subota, 23.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:34

Podvale trgovaca s vijetnamskim somom

Nevladina organizacija „Okeana” utvrdila da je svaka peta riba u svetu lažno deklarisana. – Pangasijus „imitator” čak 18 ribljih vrsta
Autor: J. Antelj, I. Albunović utorak, 11.10.2016. u 14:05
Филети пангасијуса често се продају као филети сома (Фото: Пиксабеј)
Нема ни мирис ни укус: пангасијус (Фото: Пиксабеј)

Najveća američka ekološka nevladina organizacija „Okeana” utvrdila je kako je 19 odsto ribe na svetskom tržištu lažno označeno, tj. da je riba krivotvorena. To znači da nam oslića prodaju kao bakalar, a vijetnamskog soma umesto škarpine.

Prekopali su stotine novinskih članaka, agencijskih vesti, vladinih dokumenata, izvještaja nevladinih organizacija, koje se bave morem, i otkrili da je petina od 27.500 uzoraka iz prodavnica, restorana i s pijaca širom sveta lažno označena. Procenjeno je da je 2014. godine pod pogrešnim nazivom širom sveta prodata riba u vrednosti od 148 milijardi dolara, što ukazuje da iza ove prevare nesumnjivo stoji organizovana grupa prevaranata i da građani malo koje države mogu biti sigurni u to šta jedu.

U 2014. godini pod pogrešnim nazivom širom sveta prodata riba u vrednosti od 148 milijardi dolara, što ukazuje da iza ove prevare nesumnjivo stoji organizovana grupa prevaranata i da građani malo koje države mogu biti sigurni u to šta jedu

Ovakve malverzacije funkcionišu po principu da jeftina riba „imitira” dva ili tri puta skuplju. Osim što je posle izveštaja, koji je objavila „Okeana”, postalo jasno da kontrole maloprodaje nigde na svetu nisu idealne, prodavcima na ruku ide i to što ogromnoj većini kupaca latinski nazivi riba potpuna nepoznanica. Ali i to što se promet ribe velikim delom obavlja na pijacama, van legalnih tokova.
Među najčešće krivotvorenim ribama na američkom tržištu jesu škarpina i losos, i to tako što se pod tim imenima najčešće podvaljuje vijetnamski som. Ta riba se proizvodi u Vijetnamu, jeftina je i njena nutritivna vrednost veoma je niska. O ukus ne vredi ni raspravljati. „Okeana” je otkrila da se vijetnamski som (kod nas „pangasijus”) koristi u imitiranju čak 18 drugih vrsta riba. S druge strane, 66 različitih jeftinih ribljih vrsta prodavane su kao škarpina.

Zoran Marković, profesor ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, ističe da su ovakve manipulacije uglavnom moguće kod filetirane ribe. I kod nas je čest slučaj da na pakovanju ribe dominantnim slovima piše „fileti soma”, a mnogo sitnijim „panga”.

Trovanja lažnom lignjom
U izveštaju organizacije „Okeanija” navodi se da su u Italiji pronašli slučajeve da se kao lignja prodaje riba napuhača, koja može da bude veoma otrovna.U pet zemalja zabeleženi su ozbiljni slučajevi trovanja pošto su ljudi jeli „eskolara”, koji im je prodavan ili serviran umesto bakalara, brancina i bele tune.

– Panga jeste neka vrsta soma, ali se sastav te ribe značajno razlikuje od domaćeg soma, ali i mnogih ribljih vrsta. Pre svega, sadrži svega 10 odsto proteina. A čar konzumiranja ribe upravo je u lako svarljivim proteinima, prosečno ih u ribljem mesu ima između 15 i 20 odsto – objašnjava naš sagovornik. Ova riba ne sadrži ni povoljan odnos masnih kiselina, a ima i dosta ugljenih hidrata.

– U toj meri da vam dođe isto da li jedete pangasijus ili hleb. Prednost pange je i u tome što praktično nema ni miris ni ukus. Lako ju je doraditi u kuhinji i pretvoriti u bilo šta. Ova riba je jeftina, ali kupujući je ne dobijate ni približno kvalitet ribljeg mesa – kaže Marković. On ipak napominje da ju je u restoranima jedino moguće zameniti za soma, ali ne i za druge vrste riba koje, ipak, imaju svoju specifičnost.

Da se ovakve vrste prevara događaju i na tržištu Srbije, smatra i Milan Baltić, profesor Veterinarskog fakulteta u penziji, i to pre svega jer je teško naći domaće nazive za različite vrste riba.

– Mi nismo morska zemlja tako da mogu da nam nude ribe pod različitim nazivima i onda joj ovde dajemo imena. Najočigledniji primer je za rusku ribu koju oni zovu „mintaj”. To je oslić. Ali tamo gde ga love zovu ga „aljaski bakalar”, što nema veze za onim pravim bakalarom koji se obično suši. On se lovi u Atlantiku i kvalitetniji je. Eto samo na ovom primeru kupca možete varati na više različitih načina – objašnjava Baltić, ističući da građani treba da obrate pažnju na latinski naziv ribe na deklaraciji, što smanjuje šansu da će biti obmanuti.


Komentari17
c7671
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Organska riba
Srbija mora da igradi što više jezera i ribnjaka za "proizvodnju" što više ribe , jer je to hrana koja je zdrava i koja može biti organska, i da ostvari veliku cenu na tržištu EU i Rusije.
Beogradjanin Schwabenländle
@ Стефан Стојановић, можда познајете слатководну рибу, то ја опет као бивши приморац не познајем, али морску рибу слабо познајете и измишљате . А прави је бисер Ваша тврдња да риба има ребра, добро сам се насмејао. Риба, без обзира слатко водна или морска риба има само једну кост у средини и то је све. Код ослића је та кост у средини делом од хрскавице.
Stefan Stojanovic
Предлажем да купите скушу, пастрмку, шарана, бабушку - нешто од тога, па да проверите да ли риба има ребра. Сом, рецимо, нема. Нема ни ослић - и ја то нигде нисам ни написао. Само сам написао да месо не сме да се одваја од ребара (ако их риба има) - нигде се не помиње ослић у вези с ребрима. А ослић има и кичму, праву коштану кичму, а не хрскавицу. Хрскавицу уместо коштане кичме имају хрскавичаве рибе - ајкуле, јесетре, у које ослић не спада. Поготову ми је занимљива та ваша тврдња да све рибе, било да су "слатко водне" [sic!] или морске имају само једну кост у средини, и то је све. Да ли сте некад јели шаранску рибу или штуку, рецимо?
Preporučujem 6
Пера Писар
Основни проблем са пангасијусом је не квалитет меса него одакле долази. Долази из делте Меконга. То је толико загађено као последица америчке примене најгорих хемијских отрова да је чудо како било шта опстаје. Тако да није ништа лоше у томе да се конзумира пангасијуј, само ако је произведен на другом месту, а то је немогуће. Боље да се ови питају чиме је све трована та земља. А превараната има свуда и у свему, па тако ћете пити и "густи сок" или "мармеладу" или "мед" који није видео биљку, воћку или пчелу. Само шећер. Е то је тек превара. Млеко вез млека које траје 100 година (кобајаги филтирано, цеђено). Или фета-сир од палминог уља, краву није видео ни на телевизији. А то је све џубре по нашим највећим супермаркетима.
Деда Паун
Шта ће нам вијетнамски сомови кад има српски и за извоз !?
Laza
I ne mora da se pecaju
Preporučujem 0
Beogradjanin Schwabenländle
Вијетнамског сома, слатководну рибу неком подметути као шкарпину ( Scorpaena Scrofa , латинско име ) морску рибу је практично немогуће. Шкарпина је Средоземна риба, има је још у северном Атлантику и око Канарских острва, и веома је укусна риба са бодљама које могу бити и за човека смртноносне. Шкарпину, дужине око 30 цм, може да нарасте и до пола метра, треба знати како се приперма, проблем је у дебелој кожи коју треба предходно скинути. Одлична је и за кување, роштиљ и за бродет. Иначе Вијетнам шаље на светско тржиште око милион тона пангацијуса, већином из такозване аква културе.
feliks56
@Beogradjanin Schwabenlande. Ви сте у праву када је реч о свеже уловљеној риби, још непрерађеној. Ту стварно само потпуни дилетант може погршити и у вијетнамском сому гледати шкарпину. Али је потпуно друга ствар када је у питању филетирана, (индустријски прерађена) риба. Е, ту су могуће свакакве преваре о којим и говори "Политикин" текст. А преваре наших пекара (част изузецима) са тзв. црним хлебом? Несавесни пекари, општепозната ствар, хлебу од белог брашна додају адитиве који му дају црну боју.
Preporučujem 16

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja