subota, 11.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 14.10.2016. u 08:15 Jasna Petrović-Stojanović

Država poreske dugove svojih preduzeća pretvara u vlasništvo

Poreski obveznici će ovakvu odluku države platiti 15,1 milijardu dinara

Najnoviji spisak najvećih poreskih dužnika, koji je Poreska uprava Srbije objavila zaključno s 30. junom ove godine, ne razlikuje se bitnije od onog od prošle godine. Promena je jedino u tome što je „Zastava oružje” s dugom od 8,1 milijardu dinara prešla na spisak firmi kojima će država konvertovati dug u kapital, pa se na čelu liste dužnika sada nalazi kompanija „Borba AD” – 1,96 milijardi dinara, koja je lane bila peta na listi. Potom sledi „Lola livnica” 1,04 milijarde dinara, treća je „Mera invest”, Marka Miškovića, sina Miroslava Miškovića, 952 miliona, što je u odnosu na isti period prošle godine 41 milion dinara više.

Na istom spisku je u Auto-moto savez Srbije koji duguje 763,5 miliona dinara, „Novosti AD” 338,9 miliona dinara, Fudbalski klub „Obilić” 96,4 miliona dinara, „Gemah” vlasnika Đorđa Antelja 94,6 miliona, Košarkaški klub „Partizan” 64,9 miliona (s tim što je dug u postupku reprograma).

Na spisku 358 najvećih dužnika nalazi se i „Rudnap grup” biznismena Vojina Lazarevića, koja duguje 147,2 miliona, „Fond Kraljevski dvor” 43,8 miliona dinara (uz napomenu poreznika da je u postupku razrešenje imovine).

Među 96 firmi u postupku privatizacije ubedljivo najveći dug ima Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju „Resavica” 6,4 milijarde dinara, „Zastava kamioni” 2,5 milijardi dinara, „Jumko” dve milijarde, „Industrija obuće” 1,2 milijarde dinara, „Lasta” milijardu, „Simpo Vranje” 869 miliona dinara, „Galenika” 845, „Politika AD” 513 miliona dinara.

Osim „Zastave oružje” država će, kako se vidi na sajtu Poreske uprave, konvertovati dugove u kapital i „Krušika Valjevo” 2,5 milijardi dinara, „Namenske” iz Trstenika 2,2 milijarde, „Slobode” iz Čačka 1,5 milijardi, preduzeća „Milan Blagojević” 616 miliona dinara. Dugovi svih ovih firmi prošle godine su za milijardu dinara bili manji nego danas, kada iznose 15,1 milijardu dinara.

Beogradska „Mostogradnja” je najveći dužnik na spisku preduzeća koja su u postupku reorganizacije i ima neizmirene obaveze od 4,05 milijardi dinara, zatim FAP Priboj 3,39 milijardi, IMR 3,10 milijardi, „Trajal korporacija” iz Kruševca 2,19 milijardi, „RTB Bor” 1,30 milijardi.

Najveći dužnici među preduzećima u stečaju su „Beobanka” čiji je dug 31,57 milijardi, i Investbanka koja duguje 23,68 milijardi dinara. Na toj listi su i „Magnohrom”, „Farmakom”, BIP, „Beohemija”, „Zekstra”, „Agroživ”.

Na spisku poreskih dužnika je 1.181 preduzetnik, a najveći dug ima Dragana Čičić, vlasnica proizvodno-trgovinske radnje „Drvoplast” iz Kraljeva, čiji je dug 123,6 miliona dinara.

Konverzija dugova – mač s dve oštrice

Upitan da prokomentariše šta znači kada država dugove neke firme konvertuje u svoj kapital, Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta za naš list, kaže da to može imati i dobre i loše stane, s tim što pozdravlja svaki napor države da neku firmu izvuče iz dugova i postavi na zdrave noge.

– Po jednom scenariju, država se odlučuje na konverziju dugova, ukoliko je neka od loše stojećih firmi dobila veliki posao. Kad završi taj posao i naplati ga, ona može da plati poreze i doprinose i tu je država pomogla, kaže on.

Ukoliko, međutim, kao što je to slučaj sa „Simpom”, gde se sipalo i šakom i kapom, ili PKB-om država konverzijom duga prolongira celu stvar bez željenog efekta da se firma oporavi, tu će dugovi biti sve veći i platiće ih poreski obveznici, zaključuje prof. Savić.

 

Prinudnom naplatom naplaćuju dugove

S obzirom na to da Poreska uprava Srbije teško može da naplati dugove najvećih poreskih obveznika, u cilju što efikasnije naplate poreskim obveznicima, koji za to ispunjavaju uslove, ponuđena je mogućnost reprograma. Odnosno, isplate duga u jednakim ratama od 60 meseci.

Za one koji nisu u stanju da redovno izmiruju poreske obaveze, preduzete su mere prinudne naplate i to kod svih dužnika kod kojih nema zakonskih zabrana za to. Poreska uprava je u prethodnom periodu donela 937.139 opomena poreskim dužnicima.

Za neplaćeni dug iz donetih opomena, pokrenuta je prinudna naplata poreskog duga, donošenjem 264.007 rešenja, i to iz svih predmeta prinudne naplate, navodi se u saopštenju Poreske uprave.

Komentari11
afe08
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dasa
Običan gradjanin da ne plati jednu ratu poreza imao bi već izvršitelje u stanu ali državi se može da radi šta hoće i krši zakone i propise.
Predrag M. Mitrovic iz Valjeva
Kako to da drzava dva puta nacionalicuje drustvena preduzeca? Prvi put imovinu preduzeca sa 7o% , a drugi put za iznos dugova. Ludo do bola.Svaka cast svima koji su na vlasti od perioda Prvog zasedanja A.V.N.O.J-a.Pored njih nam nisu trebali ratovi.Doveli su nas do starateljstva.Mislim da je dosta lazi i prevara.
Stefan sib
Jel se neko zapitao,kako beobanka i invest banka toliko duguju i kako jos postoje? Saznao sam da su one kreditirale celu industriju srbije i da samo one poseduju 60posto nase industrije(drzavne firme)
somborac025
Ono sto izaziva facinaciju (u negativnom smislu) je cinjenica da niko nije odgovarao za sve ovo.. Lokomotiva i dalje radi punom parom...
Zoran
Bas me interesuje kako ce drzava da naplati dug npr od Beohemije (koja je privatizovala i potopila Dahlia Zemun), kada su ove firme ne samo u stecaju vec u likvidaciji. Ovo je primer najorganizovanijeg kriminala ciji ce ceh platiti poreski obveznici Srbije. Firme su planski zaduzivane (pri cemu su korist imali tajkun, politicar koji je garantovao za njega, direktori banaka), firme su odvodjene u stecaj (radnici dobili otkaze a drzava na poklon dugove), zatim sledi likvidacija, da bi na kraju isti taj tajkun novcem koji je isisao, firmu ociscenu od dugova i radnika za male pare kupio preko svastike ili tetke (i opet ce za 2 god dobiti priznanje Privrednik godine). I sve se radi po Zakonu, poreski obveznici sve siromasniji a tajkuni i politicari sve bogatiji. E, pa gradjani Srbije koji radite za 25.000 din ili ste na fondu zaposljavanja uzivajte i placajte i dalje. Gde je to istrazivacko novinarstvo i pitanja Premijeru kako je ovo moguce u pravnoj drzavi Srbiji. Pravnoj drzavi, ha, ha..
Цицка
Постоје и кривичне пријаве

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja