petak, 10.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 18.10.2016. u 12:05 Sandra Gucijan
KONSTITUISAN NACIONALNI SAVET ZA NAUČNI I TEHNOLOŠKI RAZVOJ

Naučnici traže da konkursa za projekte ne bude naredne dve godine

Zajednica instituta Srbije, Sindikat nauke i Pokret „Spasimo nauku” zahtevaju da se nastavii finansiranje postojećih projekata dok se ne sredi stanje u nauci
(Фото Танјуг)

Naučnici Srbije nisu juče dobili odgovor na pitanje šta će biti sa novim konkursom za naučnoistraživačke projekte koje je Vlada poništila početkom maja, jer ovo pitanje nije bilo na dnevnom redu prve sednice Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj.

Konstitutivna sednica je održana u Ministarstvu prosvete, a predsednik, akademik Zoran Popović za „Politiku” kaže da je konkurs spomenut pod „razno”, jer su deo koji su poslali Zajednica instituta Srbije (ZIS), Sindikat nauke i Pokret „Spasimo nauku” dobili na sam dan sednice.

– Ovo je bila konstitutivna sednica, upoznavanje članova koji se nisu do sad poznali, a i morali smo i da uradimo ono što je prioritet, a to su žalbe na izbor u zvanja i na akreditacije u nauci. Formirane su tri radne grupe po oblastima, koje će razmotriti žalbe koje čekaju i po godinu dana, jer ovo telo dugo nije radilo. O konkursu će biti reči na sledećoj sednici, verovatno do kraja meseca – objašnjava akademik Popović.

Istraživači sa kojima smo razgovarali kažu da shvataju šta su prioriteti u ovom trenutku, jer Savet nije funkcionisao jako dugo, ali i napominju da su dopise poslali 7. oktobra na adresu Saveta, ali i ministra prosvete, premijera i skupštinskog Odbora za obrazovanje i nauku. Takođe su stavovi ZIS, sindikata i „Spasimo nauku” poslali i na imejlove svih članova Saveta.

– Mi predlažemo da se odloži raspisivanje novog konkursa i produži finansiranje postojećih projekata za još dve godine, a da se do tada uradi opšta reforma nauke i uvede kombinovano finansiranje (institucionalno i projektno). Problem je u tome što je ova verzija konkursa, o kojoj Savet treba da raspravlja, još gora od konkursa koji je Vlada poništila, a pri tom smo ovu najnoviju verziju dobili od insajdera, nismo ni konsultovani u njenoj izradi – kaže za naš list Duško Blagojević, predsednik Zajednice instituta Srbije.

Verzija konkursa o kojoj Savet treba da raspravlja gora je od one koju je Vlada poništila, kaže Duško Blagojević, predsednik Zajednice instituta Srbije

Zamerke naučnika na najnoviju verziju konkursa su što se njime predviđa „racionalizacija”, odnosno bile bi smanjene plate velikom broju iistraživača, jer bi se oni vrednovali po novom pravilniku i na osnovu nepovoljnih uslova. Njihove projekte bi ocenjivali u većini oblasti strani recenzenti, a njihova ocena bi bila mnogo značajnija od onoga što su naučnici do sada uradili. Osim toga, netransparentne baze istraživača i referenci navode na zaključak da naučna zajednica nikako ne bi znala ko je na osnovu kojih kriterijuma i kako vrednovan.

Blagojević, inače naučni savetnik u Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković”, pojašnjava da su do sada u oceni projekta 50 odsto činili strani recezenti, a drugu polovinu kompetentnost tima, a u novoj verziji je taj odnos 70 – 30. To znači da, recimo, stranci mogu da kažu – ovaj projekat je odlična ideja, a da mi onda nemamo ljudstvo ni opremu da ga sprovedemo.

– Za nas sa instituta svaki konkurs je stres, jer nema fiksnog novca, znači ako ne prođu svi projekti, može da se dogodi da institut nema ni struju da plati, a da istraživač na primer dobije otkaz. Od ukupnog fonda za plate po osnovu projekata, država daje i deo za materijalne troškove, a znamo da ima instituta sa ogromnim brojem kvadrata i velikim brojem ljudi i da recimo, pojedini instituti plaćaju porez na zemljište i da na to ide veliki novac. Istovremeno, fakulteti ne plaćaju porez na imovinu i finansiraju se iz dva izvora, dakle zaposleni dobijaju plate i plus novac od projekata – ističe Blagojević.

Na naš komentar da se u javnosti često može čuti da „Srbija ima previše istraživača koji ništa i ne rade osim što svaki dan piju kafu, a finansirani su za projekat na kojem rade godinama i pri tom ne donose rezultat”, Blagojević odgovara – mi ne štitimo nerad, što je nedavno iznela i dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata nauke.

– Zato i tražimo da se javno objavi registra istraživača, i da se prebrojimo, da se izađe sa imenima i prezimenima ljudi i gde su zaposleni. I projekti i istraživači koji nemaju rezultat ne treba da se finansiraju. Ministarstvo prosvete zna ko su ti koji ne rade, hajde da se već jednom izađe sa imenima, da prebrojimo kvadrate, da pogledamo kakva je oprema i koliko je potrebno za troškove. Neophodna je opšta reforma i mi Ministarstvu prosvete nudimo i sve svoje kapacitete – ističe naš sagovornik.

Milioni evra neiskorištenih kredita

U Srbiji se za celokupnu nauku okvirno izdvaja oko 100 miliona evra iz republičkog budžeta ili oko 0,35 odsto BDP, a da bi naša država bila konkurentna sa svetom u nauci i tehnologiji, potrebno je da godišnje izdvajanje iz budžeta bude od 250 do 300 miliona evra.

Poređenja radi, navodi se u otvorenom pismu ZIS i Sindikata nauke, Srbija za nauku izdvaja skoro isti iznos koji izdvaja i nemačka kozmetička kuća Bajersdorf, inače vlasnik brenda Nivea, koja godišnje ulaže u istraživanja oko 92 miliona evra.

Iako su zvanične brojke do kojih su naučnici došli analizom budžeta 2009–2016. nešto više, postoji problem trošenja finansijskih sredstava, jer je sistem neefikasan, te tako svake godine bude potrošeno 15–20 miliona evra manje nego što je predviđeno budžetom. Sličan problem postoji sa trošenjem kredita koje je Srbija dobila od Evropske investicione banke i Banke za razvoj saveta Evrope u vrednosti od 305 miliona evra. Sav novac je morao da bude potrošen do kraja 2015. godine, ali je, navodi se u pismu, rad Jedinice za upravljanje projektima (JUP) bio neefikasan tako da je 195 miliona evra ostalo neutrošeno. Zbog toga danas građani Republike Srbije ne samo što  plaćaju  penale  na kredite, već je i celokupna nauka oštećena za investicije, koje doprinose daljem razvoju i nauke i tehnologije, navodi se u pismu koje je poslato i premijeru Vučiću.

Komentari59
91903
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

savan
cini mi se da se sva ova prepucavanja svode na to tko ce sbe pribaviti vise para,a koja je korist za drustvo i zemlju od ovih silnih naucnih radnika nitko se ne pita.Osnovno je pitanje kakav je odnos istrazivaca koje su zaposleni u raznim insitucijama i na fakultetima i takvih koji rade direktno u privredi ili su angazirani na konkretnim istrazivackim i razvojnim problemima u privredi.Samo povecanjem broja ovih drugih moze drustvo i drzava ocekivati korist od naucno- istrazivacke zajednice.Drzava na tom planu moze kroz financiranje napravii reda.
zljp
Не желе научници да се конкурс одложи, већ руководиоци-пензионери хоће да задрже своје позиције до бесконачности и за то користе Синдикат и ЗИС. Новог конкурса ће ипак бити јер ни министар ни Влада не желе да их јавност оцени као и Срђана Вербића. Господине министре, распишите нови конкурс, направите страну рецензију, примите младе људе, а пензионере у пензију!
DOPISIVANJE
@Sram vas bilo! Kolega, s punim pravom pominjete konkretan i veoma poznat slucaj koji samo pokazuje da je dopisivanje na tuđi naučni rad ogroman problem naše nauke. Evo i primera iz velikog renomiranog instituta. Koleginica, jos uvek mladja od 30 godina, dobija godisnju novcanu institutsku nagradu za naucni rad. Tako je nagradjuju za 25 radova u manje od 3 godine. Bilo je starijih kolega koji su se javno pitali kako to da pocetnik u nauci toliko publikuje, ali nista nije vredelo. Broj je broj! Drzala je koleginica i javno predavanje i samo su iz njene grupe znali da prica o tudjim rezultatima. Niko nije hteo da se zamera mocnom sefu koji ju je protezirao i dopisivao na sve sto se publikovalo u grupi. Sada, svi u institutu znaju sta je bilo, koleginica se posvadjala sa sefom, prinudjena je da ode i poslednjih godinu ipo objavila je nula radova!
vinvin
Код нас, ментори и вође пројеката јесу свемоћни и злоуптребе положаја им углавном пролазе. Најрањивији су, и највеће жртве су млади без доктората и на почетку каријере. Али, посматрајмо злоупотребе положаја и трговину утицајем од случаја до случаја. Ипак мислим да нико није толико моћан да може да присили младу сарадницу да путује на Тајланд десет дана са својим ментором.
Ivana Validzic
Postovani kolega, Problem mladjih generacija i njihovo napredovanje nije problem njih samih. Ne treba u losem kontekstu da isticete koleginicu nego mentora koji je to omogucio. Postoje mentori u ovoj Zemlji koji imaju veci broj publikacija nego Nobelovci. Generalno za ono sto se desava mladjim generacijama ne mogu da budu odgovorni oni sami, mogu samo starije generacije. Svaki problem pa i dopisivanje u Nauci nije nikakav problem regulisati i ispraviti ukoliko za to postoji volja. Nauka nikad nije bila lokalni/Srpski problem.
Prikaži još odgovora
Vera
Konkurs treba raspisati ali sa poostrenim uslovima tako da se oni koji nisu postigli nikakav rezultat eliminisu i na institucionalno finansiranje predju samo oni koji to zasluzuju. Doktorandima treba traziti polozene ispite i bar jedan objavljen rad na dve godine staza. Ako to ne ispunjavaju, dosta boljih studenata ceka svoju sansu na Birou i njima treba omoguciti da rade. Nisu svi dobili obecanu opremu ali i pored toga postigli su dobre rezultate.
Ivan
Znacajan broj ljudi komentarise a nema "pojma"sta pise. Ovo drustvo pociva na radu naucnika iz instituta. Primera ima puno, navescu samo jedan. Institut "Vinca", laboratorija za radio-farmaceutjke: naucnici se bave proizvodnjom radiofarmaceutika za radio terapiju i dijagnostiku bolesnika u Instituti za onkologiju-samo zamislite sta bi bilo sa pacijentima da se jedne nedelje ne isporuce radio-farmaceutici. Drugih primera ima puno. Broj naucnika u Srbiji je oko 3000 (iz instituta) i oko 9000 (sa fakulteta). Znaci onih "pravih" kojima je to jedini prihod-oko 3000. To je veoma malo.Sredstva koja se iz budzeta izdvajaju za njih su veoma veoma mala u poredjenju sa drugim. Pogledajte budzet (dokumen je dostupan u ministarstvu finansija), cifra je "smesna", oko 2-3%, neuporedivo vise se izdvaja za druge grane. Drustvo treba da neguje i ne dozvoli "unistenje" ovih ljudi jer mnogi visko tehnoloski izazovi nam u narednim godinama prestoje.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja