nedelja, 22.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:39
NASILjE U PORODICI

Tri sigurne kuće

U sudskim postupcima se procesuira tek svaki treći, četvrti od ukupno prijavljenih slučajeva policiji
Autor: Mladen Kremenovićponedeljak, 10.10.2016. u 08:25
Живот у сигурној кући (Фото Р. Крстинић)

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Kroz tri sigurne kuće koje postoje u Republici Srpskoj, u Banjaluci, Modriči i Bijeljini, godišnje prođe oko 150 žena i dece koji zatraže pomoć, od preko hiljadu onih koji se svake godine suoče s nekim vidom porodičnog nasilja.

Statistika verovatno ne odstupa od regionalne, a kada je reč o Srpskoj blizu 90 odsto učinilaca nasilja u porodici su muškog pola, a žrtve najčešće žene. I jedni i drugi obično imaju između 31 i 50 godina starosti. Uglavnom je reč o fizičkom, psihičkom i kombinovanom nasilju, a ređe ekonomskom i seksualnom. Mahom je to partnersko nasilje, kao i međugeneracijsko – između roditelja i dece.

Podaci sudova pokazuju da se u sudskim postupcima procesuira jedna četvrtina do jedne trećine ukupno prijavljenih slučajeva policiji.

Tokom 2015. u MUP-u RS evidentirano je 1.178 slučajeva nasilja u porodici (330 krivičnih dela i 848 prekršaja), 13,6 odsto manje nego godinu pre.

Izrečeno je šest hitnih mera zaštite (jedno udaljenje počinioca iz stana i pet zabrana približavanja i kontaktiranja sa žrtvom) kao i 90 zaštitnih mera (71 zabrana uznemiravanja ili uhođenja žrtve, devet zabrana približavanja žrtvi i deset udaljenja iz stana ili kuće). U periodu januar–avgust 2016. evidentirano je 776 slučajeva nasilja u porodici, 2,6 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.

Nepisano je pravilo da na jedno prijavljeno nasilje dolaze još tri neprijavljena, a po podacima Vlade RS iz 2014. godine MUP RS je imao 1.236 prijava, a tužilaštvu je dostavljeno 525 izveštaja. Policija je evidentirala 1.467 žrtava nasilja u porodici i lišila slobode 113 nasilnika, 109 muškaraca i četiri žene.

Nadležni skreću pažnju da statistički podaci ne odstupaju znatno po godinama, a među nasilnicima je 2014. bio veći broj muškaraca – 88 odsto, nasuprot 12 odsto žena. U najvećem broju, nasilje u porodici je evidentirano u bračnoj zajednici, gde je muškarac u 505 slučajeva učinilac nasilja, a žena u njih stotinu. Od ukupno 1.467 žrtava nasilja u porodici, njih 1.002 je ženskog pola, a 465 muškog, od čega 128 dece.

U Džender centru Vlade RS pojasnili su nam je 2000. u Krivični zakon RS uvedeno krivično delo nasilje u porodici. Iako je u RS sproveden Akcioni plan za borbu protiv nasilja u porodici, a sprovodi se druga po redu Strategija borbe protiv nasilja u porodici, pošto je prethodno na snagu stupio i Zakon o zaštiti od nasilja u porodici, stanje na terenu nije zadovoljavajuće.

Radi se na novom Krivičnom zakonu koji treba da uvaži standarde iz Istanbulske konvencije usvojene 2011. na nivou Saveta Evrope. „Institucije na terenu nisu dovoljno uvezane, na lokalnom nivou nema dovoljno sredstava da se izađe u susret potrebama žrtava.

Neke lokalne zajednice ne izdvajaju sredstva za smeštaj žrtava u sigurne kuće. Centri za socijalni rad koji izdaju rešenja to ne rade jer nemaju novca”, navode u Džender centru Vlade RS.

Osim toga i kaznena politika je takva da su kazne najčešće uslovne i novčane, a zatvorska kazna je tek nedavno propisana u Zakonu o zaštiti nasilja u porodici, ali se vrlo retko izriče.

Ovaj zakon nasilje tretira dvojako – kao krivično delo i kao prekršaj, dok se većina slučajeva procesuira kao prekršaj.

„Sudske kazne time nemaju zaštitnu funkciju. Žrtve i posle izricanja kazni nasilnicima imaju problem s nasilnikom, mere zabrane približavanja se retko izriču, kao i mere koje bi žrtve fizički zaštitile. Naprotiv, nasilnici nastoje da ucenjuju žrtve, posebno kad je reč o viđanju dece”, navode u Džender centru.

Na području Banjaluke svakog dana oko pet žena potraži pomoć putem SOS telefona.

Žene, najčešće s decom, se u sigurnoj kući smeštaju na šest meseci. Većina njih se posle toga radije bira samostalan život, što, kažu nadležni, jeste problem jer neretko žene nemaju zaposlenje.

„U poslednja dva meseca imali smo smeštene supruge zaposlenih u policiji. Imamo dobre zakone, koji se ne primenjuju”, kaže Lana Jajčević, pravni savetnik Udruženja „Udružene žene” u okviru kog deluje banjalučka sigurna kuća, koja može da primi 25 osoba.

Tokom godine popunjeno je 80 odsto tih kapaciteta. Prosečna žena smeštena u sigurnu kuću ima završenu srednju školu, a nezaposleno ih je oko 80 odsto. Tamo se ne smeštaju sve žene kojima je potrebna pomoć, već one koje odabere Centar za socijalni rad.

„Postoji zakonska mogućnost da žena dođe bez rešenja Centra, ali onda država ne plaća uslugu i mi nemamo sredstava da zbrinjavamo te žene”, navode u ovom udruženju. Na području Istočnog Sarajeva i Trebinja ne postoji mogućnost zbrinjavanja žrtava nasilja. U drugom delu BiH (Federaciji BiH) postoji šest sigurnih kuća.


Komentari0
844fd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja