnik iseljava iz stana u kome živi.

„Sudije su najslabija karike u lancu zaštite žena od nasilja u porodici – osim što sudski procesi neopravdano dugo traju, sudije ili izriču blage kazne ili oslobađaju nasilnike od optužbi, sa  argumentacijom da je on jedini hranilac porodice i zato ne može da ide u zatvor. Često imam utisak da sudije nikada nisu videle prebijenu i uplašenu ženu, koja je izbačena iz stana i sa detetom u naručju luta gladom.”

Njen utisak potvrđuje i analiza Autonomnog ženskog centra koja govori da krivični postupci za nasilnike u proseku traju dve godine, a čak 70 odsto svih kazni za nasilje u porodici su – uslovne. Osim što se nasilnici i dalje kažnjavaju neprimereno niskim kaznama, žene i deca žrtve nasilja su ti koji napuštaju porodični dom.

Psiholozi i kriminolozi koji izučavaju uzroke femicida upozoravaju da se gotovo nijedno partnersko ubistvo ne dešava preko noći i da njemu prethode epizode dugogodišnjeg nasilja – ne samo fizičkog, već i psihološkog maltretiranja. Nasilje obično kulminira kada žrtva odluči da napusti nasilnika, odnosno kada ga prijavi policiji, iseli se iz stana ili pokrene sudski postupak. Tada nasilnik shvata da je izgubio moć i kontrolu nad svojom žrtvom i rešava da je surovo kazni. Iako ne postoji mogućnost da se predvidi koja će osoba počiniti femicid, neki detalji iz biografije nasilnika ipak bi trebalo da budu alarm, a to su posedovanje oružja i krivičnog dosijea.

A na pitanje da li postoji skica za portret nasilnika, psiholog iz Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović odgovara odrečno i dodaje:

„Iako veliki broj nasilnika ima psihopatske crte ličnosti, ono što je zajedničko većini jeste uverenje da imaju pravo da donose odluke o sudbinama svih članova porodice i kontrolišu njihove živote. Tako je, primer radi, ubica iz Kanjiže, nezadovoljan izborom snaje, iskreno verovao da ima pravo da natera sina da se oženi drugom ženom i ubio je sve koji se nisu slagali s njegovom idejom da sin ima pravo na sopstveni izbor”, objašnjava naša sagovornica.

Jedino što je strašnije od crve statistike jeste – odnos okoline prema žrtvama nasilja i stav da je žena sigurno nešto zgrešila pa je zaslužila batine.

„Činjenica da živimo u društvu u kome nema socijalne osude za nasilnika svakako dovodi do visokog procenta femicida. Jer, prva reakcija okoline na vest o ubistvu žene najčešće jeste pitanje ’a šta je ona uradila’. Za nasilnika se stalno traže opravdanja i olakšavajuće okolnosti a žrtva se uvek optužuje da je kriva za to što joj se dogodilo. Kada je doktorku medicine Stelu Gundelj ubio momak koji je imao kriminalni dosije javnost se dušebrižnički pitala šta je ona tražila s njim dok je nakon brutalnog prebijanja fitnes instruktorke Ane Marije Žujović javno mnjenje živo zanimalo da li je ona zaista prevarila svog dečka Vladimira Stanojevića”, ističe Tanja Ignjatović.

„Nasilje je ’treći partner’ u vezi dvoje ljudi praktično od prvog dana – zabavljanja, a ne braka. To je grudva koja se godinama kotrlja i vremenom poprima intenzitet i obim lavine, a nasilnik svoju žrtvu suptilno i sistematski izoluje od svih osoba kojima se može požaliti i od kojih može zatražiti savet ili pomoć – pre svega od razvedenih prijateljica koje su živi dokaz teze da je bolji dobar razvod nego loš brak”, objašnjava psiholog Ana Radovanović.

Kada obezbedi manevarski prostor za agresivno delovanje, na dnevni red dolaze pretnje s agresivnim sadržajem. Zatim slede ponižavanja, pa fizičko nasilje, pa povremeni periodi milosti i nežnosti, kratkoročni „medeni meseci” tako da je žena stalno na psihičkoj klackalici. Vremenom, ona ulazi u taj začarani krug vređanja, ponižavanja, uvreda i ucena i počinje da veruje u ono što joj nasilnik govori – da je glupa, ružna i nesposobna, a hiljadu puta ponovljena laž postaje istina. A na pitanje zašto se prelazi preko prvog šamara, ona odgovara: „Zato što se šamar ne prepoznaje kao nasilje”.


Komentari42
cbb9b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

statistika
"Судије су најслабија карике у ланцу заштите жена од насиља у породици..." - Pre 10-tak godina moje udruzenje gradjana je radilo istrazivanje rodne ravnopravnosti u pravosudju Srbije. Na uzorku od tri suda ustanovljen je gotovo identican rezultat: oko 80% nosilaca pravosudnih funkcija su zene. Obratili smo se tadasnjoj ministarki pravosudja Snezani Malovic sa pitanjem: "Da li je takav odnos i u drugim sudovima?" ali odgovor nikada nismo dobili. Sa velikom verovatnocom pretpostavljamo da je odgovor "da", kao i da je i danas aktuelan.
statistika
@Aнкa - Pa nema nikakve ali nije lose da javnost zna rodnu strukturu onih koji "...никада нису виделе пребијену и уплашену жену, која је избачена из стана и са дететом у наручју лута гладом.”
Preporučujem 1
Анка
Па какве везе има што су жене? Не мора да значи ако је женско на тој функције, да је аутоматски компетентно. Онај ко не обавља свој посао како треба, мора да добије отказ, без обзира на којој функцији се налази. Ако институције не функционишу у једној држави, онда НЕМА државе.
Preporučujem 3
035
Неукусни тзв. афоризам и податак :" прошле године је у „топлом породичном гнезду” убијено 25 жена" - кад је од 100.000 умрлих у Србији 3.000 умрло насилном смрћу . Види се тенденциозност , боље : малициозност аутора . "Од почетка ове године 161 жена и 112 деце је спас у последњи час пронашло у сигурним женским кућама " , ово је сигуран погодак , насупрот податку о 7.000 деце и пар десетина хиљада одраслих на улици , о кукама за гладне и кућама од картона ... Није ми потребно да се обезбеђујем стереотипима о "...свакој појединачној жртви..." јер ми је тема селективност , боље : лицемерје јавности .
035
@Ivan Lekic:На упит "насиље у породици" Гугл нуди 501.000 одредница , а на "сиромаштво у породици"- 77.800 , немогуће је " da se ukloni ili invalidira znacaj diskusije o ovoj vaznoj temi" .
Preporučujem 3
Ivan Lekic
Tema ovog teksta je porodicno nasilje, ne generalni pregled socio-ekonomske situacije u Srbiji. Vas komentar nema puno smisla izuzev kao pokusaj da se ukloni ili invalidira znacaj diskusije o ovoj vaznoj temi .
Preporučujem 7
Mina
Da li se neko pita koji/sta je UZROK svega?? A uzroke problema kao i rešenja imate u knjizi BIT(KA) LJUBAVI, profesorke Milice Novković, autora i PORODIČNOG BUKVARA. Uvek se prvo otklanja uzrok...
statistika
@MS - Dobro pretpostavljate. Hvala na ispravci.
Sanja
Porazavajuci komentari, koji, pretpostavljam, odrazavaju stav javnog mnjenja prema porodicnom nasilju. "Za svadju je potrebno dvoje" ?!! Zaista tuzno, da se krivica trazi u zrtvama, a ne u nasilnicima. Secam se komsije moje bake, koji se mrtav pijan dodje u pola noci kuci, probudu zenu i prebije je, a onda je u sred zime, po snegu izbaci sa decom napolje, onako bose i u pidzamama... a ona radnica u lokalnoj fabrici, sa malom platom, rodom iz udaljenog sela, nema gde ni da se skloni (nisu postojale sigurne kuce), potpuno od njega zavisi. Ostajala je jadnica u tom braku, jer od svoje plate ne bi mogla decu da prehrani. Mada i dalje mislim da bi im svima bilo bolje i da su gladovali nego sto su sa takvim skotom ziveli.
Blagoje Krstic
To shto ste vi naveki jedan primer ne znaci da su predhodni komentari pogreshni. Kako sto je neko prokomentirao nije sve crno belo
Preporučujem 2

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja