sreda, 03.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 11.10.2016. u 15:06 D. Davidov-Kesar

Fizička aktivnost u borbi protiv gojaznosti kod dece

Statistika pokazuje da je oko 16 odsto dece uzrasta od 15 do 17 godina gojazno, zbog čega prevenciju treba podići na viši nivo, smatraju stručnjaci
Погрешна исхрана – и деца и одрасли често конзумирају брзу храну која је непријатељ тежине (Фото Д. Јевремовић)

Borba protiv gojaznosti kod dece i važnost bavljenja fizičkim aktivnostima neke su od ključnih tema na kojima rade stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u celom svetu. U nekim zemljama donete su i posebne mere kako bi se smanjio broj dece sa prekomernom kilažom i da počnu da se bave sportom kako bi od malih nogu stekla zdrave životne navike.

Nedostatak fizičke aktivnosti je veliki problem, ne samo u Srbiji, nego u svim zemljama sveta, smatra Tomas Skovgard, iz SZO-a, koji je ovih dana sa timom svetskih stručnjaka posetio Katedru za medicinu sporta Medicinskog fakulteta. U razgovoru za naš list on je objasnio da statistika pokazuje da je oko 16 odsto dece uzrasta od 15 do 17 godina gojazno, zbog čega prevenciju treba znatno unaprediti.

Uočen je i problem koji ide sa razvojem tehnologije, deca se češće okreću mobilnim telefonima i laptopima, a zanemaruju bavljenje sportom Pogrešna ishrana – i deca i odrasli često konzumiraju brzu hranu koja je neprijatelj težine

– U školama bi trebalo da se nađe rešenje za problem nedostatka fizičke aktivnosti kod dece i omladine, ali i način da se aktivan život promoviše i uključi u svakodnevnu rutinu. Pre dve godine u Danskoj su sprovedene reforme u školskom sistemu i one podrazumevaju da svako dete u osnovnoj školi 45 minuta mora da bude u pokretu. Svrha tih reformi je da fizička aktivnost u kombinaciji sa edukacijom dovode do promene navika – pojašnjava Skovgard.

Njihova istraživanja pokazala su da su deca i mladi koji se bave nekim sportom većinom sportski aktivni i kada odrastu. Sada se na univerzitetima u svetu sprovode studijski programi koji obezbeđuju znanja i veštine u vezi sa osmišljavanjem, doziranjem i primenom programa fizičke aktivnosti.

– Svako treba da bude edukovan i da ima svest o tome koliko je fizička aktivnost bitna. Uočili smo i problem koji ide sa razvojem tehnologije. Deca se češće okreću mobilnim telefonima i laptopima, a zanemaruju bavljenje sportom. Ukoliko ipak koriste moderne tehnologije, a aktivna su, onda je to sasvim u redu, i svedoci smo da je to moguće. Ništa ne treba da bude zabranjeno, ali je potrebno uspostaviti balans – pojasnila je Karsten Froberg.

Ovi stručnjaci ističu i pogrešnu ishranu – i deca i odrasli često konzumiraju brzu hranu, a ponekad i mediji sugerišu da bi za dobru liniju i zdrav život trebalo postati vegan. Rešenje za pravilnu ishranu je da se deci obezbede doručak i ručak u obrazovnoj ustanovi. Na taj način, kako smatra Froberg, deca bi provereno jela zdravu hranu.

Kombinacija zdrave ishrane i fizičke aktivnosti je najbolje moguće rešenje i dobitna kombinacija.

Razlog dolaska u Srbiju ovih poznatih stručnjaka je angažovanje na TEMPUS projektu koji se bavi reformom visokog obrazovanja i usaglašavanja studijskih programa. Projekat pod popularnim nazivom „spid” ima cilj da pojača i unapredi promociju zdravlja i prevenciju bolesti, kao i da promoviše fizičke aktivnosti. Misija projekta je da se u visokoobrazovne ustanove uvedu programi koji se odnose na nauku o sportu i zdravlju.

U školama bi trebalo da se nađe rešenje za nedostatak fizičke aktivnosti kod dece i omladine, ali i način da se aktivan život promoviše i uključi u svakodnevicu

Medicinski fakultet u Beogradu će u oktobru upisati prvih 36 studenata među kojima su diplomirani lekari, profesori fizičkog vaspitanja, defektolozi i psiholozi, na master program „Fizička aktivnost, zdravlje i terapija vežbanjem”. Oni će steći teorijska i praktična znanja ne samo o uticaju fizičke aktivnosti na zdravlje, već i o pravilnom doziranju, u smislu prevencije obolevanja, očuvanja zdravlja, ali i terapije, prevashodno hroničnih nezaraznih bolesti.

– Imamo projekat „Pronađi meru”, čija je suština umerenost. Radimo na projektu edukacije dece, da ih usmerimo da se bave fizičkom aktivnošću – „Vežbanje je lek”. Kompletan sadržaj nalazi se na ce-deu, a dobijaju ih nastavnici osnovnih škola. Ideja je da deca imaju fizičku aktivnost u kojoj im pomažu nastavnici, koji nisu profesori fizičkog vaspitanja. Radi se o tome da svaki dan po 15 minuta deca stoje pored klupa i budu aktivna u svojoj učionici – dodala je profesor dr Sanja Mazić, šef Katedre za medicinsku sporta Medicinskog fakulteta.

Komentari2
588bf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

jedna učiteljica
Stručnjaci stalno za nemale pare otkrivaju rupe na saksijama.
Маја М.
Лоше навике су видљиве већ у јутарњим часовима када деца крену у школу и успут свраћају у маркет или у пекару да би купили ужину. Ту не помаже ни десет часова физичког...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja