utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:06

Zašto su propale srpske zemljoradničke zadruge

Hladnjača „Voćar Dragačeva” zapremine 230 vagona, sa 4,57 hektara zemljišta, prodata za 27,98 miliona dinara:
Autor: Gvozden Otaševićutorak, 18.10.2016. u 08:35
Стара хладњача „Воћар Драгачева” у Котражи (Фото: Г. Оташевић)

Kotraža – Najbolja zemljoradnička zadruga u Srbiji s kraja prošlog veka sad pripada zaboravu. I druga, stara hladnjača „Voćar Dragačeva”, zapremine 230 vagona, opremana između 1975. i 1978. i tada jedna od vodećih u SFRJ, prodata je nedavno u stečajnom postupku, sa 4.417 kvadrata pod krovom i 4,57 hektara zemljišta, za 27,98 miliona dinara.

Kupac i jedini ponuđač je d. o. o. „Z. A. fruit” iz Valjeva i taj, tek šesti, pokušaj prodaje bio je uspešan. Prvi put, najveće stovarište voća i povrća u ovom delu Srbije oglašeno je na prodaju pre godinu dana, 12. oktobra 2015. po početnoj ceni od 68,3 miliona dinara, ali to je sada daleka prošlost.

Prethodno je, takođe pre godinu dana, prodata i nova hladnjača „Voćar Dragačeva” sagrađena i dovršena 2008, pa je sada, tako, okončana priča o ponosu Dragačeva, gde je na početku ovog stoleća bilo 173 zaposlena.

Zašto su propale srpske zadruge? Zbog čega ova?

– Ova zbog politike. Nakraj zime 2001. ušli su kod mene u kancelariju predvodnici kriznog političkog štaba iz Guče i tražili da podnesem ostavku, rekli su da je to politički. Nisam hteo da čujem. Onda su me smenili, tako se njima onda moglo, ali sam sačuvao dokument da sam tada zadrugu ostavio sa 4,5 miliona maraka u dobitku. Ne računam imovinu, već samo novac na računu, robu na zalihama i potraživanja – kaže za „Politiku” Milan Kuzmanović, Kotražanin koji je, ostavši bez posla, podigao svoju hladnjaču u rodnom selu.

Zadruga je, loše radeći potom, u stečaj pala najpre februara 2011. ali je već 2. juna te godine u Privrednom sudu u Čačku prihvaćen plan reorganizacije kolektiva. Po tom nacrtu, Agrobanka je bila poverilac i istovremeno kreditor zadruge za iznos od 150 miliona dinara. To pravo je maja 2012. godine preneto u portfolio Nove Agrobanke. Međutim, pošto je i Nova Agrobanka 29. oktobra 2012. godine otišla u stečaj nije mogla biti kreditor, a druge banke nisu bile spremne da stupe na njeno mesto.

U programu proizvodno-finansijske konsolidacije, koji je ZZ „Voćar Dragačevo” pripremila 2011, navedeno je da su glavni uzročnik sunovrata u poslovima bile visoke kamatne stope banaka: „Na kraju 2010. godine ukupne kreditne obaveze zadruge iznosile su 18,5 miliona evra, a samo za tri godine koje su tome prethodile banke su zadrugu zadužile sa 7 miliona evra na ime kamata i raznoraznih troškova”.

Tako je u 2008. godini 85 odsto proizvodnje bilo finansirano novcem iz pozajmica, godinu kasnije to je poraslo na 86, a 2010. godine na čak 89,6 odsto. Posebno je 2008. bila teška zbog kolebanja cena, jer je kilogram malina u otkupu voćarima plaćan 170, a kasnije prodavan za 160 dinara.

Konačno, stečaj zadruge proglašen je 13. februara 2011, na zajednički predlog Nove Agrobanke u stečaju iz Beograda i OTP banke iz Novog Sada, podnet 21. januara te godine i obrazložen nesprovođenjem plana reorganizacije. U predlogu za uvođenje stečaja tada je istaknuto da „Voćar” nema sredstava za otplatu prve rate prema PR koja je dospevala 1. novembra 2014, i samo prema Novoj Agrobanci iznosila 724.496,92 evra.

Tako je nekad najjača zemljoradnička zadruga u Srbiji, sa dve hladnjače, svojevremeno 178 zaposlenih i priznatom tradicijom u otkupu malina, višanja i šljiva, i preradi krompira, došla u bezizlaz. Na početku stečajnog postupka imovina zadruge bila je procenjena na 238,8 miliona dinara (oko dva miliona evra), uključujući i potraživanja od 54 miliona dinara. S druge strane, poverioci su od „Voćara” potraživali čak četiri milijarde dinara (33,3 miliona evra).


Komentari12
7bc6c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

pera trošak
oni koji su kupovali voće od zadruge namerno su odugovlačili da isplate potraživanja zadruzi pa je ova pala u stečaj...... za to imaju odličan alibi jer se dug između privredni subjekata ne tretira na sudu kao vrednost preduzeća koja ulazi u saldo za stečaj već samo oprema i mašine....... zato te prvo ucene pa ti posle na stečaju obore cenu opreme pa kad kupe firmu dobiju i robu i mašine praktično džaba..... stara seljačka tehnika da od ništa napraviš nešto,milion puta dokazana u praksi..... sudovi to podržavaju jer i sami žive od parazitisanja na takvim predmetima pošto dug kao dobrovoljan ili dobromoran vid akumulacije sredstava je teško dokaziv način borbe za ostavštinu posle stečaja.. vidim sad hoće da i termin **lični bankrot** uvedu da bi materiju proširili i na fizička lica pošto se tehnika stečaja pokazala kao značajan vid manipulacije imovinom..
http srbijica blogger ba
"Dosli kod mene... trazili ostavku... nisam pristao... smenili me... ostavio sam milione dobitka... pretvorili se u milione gubitka..." Sta je ovo? Scenario za nastavak "Kuma" ili ispovest celnika srpske zemljoradnicke zadruge? "Predvodnici kriznog politickog staba" - neki nov naziv za Don Korleoneovu ekipu? Tuzilastvo za organizovani kriminal smatra da ovde nema posla za njih?
Bosa S
Pitajte se ko je bio na vlasti tih godina! Srbija je sistematski i planski tad unistavana!
Preporučujem 2
Gradimir
Acina 'privatizacija', pa 'konkurentnost', pa opsta propast!
Zoran
Sve sto je nase propada, a sto je moje, to je vec druga stvar. Politika to jos niej ukapirala. Ne moze nesto da radi ako je kljakavo ma koliko vi to forsirali.
Sotir Gardačić
Glavno pitanje je da li se isplati biti poljoprivredni proizvođač u Srbiji? Danas nije problem prozvesti bilo koju ratarsku, voćarsku kulturu ili se baviti tovom domaćih životinja već je problem u plasmanu poljoprivrednih proizvoda. Danas primera radi plasman voća zavisi od odnosa sa Rusijom. Inače, za zadrugama najviše žale banke jer traže što više kreditno sposobne klijentele.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja