nedelja, 24.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 18.10.2016. u 21:30 Ž. B.

Tur d Frans protiv „katanača”

Staza naredne 104. biciklističke trke kroz Francusku (i susedne zemlje) napravljena je tako da spreči super timove da „zatvore” trku i da je učine nezanimljivom
Траса 104. Тур д Франса (Фото Ројтерс)

Organizatori najznačajnije biciklističke trke na svetu krojili su stazu za 104. izdanje tako da razbiju „katanačo”, defanzivnu vožnju jakih timova poput britanskog Skaja koji su tako čuvali i po pravilu sačuvali, žutu majicu na plećima svojih lidera i Tur d Frans činili bezmalo nezanimljivim.

Od Svetske biciklističke federacije zatraženo je i da ekipe imaju po jednog čoveka manje, što će znatno poremetiti ustaljene timske planove, ali prema rečima direktora trke Kristijana Prudoma, bivšeg sportskog novinara, mnogo važnije promene načinjene si pri određivanju etapa. U mnogim već na početku učesnike očekuju jaki usponi na kojima ni najjači timovi ne mogu da blokiraju rivale i da tako kontrolišu etapu i trku.

Zbog toga će na stazi dugoj 3.516 km takmičare čekati dosta kratkih i oštrih uspona, od kojih se pet prvi put pojavljuju na Tur d Fransu, ne računajući najteže koje su dobro upoznali najbolji svetski biciklisti i ljubitelji ovog sporta. Biciklisti će od 1. do 21. jula obići svih pet planinskih područja Francuske, a najteži ispit imaće u Alpima u kojima ih očekuje najviši od tri vrha iznad 2.000 metara nadmorske visine Kol d'Izar i 2.360 metara. Biće to u 18. etapi i taj uspon, po svemu sudeći, mogao bi da odredi ne samo osvajača tačkaste majice koju nosi najbolji „penjač” već i pobednika trka. Posle uspona na Kol d'Izar, učesnike očekuju samo dve kratke vožnje. Prva je individualni hronometar u Marselju od 23 km na kojem biciklisti dobri u borbi protiv štoperice mogu da poprave ili učvrste svoje pozicije, ali ne i da nadoknade vremensku razliku koja može da se napravi na tako surovom usponu kakav je Kol d'Izar. Druga je poslednja etapa od Monžerona do Pariza i Jelisejskih polja, duga samo 105 kilometara i u kojoj, po nepisanom pravilu, nema preokreta u generalnom plasmanu. Nosilac žute majice zadržaće je u trajnom vlasništvu.

Ko će to biti ni trostruki pobednik Britanac Kristofer Frum na predstavljanju trke nije smeo da prognozira.

„Prvo što sam primetio je da će nekoliko etapa ići iznad 2.000 metara. Kol d'Izar je iznad 2.300 metara i on je prava zver. Mislim da će se u toj etapi trka osvojiti ili izgubiti. Naravno, to je Tur i svašta može da se desi i mi moramo biti spremni na sve” rekao je Frum.

Staza duga 3.516 km ima 20 etapa (prvi slobodan dan takmičari imaju posle devete etape, kada će se iz Šamberija prebaciti avionom do Doržonja na zapadu, a drugi posle 16. etape) i vodi kroz Nemačku, Belgiju i Luksemburg do Francuske.

Start trke je u Dizeldorfu. To je 22. put da je start van Francuske, a četvrti put iz Nemačke koja je poslednji put ugostila Tur pre trideset godina u Berlinu, koji je tada još nosio pridev „zapadni”. Individualni hronometar je u prvoj etapi (Dizeldorf, 13 km) i pretposlednjoj 19. etapi (Marselj, 23 km), nema ekipnog hronometra, a osam etapa je duže od 200 kilometara. Najduža etapa je 19. sa samo 220 km, pa se može reći i da su kraćim etapama organizatori pokušali da ublaže nadmoć britanskog Skaja i ostalih super timova.

Na start u Dizeldorfu Kristijan Frum poneće žutu majicu kao prošlogodišnji pobednik. Britanac je pobedio i 2015. i 2013. i tako nastavio niz uspeha Britanaca koji je 2012. započeo Bredli Vigins, prvi Britanac koji je trijumfovao na Tur d Fransu. Četiri britanske pobede 2014. razdvojio je 2014. Italijan Vičenco Nibali, a biciklističku javnost, posebno francuskoj, najviše zanima da li konačno, posle više od tri decenije jedan francuski vozač može da pod Trijumfalnom kapijom obuče žutu majicu znak pobednika trke.

Poslednji kojem je to pošlo za rukom bio je Bernar Ino, kada je 1985. zabeležio peti trijumf.

 

Naj, naj na Tur d Fransu

Najviše pobeda: Žak Anketil (1957, 1961, 1962, 1963, 1964), Edi Merks (1969, 1970, 1971, 1972, 1974), Bernar Ino (1978, 1979, 1981, 1982, 1985), Migel Indurain (1991-1995) – 5.

Najviše zabeleženih i oduzetih pobeda (pojedinci): Lens Armstrong (1999–2005) – 7.

Najviše pobeda (zemlje): Francuska – 36.

Najviše pobednika (zemlje): Francuska – 21.

Najviše pobeda (reprezentacije, 1930-1961. i 1967. i 1968): Francuska i Belgija – 10.

Najviše etapnih pobeda: Edi Merks – 34.

Najviše etapnih pobeda (aktivni vozači): Mark Kevendiš – 30 (2. posle Merksa).

Najviše osvojenih majica u jednoj trci: Edi Merks (1969) – 5.

Najviše etapnih pobeda na jednoj trci: Šarl Pelisije (1930); Edi Merks (1970, 1974) i Fredi Martens (1976) – 8.

Najviše nosilaca žute majice na jednoj trci: 1958. i 1987. – 8.

Najviše dana u žutoj majici: Edi Merks – 96 (7 učešća).

Najviše puta na podijumu: Rejmon Pulidor (14 učešća, 1962–1976)) – 8 (tri puta drugi, pet puta treći).

Najviše drugih mesta: Još Zotemelk – 6.

Najviše uzastopnih etapnih pobeda: Fransoa Faber (1909) – 5.

Najviše pobeda u prologu: Bernar Ino (1980-1985) – 5.

Najubedljivija pobeda (posle 1947): Stan Okers (1952) – 28:17 minuta.

Najtešnja pobeda: Greg Lemond (1989. ispred Lorana Finjona) 8 sekundi.

Najbolji sprinter (zelena majica): Erik Cabel – 6 pobeda.

Najbolji brdski vozač (tačkasta majica): Rišar Virenk – 7 pobeda (1994 – 2004).

Najbolji mladi vozač (bela majica): Jan Urlih i Endi Šlek – 3 pobede.

Najduži solo beg: Alber Burlon (1947) – 253 km.

Najubedljivija etapna pobeda: Hoze Luis Vieho (1976) – 22:50 minuta.

Najbrža etapa (grupni start): Mario Čipolini (1999, 194,5 km) – 50,355 km/č.

Najbrži prolog: Kris Bordman (1994, 7,2 km): 55,152 km/č.

Najbrži individualni hronometar: Greg Lemond (1989, 24,5 km) 54,545 km/č.

Najbrži ekipni hronometar: Orika Grin Edž (2013, 25 km) – 57,7 km/č.

Najbrža trka: Lens Armstrong (2005) – 41,654 km/č.

Najstariji pobednik: Firmin Lambo (1922): 36 godina, 4 meseca, 9 dana.

Najmlađi pobednik: Anri Korne (1904) – 19 godina, 11 meseci, 20 dana.

Najviše učešća: Stjuart O'Grejdi – 17 (1997, 1998 – 1999-2013).

Najviše završenih trka: Jop Zotemelk – 16 (1970–1986).

Najduža trka: 1926. – 5.745 km.

Najduža etapa: Sabl d'Olon – Bajon (1919. i 1924) – 486 km.

Najviše učesnika: 1986. – 210.

Najviše završilo trku: 2013. – 169.

Najmanje završilo trku: 1910. – 11.

Komеntari3
b9103
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Марко
Одличан чланак! Све информације око Трке на једном месту. Све похвале новинару!
rekreativac
Inace, sve pohvale novinaru i redakciji za lep clanak i iscrpnu statistiku.
rekreativac
Svakako nije Kristijan nego je Kristofer (Christopher Froome).

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja