ponedeljak, 27.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:00
LIKOVNA KRITIKA

O globalizmu, identitetu, migracijama

„SEE Art Gates stanja stvarnosti”, 17. Bijenale umetnosti u Pančevu
Autor: Ljiljana Ćinkulponedeljak, 10.10.2016. u 21:30
Рад Тимее Оровец

Čak i svako površno sećanje na pančevačku bijenalnu manifestaciju PIJS, referentnu poziciju za istraživanje jugoslovenske skulpture u osamdesetim godinama 20. veka, blisko je istorijskom kodiranju umetnosti. I redefinisanje PIJS-a 2000. godine u internacionalno Bijenale vizuelnih umetnosti nastavljeno je u nedavnim izdanjima izvesnim lutanjima. Ovo, 17. izdanje pančevačkog Bijenala može se čitati i kao izbledeli fragment nekadašnjih velikih događaja. Ali, realnost je surova. Potrebno je razumeti nestabilno vreme bez sluha za umetnost, a to znači, uprkos svemu, održati kontinuitet ovog Bijenala. Marijani Kolarić (1981), umetničkoj selektorki i kustoskinji 17. Bijenala umetnosti, istoričarki umetnosti skromnih profesionalnih referenci poveren je ovaj ozbiljan zadatak. Bijenalnu selekciju ona je koncipovala na širokoj kulturnoj matrici pozicionirajući umetnika lociranog između geografskih odrednica Balkana i jugoistočne Evrope. Sama selektorka altruističkim tonom govori da je „Cilj ovogodišnjeg Bijenala da nas poveže jedne sa drugima, da nas približi spoznaji o tome šta znači biti živ i biti čovek danas”.

Već naslov „ SEE Art Gates: stanja stvarnosti” (skraćeno od „South East Europe”), pozicionira izbor kao specifični narativ koji u globalizujućem svetu spekuliše širokim poljem društvenih tema. „Art Gejts” – otvorene kapije – prolazi locirani su na osam gradskih tačaka na kojima su postaljeni radovi 19 učesnika, koji uglavnom pripadaju mlađoj generaciji. Fokusirane su aktuelne teme naše stvarnosti i života u globalizujućem svetu, pitanje identiteta, aktuelne migracije, etička načela kao upadljivi markeri stanja stvarnosti. Simptomatično je da su izabrani autori mahom predstavljani zasebnim manjim samostalnim izložbama, a izlagački prostori simbolično su označeni kao gejtovi.

Pitanjem jednakosti u političkom, društvenom i kulturnom prostoru Evropske unije i (i)legalnim migracijama bave se u različitim jezičkim formama i aktivističkom iskustvu odlična Timea Orovec i neumorna aktivistkinja provokativnih projekata Tanja Ostojić. Nenad Andrić je na fasadi Narodnog muzeja postavio klepsidru, instalaciju koja konotira izgubljeno vreme i propuštene šanse. Različiti mediji – slika, instalacija, jezik marketinga, video, dokumentarna fotografija, radovi u prostoru – mogu se pratiti po segmentima ovih prolaza. Otvorena kapija 7 vodi nas do zidne instalacije – crteža nastalog u prostoru sa porukom da umetnost i dalje opstaje, čak i kad je izmeštena iz galerije. Ideologijom dizajna na subverzivan i kreativni način bavi se Anur Hadžiomerspahić, a prostor filmske priče poslužio je za instalaciju Tanje Juričin.

Povratak slici i slikanju afirmisan je u Gejtu 2 u radovima Marijusa Bercee, Predraga Popare i Nevene Prijić. Nakon otvaranja ovog Bijenala, događaj je završen performansom brzog slikanja internacionalne grupe „Podrealizam”, šest umetnika iz Pariza razvijali su ideju o povratku slici; ova umetnost u nastajanju i prostor u nastajanju (gradilište) pratila je podrška di-džeja Lanselota.

Na kraju je otvoreno i pitanje: Da li pančevačko Bijenale ima potencijal da ponese karakter jedne internacionalne manifestacije? Reprezentativne biografije učesnika – Tanje Ostojić, Ivana Grubanova, Anura Hadžiomerspahića i Albana Hajdinaja – i njihova reputacija sa venecijanskog Bijenala ne garantuju uspeh izbora sam po sebi.

Ključne reči kritičara za ovogodišnju selekciju: definisano, skromno, svedeno, nisu od pomoći, jer će već sledeće 18. Bijenale imati novi koncept i brojne nepoznanice.

Katalog 17. Bijenala veoma je ambiciozan i gotovo pretenciozan u odnosu idejni diskurs izložbe (korice, prazni listovi, format), a pored uvodnog teksta selektorke Marijane Kolarić, publikovani su i preuzeti odlični intervjui sa Tanjom Ostojić i Timeom Orovec, kao i teoretska studija Nikole Dedića o „Umetnosti u uslovima perifernog kapitalizma”.


Komentari1
1a2db
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stojan
Odlična izložba mlade kustoskinje.pohvale za rad,trud,za koncept.to je dokaz da mladi idu napred,progresivno.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja