utorak, 25.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:25

Doneta prva pravosnažna presuda za kredite u švajcarskim francima

Kalkulacija o tome koliko bi ko kome trebalo da vrati novca nije tako jednostavna, sledi parnični postupak u kome će opet sud presuđivati. – Šta sa hipotekom, ako dužnik nema novca da isplati dug
Autor: J. Anteljsreda, 12.10.2016. u 09:55
(Фото Ж. Јовановић)

Prva pravosnažna presuda za raskid ugovora o kreditu u švajcarskim francima zbog promenjenih uslova doneta je u Apelacionom sudu u Novom Sadu. Klijent koji je na dan isplate kredita od Erste banke dobio sedam miliona dinara, do sada je otplatio šest i po i po planu otplate do kraja je trebalo da plati još 13,5 miliona dinara. Ova presuda izazvala je veliko interesovanje javnosti, posebno posle mišljenja koje je za naš list izneo Dragiša Slijepčević, sudija Ustavnog suda, i koji je izjavio da bi raskid ugovora o kreditu moglo da bude rešenje za građane koji su uzimali stambene kredite u švajcarskim francima.

Vest o prvoj presudi odmah je propratila i kalkulacija – koliko bi ko u ovom sporu trebalo kome da po Zakonu o obligacionim odnosima vrati u slučaju raskida ugovora. Međutim, ovo pitanje, tvrde pravnici nije tako jednostavno, jer koliko će ugovorne strane u ovom slučaju jedna drugoj isplatiti pitanje je koje će se rešiti u parničnom postupku, pošto bi sada banka trebalo da tuži klijenta i potražuje novac, a potom i klijent banku.

Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja „Efektiva”, kaže za naš list da njihovo udruženje odustaje od zahteva za konverziju kredita u evro po paritetu koji je važio na dan isplate kredita, jer su sigurni da je raskid ugovora bolje rešenje.

Pitali smo da li je računica baš tako laka, budući da nije jasno šta se dešava sa hipotekom na koju banka polaže pravo i šta bi se dogodilo u slučaju da je zbog nemogućnosti klijenta da izmiri dug, banka aktivira? Kome ostaje stan? Sve su to pitanja koja se nameću posle ove vesti i mogućih posledica raskida ugovora o kreditu.

– Hipoteka posle raskida ugovora formalno pravno ostaje, ali je neupotrebljiva zbog toga što banka ne zna koja je visina potraživanja na koju bi je aktivirala. Banka će to saznati ili kroz dogovor sa klijentom ili kroz tužbu za utvrđivanje iznosa koji banci pripada posle raskida na šta i korisnik ima pravo. Ukoliko ne usaglase potraživanja posle raskida ugovora sledi parnični postupak u kome se utvrđuje tačan iznos dugovanja obe strane – kaže Gavrilović.

Banke se još zvanično nisu oglasile o ovom pitanju. Odgovor nismo dobili ni iz Udruženja banaka Srbije ni posle dva dana, dok je Narodna banka Srbije odgovorila da to neće komentarisati.

Posle nekoliko godina, koliko se u Srbiji traga za rešenjem kredita u švajcarskim francima, i dalje nije jasno da li se ono nazire. Pitanje je zašto do sada nije „prepisano“ neko od rešenja zemalja u okruženju.

U Hrvatskoj je, prema pisanju medija, nedavno Adiko banka izgubila sudski spor i vratila klijentkinji preplaćenu kamatu za kredit u švajcarcima a na to još i platila kamatu. Banka u ovom slučaju nije uložila žalbu na prvostepenu presudu, kao ostale banke. Inače, u Hrvatskoj su ovi krediti zakonom konvertovani u evre, što ne odgovara bankama pa su pravdu potražile na Ustavnom sudu. Zato je i Unikredit banka tužila državu Hrvatsku sa zahtevom za odštetu od pola milijardi evra. Vrhovni sud Hrvatske je prošle godine, kako prenose mediji, doneo presudu u kojoj je dužnicima s kreditima vezanim za švajcarski franak priznao da je kamatna stopa tih kredita nezakonita. Prethodna presuda Visokog trgovačkog suda dovela je do niza tužbi protiv banaka u Hrvatskoj, sa zahtevom za povraćaj novca. Mađarski premijer Viktor Orban je tu situaciju sa švajcarcima rešio za jedan dan, tako što je kredite u švajcarskom franku prebacio u forinte.

Kod nas se osim aktuelnih raskida ugovora govori i o ništavosti valutne klauzule. Međutim Dragiša Slijepčević za „Politiku” objašnjava da su posledice ništavosti i raskida ugovora pravno gledano gotovo identične. Pozivanje na ništavost je moguće u situaciji kada je određeni pravni posao zakonom zabranjen.

– Valutna klauzula je dozvoljena i ona postoji u našem pravnom sistemu, ali samo u funkciji očuvanja realne vrednosti glavnog duga, a ne kao osnov bogaćenja davaoca kredita. Na ništavost se primaoci kredita mogu pozvati i po osnovu zaštite svog potrošačkog prava. Međutim, mišljenja sam da to nije i pravno utemeljena mogućnost u konkretnom slučaju. Taj osnov može postojati samo kada se u sudskom postupku može dokazati da je banka u vreme zaključenja ugovora o kreditu znala ili morala znati da će u budućem vremenu doći do enormnog rasta švajcarskog franka i da je to prećutala, odnosno sakrila od svojih klijenata, u vreme zaključenja ugovora o kreditu, kaže on i dodaje da smatra da takav rast kursa švajcarskog franka nisu mogle predvideti ni domaće ni svetske banke ni finansijske institucije. On zato i tvrdi da se po tom osnovu u sudskom postupku ne može sa uspehom istaći zahtev za utvrđenje ništavosti ugovorne odredbe o valutnoj klauzuli, opredeljenoj u skladu sa rastom kursa švajcarskog franka – rekao je Slijepčević u razgovoru za „Politiku”.

Nije valutna klauzula od juče

Dr Dragiša Slijepčević, sudija Ustavnog suda, podsetio je da pitanje valutne klauzule nije od juče. Aktuelno je iz vremena inflacije, kada je svojevremeno Vrhovni sud stao u zaštitu poverilaca zbog činjenice da su njihova potraživanja obezvređena zbog inflacije. Sporno pitanje je bilo da li se u dosuđenju onoga što neko potražuje iz osnovnog posla može primeniti nekakav valorimetar (upoređenje sa devizama ili sa stvarnom vrednošću stvari). Tada je u redovnom pravosuđu zauzet jedan stav da zbog narušenog načela ekvivalentnosti uzajamnih davanja mora da se pruži zaštita oštećenim poveriocima, jer je ono što su oni nekome dali obezvređeno inflacijom. Sud se tada određivao i rekao da je ekvivalentnost uzajamnog davanja jedno od najvažnijih načela ugovornog prava i da mora da bude u interesu svakoga ko trpi negativne posledice, jer je to načelo narušeno. Sud je tada u desetinama odluka zaštitio interese poverilaca. Sada se desilo nešto sasvim novo. Poverioci su zbog ugovorene valutne klauzule u poziciji ne da očuvaju vrednost svog davanja, nego da dobiju nešto više. Sada se iznova postavlja pitanje njene primene i pravnih dejstava.


Komentari21
09960
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Veštak
Valutna klauzula jeste dozvoljena, ali iskljucivo u cilju očuvanja realne vrednosti pozajmljenih sredstava. U ovom slučaju potrebno je utvrditi za koliko je CHF ojačao u odnosu na valutu EUR, i za koliko je DINAR pao u odnosu na EUR, uzimajući u obzir činjenicu da se banke nisu zaduživale u CHF već u EUR ili u dinarima. Nagli skok vrednosti valute CHF u odnosu na EUR i DINAR predstavlja "promenjene okolnosti".
Vladimir
Valutna klauzula je dozvoljena i neosporova se! Bilo koja strana ima pravo na raskid ako nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze ili ako se ne može ostvariti svrha ugovora. Da li nastupile takve okolnosti reći će sud uz angažovanje veštaka. Banke moraju voditi računa (kao i klijenti) o tome šta ugovaraju. Ovakvi krediti su ukinuti u državi Srbiji i u okolnim državama (čak su doneti i Zakovi), ZBOG TOGA ŠTO OTEŽAVAJU ISPUNJENJE OBAVEZE I GUBE SVRHU ZBOG ČEGA SU IZDATI. Nije normalno da neko digle kredit i poraste mu rata 3 puta, a ostatak duga 2 puta nakon 10 godina otplate, a plata ostane ista. Zato postoji zakon, a banke su ima 10 godina fore da reaguju i izbegnu ovo (smanjivanjem kamata, aneksiranjem ugovora,...). Nego neka ih muzemo što duže. Potpisali su svoji smrt, ko ih šiša, mahaćemo ugovorom. To je ovde nekima ispravno. Banke nemaju nikakav protiv argument i ovo je po meni čisto kao suza!!! Raskinuti sve!
John
@ Aleksa Očigledno ne znaš da čitaš. Ne "promenjeni uslovi kredita" nego "Promenjene okolnosti". Dalje, poništenje i raskidanje ugovora nije isto (iako jezički zvuči isto), a pogotovo pravna dejstva nisu ista. Kako će banka da se štiti? Pa upravo valutnom klauzulom. ALI - "Ni svojim se pravom služiti nemoš, tek drugome na štetu il' dosadu" Ona služi da bi se izbeglo da neko od banke dobije XX DINARA, a vrati XX/1000 dinara( kao devedesetih). Ali ne sme da se koristi da banka dobije 3*XX dinara. Dalje, uopšte nema veze koliko sada vredi stan, a koliko je vredeo kada je uzet kredit. Ovo nema veze sa stanom nego samo sa parama. Niko ni ne tvrdi da je banka kriva (to je i suština "promenjenih okolnosti"). Da jeste, morali bi da plate i naknadu štete. Čitaj član 133. ZOO "Ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora..."
Aleksa Petrović
John,видим ја да си ти велики стручњак у области права и економије. Решићеш ти ово само да мрднеш малим прстом. Мислим да је сада свима онима који су узели кредите у францима пао камен са срца. Озбиљно, има ту много теорија прича и тумечења али приче су једно а пракса је нешто друго.А као што рекох и промењене околности су појам који није омеђен. Зато сам питао, а нико не одговара: шта ће бити ако евру порасте вредност за рецимо 5%. И то су промењене околности. Хоће ли се поништавати уговори. Чиме је та граница скока валуте одређена и колико је то тачно. Изгледа опет шацометрија, ништа друго!
Preporučujem 3
Pokradena
nesss Ne razumem tvoj cinizam. Uzela sam kredit u CHF zato što zbog visine primanja ni jedna banka nije htela da mi da kredit u EU. Ali su banke prevaranti smislile da mogu da daju kredit u CHF dobro znajući da CHF u odnosu na EU nikada neće da devalvira. A godinama je odnos EU i CHF bio stabilan. I da li je normalno da kupiš jedan stan, a otplatiš četri. Pa da je normalno ne bi sve zemlje u okruženju bile lude i uzele u zaštitu korisnike CHF kredita. Moja prijateljica koja je uzela EU stambeni kredit sada ima za 100 EU manju ratu nego na početku uzimanja kredita. PA ŠTA JE TU NORMALNO.
John
@ Aleksa Ugovor o kreditu je takozvani "ugovor po pristupu", Odredbe takvog ugovora se uvek tumače u korist one strane koja mu je pristupila. U ovom slučaju to je klijent. Ugovor o kreditu ne može da se tumači na štetu klijenta. Tako da otpada ta tvoja varijanta zvana "zamisli da...". U pravu nema zamišljanja i nema "e puj pike ne važi". I pre nego što ironično pitaš "šta su banke trebale da urade", jednostavno rečeno - trebale su da smanje rate kada je franak počeo da divlja. Možda nisu mogli da predvide toliki skok kursa, ali su i te kako mogli da predvide ovakav ishod spora. Klijenti bi svakako prihvatili da plaćaju manje, a banka bi dobila znatno više para nego što će dobiti na osnovu raskida ugovora. Jedino što mi nije jasno je zašto pokušavaš da odbraniš neodbranjivo i zašto se petljaš u ono što očigledno niti znaš niti razumeš. Ja npr. nemam pojma kako se izvodi operacija na otvorenom srcu i svakako ne bih pokušavao da dokažem da to ne treba tako nego ovako.
Preporučujem 6
Ivan
Meni je banka podigla ratu vec posle dva meseca zbog toga sto se plasi da ce chf da devalvira i ja se nisam zalio na to jer su rekli da je to ok i da ce biti suprotno ako chf ojaca, ali kao sto vidite oni nisu ispostovali ..
Preporučujem 3
Prikaži još odgovora
Olga
Eh Cico, Cico, kako si se obrukala..... Bilo je mnogo ružno gledati je kako brani ekstra profite stranih banaka na štetu svoga napaćenog i opljačkanog naroda. Neka podnese ostavku da je više ne gledamo i ne slušamo, ili neka je neko smeni, ne radi ta žena za nas nego protiv nas.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja