četvrtak, 29.06.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:53
INTERVJU: ZORAN PETROVIĆ, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke

Promena kursa ne može biti razlog za raskid ugovora

U slučaju da sud raskine ugovor za stambeni kredit u švajcarcima na zahtev korisnika kredita, banka po zakonu ima pravo na naknadu štete
Autor: Jelica Anteljpetak, 14.10.2016. u 12:00
(Фото Рајфајзен банка)

Raskid ugovora o kreditu nije rešenje problema zaduženih u švajcarskim francima. Ukoliko sud na zahtev korisnika kredita i nađe da su ispunjeni uslovi za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, ostaje obaveza korisnika kredita da vrati iznos koji je primio od banke, u dinarskoj protivvrednosti, iskazanog u švajcarskim francima. Banka je u obavezi da korisniku kredita vrati ono što je od njega primila. U slučaju raskida ugovora banka ne gubi automatski hipoteku koju može da aktivira i naplati dugovanje. A to koliko ko kome treba da vrati, biće predmet posebnog sudskog postupka, imajući u vidu da u postupku po tužbi za raskid  sud samo odlučuje o raskidu ugovora, ali ne i o posledicama, kaže za „Politiku” Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke, jedine banke koja je pristala da govori na ovu temu. „Politika” je inače juče od šest banaka tražila komentar povodom izjave Dragiše Slijepčevića, sudije Ustavnog suda, da raskid ugovora o kreditu zbog promenjenih okolnosti i narušene ravnoteže davanja i primanja može biti rešenje za oko 20.000 korisnika ovih kredita.

Da li je ovaj predlog izvodljiv?

Da bi uopšte neka okolnost mogla da bude razlog za raskid ugovora, pored ostalog, mora da bude takva da korisnik kredita nije mogao znati da ona može nastupiti, što treba i da dokaže. Promena kursa po našem mišljenju sigurno nije takva okolnost, pošto su i banka i korisnici kredita svesni da kursevi variraju i da kurs uvek može da se promeni kako na štetu banke, tako i na štetu korisnika kredita. Treba dodati i da banka, u slučaju da sud raskine ugovor na zahtev korisnika kredita, po zakonu ima pravo na naknadu štete. Dakle, jasno je da ovo ne samo da nije rešenje problema kredita indeksiranih u švajcarskim francima, već otvara nove probleme i troškove za korisnike kredita. Jedinu korist imaće samo pravni zastupnici.

Ako do raskida ugovora ipak dođe, kako će banke postupati?

Za sada nismo imali takve zahteve, ni sudske postupke po tom osnovu. Ako pak dođe do sudskog postupka, banka će isticati da promena kursa nije okolnost zbog koje se može tražiti raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, kao i zahtevati naknadu štete ako do raskida dođe.

A ekstraprofit koji ste ostvarili po osnovu ovih kredita?

Možemo biti kritični prema bankama po raznim pitanjima, ali je neistina da su ostvarile ekstraprofit po ovom osnovu. Banke su na tržištu posrednici između onih koji imaju novac i onih kojima je novac potreban. Pošto taj posao podrazumeva i određene rizike, moraju, pored ostalog, da imaju i adekvatan kapital. U konkretnom slučaju, oni koji imaju švajcarski franak za banke su na strani izvora finansiranja u švajcarcima i kod njih su banke zadužene kako po osnovu kredita, tako i primljenih depozita. Dakle, banke imaju obaveze prema svojim kreditorima, štedišama i deponentima u toj valuti, i to su izvori iz kojih su banke kreditirale građane sa CHF indeksiranom klauzulom.

Na primer?

Naša banka trenutno ima kredite indeksirane u švajcarskom franku u vrednosti od 70 miliona, ali i 67 miliona obaveza prema štedišama u istoj valuti. Deo je finansiran i depozitom strane banke. Na temu finansiranja banaka u švajcarskim francima, saopštenje je izdala i NBS u januaru prošle godine. Sve i da su banke htele da ekstra profitiraju, to nije bilo moguće jer NBS, poput svih centralnih banaka na svetu, oštro ograničava izloženost banaka riziku od promene kursa u odnosu na kapital. Kamatne stope na kredite indeksirane u švajcarcima bile su niže u odnosu na one u evrima. Dakle, nema mesta priči o ekstraprofitu banaka.

Valutna klauzula je dozvoljena, ali ne kao sredstvo uvećanja glavnice, što se zbog promenjenih okolnosti dogodilo u slučaju ovih kredita?

Ovde i jeste reč o očuvanju datog. Nema tu nikakvog uvećanja glavnice – kredit koji je dat u dinarskoj protivvrednosti od recimo 100 švajcarskih franaka treba i vratiti u tom iznosu, u dinarskoj protivvrednosti na dan otplate. Kurs ovde služi za očuvanje datog i obračunatog. Da li bi građani i kreditori koji su bankama poverili štednju i kredite u švajcarskim francima pristali da im iste vratimo po nekom istorijskom kursu dinara u odnosu na švajcarac? Šta da kažemo svi mi koji smo se zaduživali u evro klauzuli, po višim kamatnim stopama kada je recimo u avgustu 2008. evro vredeo 75 dinara, a sada vredi 123 dinara? Gde je tu granica za „promenjenu okolnost”?

Tvrdite da bi ovakvo rešenje dovelo u pitanje stabilnost finansijskog sistema. Zašto?

Ako bismo rekli da je došlo do promenjenih okolnosti, imajući u vidu da je dve trećine kredita u finansijskom sistemu indeksirano u stranoj valuti, i da usled teškog nasleđa gotovo samo štedimo u stranoj valuti, sigurno bismo doveli u pitanje stabilnost finansijskog sistema.

Zašto banke ćute?

Banke nisu estrada i mislim da se samo primereno ponašaju u skladu sa situacijom u kojoj se nalaze građani i privreda zemlje u tranziciji. Udruženje banaka se oglašavalo povodom pitanja kredita indeksiranih u švajcarskim francima i ranije.


Komentari42
5c5de
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan
Zelenasite ovaj narod,gde li vam je kraj.Pa kamate su vam tri puta veće nego bilo gde u zemljama odakle su došle banke.Sto ovakvi krediti ne mogu da prođu nigde osim na istoku,a i svugde gde su bili su zabranjeni ili konvertovani u eur.Nije dosta sto ste ljudima jos jedan stan uzeli na kamti već treba 3 ili 4.Naravno da ćete sve oteto.Fala bogu pa postoji pravda na sudu.I u to ste pokusali da se mesate Dugalićevom izjavom.I ovo je sad zastrasivanje naroda od tužbi.Naravno da ćete da skinete hipoteku.Samo dalje urusavate iovako nizak ugled bankama.Pa ko će da vam uđe u banku kad svi vide na kakve prevare i mutne radnje ste spremni.
Bozidar Petrovic
Al ste se nalupali u komentarima , za sve pare. Svi vi koji pljujete banke ste uzeli kredite u CHF i tako ste se sa svojom pohlepom i ukopali. Ko je tada bio guverner NBS, premijer i predsednik. Oni su ovo dozvolili. A vi toliko naivni pohrlili u te iste banke koje sad pljujete da podignete uglavnom stambene kredite da bi kupili stanove koje bi kasnije izdavali za EUR-e i tako izdavanjem otplatili kredit. A mi koji smo uzeli kredit u EUR-ima ispado smo glupi jer ste nam se ulice smejali kako vam je kamata niza od nase i kako vam je kredit povoljniji od naseg. E tu se videlo koliko ste glupi. Pa da znate da je pola direktora Komercijalne banke uzelo kredite u CHF. Eto takve strucnjake je tadasnja vlast dovodila u nase banke. Sad kukate kao sinje kukavice. Zao mi je gospodo , potpisali ste. sad se mi vama malo smejemo.
Боривоје Банковић
Ово је обмана, јер су банке обрачунавале кредит у францима као меру заштите од губитка, а грађанима давале динарска средства по најнижем курсу НБС на дан уплате. Странка која је узела кредит од нпр. 50.000 франака по неком курсу, никада није добила франке, већ динаре у неком проценту тог износа, умањеном за све могуће и немогуће трошкове. Банке и морал откада постоје нису на истој страни, али оволики диспаритет на штету клијента никако се не може назвати добром пословном праксом, без обзира да ли је по закону или није. Банка већ сасвим довољно зарађује на камати, да нема потребе да злоупотребљава валутну клаузулу. Банке се већ сада суочавају са све више ненаплативих кредита и морем некретнина, возила, машина и друге робе за коју више не постоји тржиште. То нису само станови и аутомобили, већ и радионице, камиони, трактори и слично. Па нека израчунају да ли им се више исплати да финансијски убијају клијенте и продају робу коју нико неће или да смање похлепу и живе само од камата.
Nefer
Nije ni čudno zašto neko ko prima 20 hiljada evra mesečno kao predsednik odbora jedne banke tako priča! Kako je Mađarska ,Hrvatska,Crna Gora i BiH zaštitila građane a Srbija ne, nije moguće da je gospodin Peteović najveći stručnjak u toj oblasti.Takođe zabrinjava i neoglašavanje toliko stručnjaka u Srbiji po tom pitanju. Hvala sudiju Slijepčeviću na ohrabrivanju korisnika kredita i uputstvu na šta treba staviti akcenat kod tužbi!
Propalica
Opet vrteska!Osnovno pitanje u celom ovom galimatijasu je forma ugovora tj valutna klauzula.Zamislite da neki drzavljanin Nemacke podigne stambeni kredit u dolarima a da valutna klauzula bude u evrima,da li bi npr njihov notar overio takav ugovor.Postovanog bankara koga uvazavam i koji je predstavnik srpske banke ako je moguce da nam pokaze makar ijedan ugovor te iste banke u Austriji gde postoji valutna klauzula.Opet ponavljam da su ugovori pravno nistavni jer su protiv zakoniti i protiv ustavni.Ne bi da otvaram temu o bankrotu pokrajne Koruska i Heta fonda o cemu je vas list iscrpno pisao.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja