Najveća američka ekološka nevladina organizacija „Okeana” utvrdila je kako je 19 odsto ribe na svetskom tržištu lažno označeno, tj. da je riba krivotvorena. To znači da nam oslića prodaju kao bakalar, a vijetnamskog soma umesto škarpine.

Prekopali su stotine novinskih članaka, agencijskih vesti, vladinih dokumenata, izvještaja nevladinih organizacija, koje se bave morem, i otkrili da je petina od 27.500 uzoraka iz prodavnica, restorana i s pijaca širom sveta lažno označena. Procenjeno je da je 2014. godine pod pogrešnim nazivom širom sveta prodata riba u vrednosti od 148 milijardi dolara, što ukazuje da iza ove prevare nesumnjivo stoji organizovana grupa prevaranata i da građani malo koje države mogu biti sigurni u to šta jedu.

Ovakve malverzacije funkcionišu po principu da jeftina riba „imitira” dva ili tri puta skuplju. Osim što je posle izveštaja, koji je objavila „Okeana”, postalo jasno da kontrole maloprodaje nigde na svetu nisu idealne, prodavcima na ruku ide i to što ogromnoj većini kupaca latinski nazivi riba potpuna nepoznanica. Ali i to što se promet ribe velikim delom obavlja na pijacama, van legalnih tokova.
Među najčešće krivotvorenim ribama na američkom tržištu jesu škarpina i losos, i to tako što se pod tim imenima najčešće podvaljuje vijetnamski som. Ta riba se proizvodi u Vijetnamu, jeftina je i njena nutritivna vrednost veoma je niska. O ukus ne vredi ni raspravljati. „Okeana” je otkrila da se vijetnamski som (kod nas „pangasijus”) koristi u imitiranju čak 18 drugih vrsta riba. S druge strane, 66 različitih jeftinih ribljih vrsta prodavane su kao škarpina.

Zoran Marković, profesor ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, ističe da su ovakve manipulacije uglavnom moguće kod filetirane ribe. I kod nas je čest slučaj da na pakovanju ribe dominantnim slovima piše „fileti soma”, a mnogo sitnijim „panga”.

– Panga jeste neka vrsta soma, ali se sastav te ribe značajno razlikuje od domaćeg soma, ali i mnogih ribljih vrsta. Pre svega, sadrži svega 10 odsto proteina. A čar konzumiranja ribe upravo je u lako svarljivim proteinima, prosečno ih u ribljem mesu ima između 15 i 20 odsto – objašnjava naš sagovornik. Ova riba ne sadrži ni povoljan odnos masnih kiselina, a ima i dosta ugljenih hidrata.

– U toj meri da vam dođe isto da li jedete pangasijus ili hleb. Prednost pange je i u tome što praktično nema ni miris ni ukus. Lako ju je doraditi u kuhinji i pretvoriti u bilo šta. Ova riba je jeftina, ali kupujući je ne dobijate ni približno kvalitet ribljeg mesa – kaže Marković. On ipak napominje da ju je u restoranima jedino moguće zameniti za soma, ali ne i za druge vrste riba koje, ipak, imaju svoju specifičnost.

Da se ovakve vrste prevara događaju i na tržištu Srbije, smatra i Milan Baltić, profesor Veterinarskog fakulteta u penziji, i to pre svega jer je teško naći domaće nazive za različite vrste riba.

– Mi nismo morska zemlja tako da mogu da nam nude ribe pod različitim nazivima i onda joj ovde dajemo imena. Najočigledniji primer je za rusku ribu koju oni zovu „mintaj”. To je oslić. Ali tamo gde ga love zovu ga „aljaski bakalar”, što nema veze za onim pravim bakalarom koji se obično suši. On se lovi u Atlantiku i kvalitetniji je. Eto samo na ovom primeru kupca možete varati na više različitih načina – objašnjava Baltić, ističući da građani treba da obrate pažnju na latinski naziv ribe na deklaraciji, što smanjuje šansu da će biti obmanuti.