petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:50

Ljudi, lavovi, mace, zmije i gorile

Koristeći se nazivima životinja, čovek može na metaforičan način da govori o svojim fizičkim i karakternim osobinama, najčešće onim negativnim i nepoželjnim
Autor: Slobodan Novokmet*ponedeljak, 17.10.2016. u 12:04

Zamislite ovakvu rečenicu: Hej, gde si lafe, vide li onog tamo, prava zver. A ona s njim, mačka i po! Ili možda ovakvuJuče su kerovi pohapsili one gorile ispred ulaza u klub, bili su besni ko risevi, prave zmije. Ili: Mišiću moj, pametna moja pčelice.

Iako se u ovim trima rečenicama, izgovorenim u različitim komunikativnim situacijama,  pominje čak devet životinja, nije iznenađenje što su njihovi glavni akteri ipak – ljudi. Čovek često koristi nazive životinja da bi predstavio sebe i svoje osobine.

Koristeći se nazivima životinja, čovek može na metaforičan način da govori o svojim fizičkim i karakternim osobinama, najčešće onim negativnim i nepoželjnim. Zato nije ništa neobično što ljude koje smatramo tromim, nespretnim i sporim nazivamo kravama ili kozama, one koje vidimo kao manje inteligentne ćurkama, guskama, volovima, one koje vidimo kao naivne ovcama, zle – psima i kurjacima, dok one koje smatramo lepim i energičnim nazivamo zmajevima, košutama, lavicama itd.

Većina osobina koje čovek preko životinja pripisuje sebi, temelji se na realnim i lako uočljivim fizičkim karakteristikama životinja. Tako ženu dugog vrata možemo nazvati rodom, mršavog muškarca komarcem ili glistom, nekoga ko ima nisku higijenu svinjom ili krmetom, dok brzu i visprenu osobu možemo nazvati vidrom. Deo ovih naziva temelji se i na karakteristikama za koje čovek pretpostavlja da ih neka životinja ima i koje su deo tipičnih stereotipa jednog naroda u vezi sa određenim životinjama. Tako u srpskom jeziku hrabre ljude nazivamo lavovima, tigrovima ili sokolovima, a glupe guskama i ćurkama, iako nemamo nikakve konkretne dokaze niti da su lavovi hrabri niti da su guske izrazito glupe. Neki od ovih uvreženih stavova nameću nam se putem folklora ili književne tradicije ? npr. basni (poznato je npr. da je magarac prisutan u 30 Ezopovih basni, gde je često predmet izrugivanja i gde mu se pripisuju tvrdoglavost i glupost).

Preko životinja čovek može da govori o ljudskom izgledu, stanju, kretanju, dobi ili karakteru, što podrazumeva i ponašanje, osobine, inteligenciju, emocije, čak i o seksualnosti, a ponekad je cilj samo uvreda (krmača, kobila, pseto, džukela). I različite profesije mogu se predstaviti životinjskim nazivima na osnovu doživljaja određenih životinja ili njihovih osobina, tako su vratari – gorile, policajci su obično kerovi, mladi vojnici gušteri, a strogi nastavnici aždaje ili zveri. Da nije sve tako crno u životinjskom svetu, pokazuju i nazivi odmila kojima tepamo ili se umiljavamo. To su uglavnom umanjenice i nazivi mladunčadi koji se koriste za decu: lane, pile, mišić, jagnješce, bubica i sl.

Iako se nazivi životinja za ljude određenih fizičkih ili psihičkih karakteristika koriste u većini svetskih jezika, ipak nemaju sve životinje istu ulogu u različitim jezicima, što zavisi od kulturnog nasleđa, tradicije, ali i geografskog podneblja. Npr. svinja je u nekim kulturama, za razliku od naše, izuzetno poštovana i cenjena životinja (simbolizuje sreću, povezana je sa prosperitetom, gomilanjem bogatstva);  medved je u nemačkom, za razliku od srpskog gde može označavati tromog i tupog čoveka,  simbol lepote, snage i moći (setimo se samo nagrade Zlatni medved na festivalu u Berlinu); u norveškom jeziku krupne žene se nazivaju kitovima, dok se u srpskom uglavnom zovu kravama ili slonicama, dok je u Indiji ista ta krava sveta i poštovana životinja. U francuskom se agresivnost dovodi u vezu pre sa tigrom nego risom. Međutim, i pored razlika, većina jezika uspostavlja slične stereotipe i o životinjama i o ljudima – žene se uglavnom identifikuju sa sitnim krznenim i pernatim životinjama (mačka, maca, cica, raznim vrstama ptica kao što su kokoška, koka, sojka itd.), a muškarci sa krupnijim domaćim životinjama (konj, bik, ždrebac, pastuv i sl.).

Nažalost, životinjskim nazivima za ljude pokazuje se da čovek umnogome potcenjuje životinje pripisujući im osobine nižeg stepena kao što su krupan ili neprivlačan izgled, zloba, glupost, čak izdajstvo, tvrdičluk, brbljivost, primitivnost, lenjost, svirepost i sl., dok najnegativnije vidi psa, zmiju i vuka. Čovek time želi svoj svet da prikaže pozitivnijim od životinjskog, iako ovim metaforičkim nazivima, zapravo, pokazuje svoje pravo lice koje pokušava da sakrije od sebe.

*Institut za srpski jezik SANU


Komentari0
3c136
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja