petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:23

Braća Savić – srpska braća Limijer

Mihajlo, Božidar, Pera i Svetolik Savić živeli su na razmeđi 19. i 20. veka. U Beogradu su imali štampariju, knjižaru, novine, bioskop i poslastičarnicu
Autor: Mirjana Sretenovićutorak, 11.10.2016. u 17:49
Божидар, Светолик (у средини) и Пера Савић (Фото архива Драгане Ивановић)

U vreme kada je u svetu bio popularan roman „Put oko sveta za 80 dana” Žila Verna, direktor beogradskog „Malog žurnala” Pera Savić opkladio se 1910. godine da će da pošalje svog čoveka da obiđe svet. Platiće mu put, a ovaj će iz svakog grada da šalje članke i novitete za njegove novine. Kreće tako novinar Milorad Rajčević da obilazi Italiju, Švajcarsku, Englesku, Nemačku, Japan, Koreju, Kinu, Tajland, Burmu, Indiju, Persiju, Arabiju, Saharu, Egipat, Tursku, Grčku, Rumuniju i Bugarsku. Na povratku sa puta, kod Grocke, dočekuju ga muzika, okićeni fijakeri; čitava parada. Tako je Milorad Rajčević ušao u Beograd.

Pera Savić jedan je od napredne braće Savić iz Šapca. Njegov otac Milan, predsednik šabačkog suda, koji je završio prava u Beču, otac petorice sinova i ćerke, poslao je naslednike u svet, ali ne u obilazak, već na „nauke”. Sin Mihajlo diplomirao je medicinu u Lajpcigu, Božidar filozofiju na beogradskom Liceju, potom u Beču, Berlinu i Cirihu studirao medicinu, ali je studije prekinuo zbog nedostatka materijalnih sredstava. Bio je i potpredsednik Društva srpskih novinara i publicista. Pera je završio spoljnu akademiju u Beču, a Svetolik, poznati biciklista, pobednik na trkama u Srbiji i inostranstvu, novinar je i vlasnik lista „Balkan”.

Tuš kabina i litar mleka

O braći Savić nedavno je u Biblioteci grada govorila Dragana Ivanović, unuka Pere Savića i predsednica Društva prijatelja Francuske. Ispričala je da se posle studija, između 1885. i 1890. napredni Savići vraćaju u Šabac i počinju da prevode sa nemačkog. Mihajlo beletristiku, Boža filozofiju i medicinu. Od zarađenog novca kupuju štampariju, parnu strugaru i parni mlin. Sele se u Beograd i otvaraju velike knjižare u Zemunu, Knez Mihailovoj i Vasinoj ulici, a kako su bili ispred svog vremena, knjige su se mogle naručiti pouzećem, a u knjižarama su imali i odeljak školskog pribora i poklona, odeljenje veštačkog cveća i abažura i malu kafeteriju gde mogu da se prelistaju knjige.

Otvorili su i poslastičarnicu u Makedonskoj 12, a 1910. prvi namenski građen bioskop u Kolarčevoj 3, na mestu današnjeg Jugoeksporta. Inače, tada su bioskope u Beogradu držali industrijalci i trgovci: Botorić, Bogdanović i Šonda, proizvođač čokolade. Novine otkupljuju 1894. od Jovana Živkovića i daju im ime „Mali žurnal”.

– Kod njih karijeru započinju braća Ribnikar, Moša Pijade, socijalista Radovan Dragović, slepi novinar Humo... U Beogradu tog doba ima 13 listova. Ako ministar dr Vladan Đorđević održi govor, sve novine ga objave, sem Savićevih i zbog toga im zatvore list na godinu dana. Savići su bili u Narodnoj-radikalnoj stranci, kasnije u Demokratsko-radikalnoj stranci, ali taj stav nisu nosili u svoj list, već su pisali protiv svih. Bili su protivnici Milana Obrenovića, a Boža, koji je držao političke govore po Srbiji, članke protiv Vladana Đorđevića objavljuje u knjizi „Vladanovština” – kaže za naš list Dragana Ivanović. 

„Mali žurnal” donosio je tekstove iz politike, nauke, društvenog života, kulture, berzanske vesti, reklame, bioskopski program i romane u nastavcima. U listu nikad nije bilo štrajka, jer su uslovi rada bili dobri.

– Savići su u svojoj štampariji, koja je 1912. najveća na Balkanu, imali tuš kabine za radnike, da mogu da se okupaju posle posla. Zaposleni su dobijali litar mleka dnevno, a za Božić i Uskrs muškarcima je poklanjana garderoba (od šešira do štapa), a ženama haljine i donji veš. Imali su i fabriku hartije, kao i cinkografiju – za obradu fotografija. Prve slike u beogradskim novinama objavljene su u „Malom žurnalu” 1912. iz filma „Tom Batler”, kao i fotografija povodom smrti Vele Nigrinove – kaže naša sagovornica.

Filmovi u bunkeru

Boža Savić piše romane: „Otilija”, „Snaha”, „Suzana”, „Dve sestre” i scenario za film „Jadna majka” koji je prikazivan do 1932, kada je izgubljen. Film prati priču o đacima pešacima, a kamerman je Luj de Beri. Glumili su učenici Topčiderske škole i Emilija Popović, glumica Narodnog pozorišta.

– Braća Limijer prikazuju prvi film 1895, a Savići u svojim novinama pišu prve članke o filmu i filmskoj proizvodnji 1896. Ako je „Kvo vadis” u svetu prikazan u maju, oni ga otkupljuju već u junu. Boža putuje i izveštava kako izgledaju bioskopske sale u evropskim gradovima, a bioskop Savića bio je u obliku arene. Zidove su oslikali učenici slikarske škole, na sredini su bili stolovi gde može da se naruči bezalkoholno piće. Dali su i oglas za kasirku „Traži se devojka vična računu”... Imali su centralno grejanje, vatrogasca, kabinu od lima zbog nitratnih filmova. Jedini su do Prvog svetskog rata bili zastupnici Patea i Gomona za Balkan i svi aparati u bioskopu bili su iz te dve firme. Platno je bilo na sredini sale, oni koji su gledali iza platna – izvrnute slike, plaćali su jevtinije karte, ističe Dragana Ivanović.

Savići su raspisivali konkurs za snimanje filmova, s obavezom da tema bude iz naše istorije ili života i od 1911. do 1912. snimili su 10 filmova. U bioskopu su plaćali pijanistu koji bi svirao za vreme projekcije. Filmove su kupovali od Ernemana, Nordiska, Gomona i Vitagrafa, a uveli su i titl na srpskom. U novinama su objavljivali ko je prisustvovao projekcijama: Jaša Prodanović, knez i kneginja Trubeckoj, a po gradu su lepili plakate o filmu i bunili se što drugi lepe preko njihovih. Plaćali su strane kamermane: Rudolfa Prohasku, Karla Frojnda koji je kasnije snimao u Holivudu sa Gretom Garbo „Damu s kamelijama”, pa „Svetlosti velegrada”, a za „Dobru zemlju”, dobio je Oskara.

Pošto je oslobođen vojske, a javio se kao dobrovoljac u Balkanskim i Prvom svetskom ratu, Pera Savić je sve filmove smestio u „bunker” svoje kuće. Međutim, austrougarski oficir upao je u kuću i naredio da se bunker spali, a i bioskop im je zatvoren 1913. kao politička odmazda. „Zbog novinskih članaka moj deda je bio omražen u Austrougarskoj. Jednom je ležao sedam meseci u zatvoru, ali nisu ga slomili. Doveli su najmlađeg brata Mladena i toliko su ga tukli da je Mladen preminuo od batina”, kaže Dragana Ivanović.

Savići su pomagali i sirotinju. Boža bi našao neko dete koje nema roditelje i živi sa babom, izdržavao bi ga do udaje ili ženidbe, spremivši mu kompletno svadbu. Onda bi uzeo drugo dete da ga odškoluje. Porodici se nedavno javio jedan naš čovek iz Švedske. Naime, Boža je pomagao njegovu babu koja mu je mnogo pričala o Savićima. 


Komentari4
bd0b3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Владимир .
Мала допуна: Колико знам, радници у штампарској индустрији тада су добијали (или су требали да добијају) дневну дозу млека због високе концентрације олова на радном месту. Слажем се са осталим коментаторима, леп чланак о стварно вредним и просвећеним људима.
Milena
Kako smo se promenili na gore! Ovakvim pricama treba puniti novine, da znamo ko smo i ko su nam preci. Bar da im imena budu upamcena, i da neko nesto ponesto nauci.
Gliga
Čuj otvorio štampariju pa knjižaru umesto benzinske pumpe. A gde mu je podignuta crkva sa njegovim likom. Da li je finansijski pomagao vladajuću stranku? Šalu na stranu, lepa i poučna priča o prošlim vremenima.
Zoya T
Vredno divljenja i ponosa! Treba nam na naslovnim stranama vise prica poput ove da bi nas oplemenila i podsetila da je zivot mnogo vise (i lepse) od ratova, zlocina, politike...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja