četvrtak, 09.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 13.10.2016. u 08:30 Nebojša Katić
POGLEDI

Surovi novi svet

Bizaran način statističkog praćenja zaposlenosti, kao i život na kredit, vešto skrivaju katastrofu koja se događa na tržištu rada

Tehnološki progres koji je krajem devetnaestog i tokom dvadesetog veka fantastično podigao kvalitet života zapadnog sveta, sada se okreće protiv njega. U sistemu u kome je interes profita važniji od čoveka i njegovog života, događa se ono što se moralo dogoditi – ogroman broj ljudi postaje višak – apsolutni, neuposlivi, nepotrebni višak. Tržište je, kao vrhovni arbitar ljudskih sudbina, presudilo – računari, roboti i algoritmi odnose pobedu. Tačnije, pobeđuju vlasnici tih tehnologija.

Dominantna ekonomska teorija nas uči da ono što je dobro za vlasnike kapitala i za njihove profite, uvek je dobro i za podanike. U tom propagandističkom žargonu, plima ekonomskog razvoja podiže sve barke – i luksuzne jahte i uboge čunjeve. Ovom popularnom frazom se pokušava sakriti opasan proces koji dobija strahovito ubrzanje.

Početak ekonomske drame u čije finale zapadni svet upravo ulazi, započeo je potpunom automatizacijom i robotizacijom industrije. Ljudi su masovno gubili posao u industriji, ali su ga nalazili u sektoru usluga. Taj proces, kako nas ekonomisti uče, trebalo je da posvedoči o vitalnosti kapitalizma i vrlinama tržišta koje uvek optimalno funkcioniše, makar to bilo i na štetu ljudi.

Umesto pristojno plaćenih industrijskih radnika koje nije lako zameniti, stvorena je armija slabo plaćenih i lako zamenjivih radnika. Oni prave i prodaju brzu hranu, poslužuju u restoranima, voze taksije i dostavna vozila, pakuju u velikim distributivnim centrima, ispomažu po bogatim kućama i staračkim domovima, šetaju pse, rade u fitnes klubovima, salonima lepote itd.

Prodavnice i prodavci polako nestaju, a trgovina se seli na internet. Umesto ljudi, veliki deo tih poslova već obavljaju računari uz kvalitetne algoritme.

Umesto sindikalno organizovanih radnika koji su mogli da štite svoje interese, nova armija radnika je atomizirana i nezaštićena. Umesto stalno zaposlenih, ogroman broj ljudi radi na određeno vreme, radi povremeno i privremeno, ili ne radi uopšte. Ideal nove ekonomije jeste „fleksibilni“ radnik bez stalnog zaposlenja i bez sigurne egzistencije.

Na najvećim segmentima uslužnog sektora konkurencija je ubitačna i tu primanja stagniraju već decenijama. U razvijenom svetu socijalnu pomoć danas dobijaju i oni koji su zaposleni.

Roba jeste postala jeftinija, i to stvara iluziju višeg standarda, ali su zato esencijalne potrebe sve skuplje – od stanovanja do zdravstvenih usluga ili obrazovanja, na primer. Građani sebi mogu priuštiti pametni telefon, ali ne i usluge lekara ili zubara. (U ekonomiji se ovo zove Baumolov efekt i za sada je vidljiv u manjim, srećnijim delovima zapadnog uslužnog sektora.)

Nezaustavljiv hod robotizacije sada ugrožava i te, loše plaćene poslove. Luke, magacini, proizvodne hale, postaju prostori u kojima gotovo da nema ljudi. Vozila bez vozača će izbaciti armiju taksista, vozača autobusa ili lokomotiva. I dostavu robe će ubrzo vršiti dronovi ili vozila bez vozača. Ljudi koji su sve ove poslove radili neće postati dobro plaćeni programeri. I mnogi intelektualni poslovi će doživeti istu sudbinu.

Donedavno, ljudi su konkurisali ljudima i svako je imao kakvu-takvu šansu. Koliko sutra, ljudi će biti u konkurenciji s neumornim robotima, u borbi bez šansi. Ljudi prosečnih mogućnosti, a to je većina stanovništva, padaće sve niže i boriće se na delu tržišta jeftinih, nerutinskih fizičkih poslova za koje je preskupo praviti algoritme.

Večiti panglosijski optimisti veruju da će se problemi nekako rešiti i da će, kao i uvek, tržište sve dovesti u red. Kako će se to tačno dogoditi i gde će se otvoriti nova radna mesta za armiju ljudi koja gubi posao, optimisti nisu u stanju da pokažu. Velika je verovatnoća da će se taj prostor najpre otvoriti u zoni kriminala i terorizma.

Bizaran način statističkog praćenja zaposlenosti, kao i život na kredit, vešto skrivaju katastrofu koja se događa na tržištu rada. Ljudske muke i tragedije koje sistem kreira završavaju u crnim hronikama, ali ih malo ko povezuje sa sistemom u kome se živi.

O budućnosti koja više nije pred vratima, već je jednom nogom unutra, danas ubedljivije govore holivudske naučnofantastične distopije nego akademski udžbenici. Iako opisani proces u Srbiji kasni, surova budućnost će veoma brzo stići i biće gora i od ove, ne baš ugodne sadašnjosti.

Poslovni konsultant
www.nkatic.wordpress.com

Komentari59
dcd79
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

умишљен, не подноси критику
Изузетно актуелан текст, из простог разлога што су појмови ”индустријализација”, ”механизација”, ”урбанизација”, и ”одумирање села”, замењени са ”услугама”, ”роботизацијом”, ”атомизацијом” и ”гашењем радних места”. Заменом тих израза у супротном смеру, добили бисмо штиво датирано око деветнаестог века. И то нико да отворено примети, господине Катићу, на тај ниво сте спустили расправу. Упркос - према вама, а у ствари захваљујући – технолошки фантастичном двадесетом веку – запосленост данас је неупоредиво већа него 1929, и у константном је порасту, који корелира са развојем технологије.
slavisa
III.Ovako uvodimo apsolutni red u novcanim tokovima.Omogucujemo permanentni protok monetarne mase.Njen obrt tezi ka 360 puta u godini.Nema deficita u budzet,jer je on uvek u planiranom obimu,a tromesecno i veci od plana.Siva ekonomija je pod kontrolom.Fiskalni teret podnose svi ravnomerno u zavisnosti od angazovanja novca za funkciju razmene.Zarade postaju vece za deo doprinosa i poreza,a roba i usluge za PDV.Ukida se prisila,a uvodi samokontrola.Porodica,kao bitan ek.subjekat i njena egyistencija je pod budnim okom drzave.Egzistencija je planirana u budzet i zavisi od stepena razvoja drustva.Covek je sada subjekat,a robot samo sredstvo koje olaksava zivot coveku i ubrzava prosperitet drustva.
slavisa
II.Ek.subjekti teze da sav visak novca ustede u poslovim bankama.Ove,ista plasiraju drugim ek.subjektima.Visak pod odredjenim uslovima ustupaju NB,kako bi izbegle primenu poreza na saldo.Vlada u saradnji sa NB i Agencijama za rezerve,kupuje ovim sredstvim sav trzisni visak robe na slobodnom trzistu,a zatim prodaje i utice na ponudu i traznju.Uzgred,vodi racuna da na zahtev banaka vrati primljeni plasman.
slavisa
Kako se obraniti od Katicevog robota?Ukratko,kroz tri nastavka koji slede . I.Novac emituje drzava.Narod koristi novac u razmeni.Novac se oporezuje primenom jedinstvenog ekvivalenta na salda svih racuna u 00 sati i prenosi korisnicima budjeta po utvrdjenom kljucu.Ko prima novac mora da izda dokumenat da je nesto prodao.Ko daje novac mora da uzme dokumenat cime pravda odliv novca sa svo racuna.Nema vise mita i koreupcije.jer za to ne postoji dokumenat.Uzgred,on je novcani i na zahtev ek,subjekta stampa ga NB.
lepa zabava za neke, dosada za ostale
Kao i uvek, sve se svodi na prostu istinu da je svaki pojedinac odgovoran za svoju buducnost i da ne treba da ocekuje ni od koga, a najmanje od drzave, da mu pomogne ako se nikad nije potrudio da pomogne sebi. I ne sme da ceka da posao dodje kod njega nego mora da ide tamo gde je posao. Ko vas surovim uopstenim clancima vi njega glupim i izandjalim frazama. Lepo se zabavljajte. Sto se mene tice, idem da citam prognozu vremena za juce. Interesantnije je.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja