nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:20

Komšija, koliko je sati?

Rečca čak nalazi se na prvom mestu upotrebe sa čak (opet se ne može bez čak!) 69.539 potvrda, rečca bar/ barem je na trećem, a uzvik hajde na petnaestom mestu
Autor: Dr Ma­ri­ja Đin­đić*četvrtak, 20.10.2016. u 12:57
Ћирилично иницијално писмо ГАРДОШ (Дарко Новаковић)

Is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da u sa­vre­me­nom srp­skom knji­žev­nom je­zi­ku da­nas ima oko 3.000 tur­ci­za­ma. Po­lo­vi­na ovih re­či je odo­ma­će­na i ak­tiv­no ži­vi u srp­skom je­zi­ku. Da bi­smo pro­ve­ri­li ak­tu­el­nost tur­ci­za­ma u sa­vre­me­nom stan­dard­nom je­zi­ku, tur­ci­zme iz Reč­ni­ka srp­sko­ga je­zi­ka Ma­ti­ce srp­ske pro­ve­ri­li smo u Kor­pu­su sa­vre­me­nog srp­skog je­zi­ka, ko­ji se iz­ra­đu­je na Ma­te­ma­tič­kom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du pod vođ­stvom prof. dr Du­ška Vi­ta­sa. Sta­ti­stič­ki pre­gled ko­ri­šće­nja tur­ci­za­ma u vi­du opa­da­ju­će li­ste ba­zi­ra­ne na uče­sta­lo­sti ja­vlja­nja re­či pru­žio nam je uvid u to ko­je tur­ci­zme naj­če­šće ko­ri­sti­mo. Kor­pu­sni pri­stup, ko­ji se ina­če pri­me­nju­je, na pri­mer, pri iz­ra­di ve­li­kih opi­snih reč­ni­ka en­gle­skog je­zi­ka u ci­lju pra­će­nja pro­me­na uče­sta­lo­sti i zna­če­nja re­či to­kom vre­me­na i nje­nog ka­sni­jeg sta­tu­snog opi­sa u reč­ni­ku, po­ka­zao se kao do­bra osno­va za do­no­še­nje za­klju­ča­ka u ve­zi sa ak­tu­el­nim sta­tu­som tur­ci­za­ma i nji­ho­vim opi­som. 
Sa naj­ve­ćim bro­jem po­ja­vlji­va­nja u Kor­pu­su iz­dvo­ji­lo se sle­de­ćih de­set re­či: čak, sat, bar/ba­rem, bo­ja, pa­ra, ka­fa, kre­vet, ku­ti­ja, džep, kom­ši­ja. 
Me­đu ime­ni­ca­ma naj­u­po­tre­blja­va­ni­ja je ime­ni­ca sat, a za­tim sle­de bo­ja, pa­ra, ka­fa, kre­vet, ku­ti­ja, džep, kom­ši­ja, kao i ka­pi­ja, še­ćer, ku­la, du­van, ba­šta, ra­ki­ja, za­nat, ba­kar, ma­na, ko­je za­u­zi­ma­ju sle­de­ća me­sta na li­sti. Ve­ći­na ovih re­či ima­ju isto zna­če­nje u tur­skom je­zi­ku i deo su op­šteg lek­sič­kog fon­da tur­skog je­zi­ka. S dru­ge stra­ne, reč du­van (du­han) arap­skog je po­re­kla i odav­no je po­ti­snu­ta reč­ju tütün iz tur­skog je­zi­ka. I dok kre­vet spa­da me­đu de­set naj­u­če­sta­li­jih ime­ni­ca tur­skog po­re­kla u srp­skom je­zi­ku, kre­vet se u sa­vre­me­nom tur­skom je­zi­ku ka­že yatak, a reč ke­re­vet pri­pa­da knji­žev­nom iz­ra­zu i ozna­ča­va dr­ve­nu so­fu, di­van pre­ko ko­jeg se pro­sti­re ma­drac i ko­ji slu­ži za se­de­nje i le­ža­nje.
Reč­ca čak na­la­zi se na pr­vom me­stu li­ste upo­tre­blja­va­nja sa čak (opet se ne mo­že bez čak!) 69.539 po­tvr­da, reč­ca bar/ba­rem na­la­zi se na tre­ćem me­stu, a uz­vik haj­de je na pet­na­e­stom me­stu. Du­bi­na uti­ca­ja tur­sko­ga je­zi­ka na lek­sič­kom ni­vou upra­vo se mo­že sa­gle­da­ti na osno­vu li­ste uče­sta­lo­sti, jer se me­đu dva­de­set naj­če­šće ko­ri­šće­nih tur­ci­za­ma na­la­ze po­me­nu­te dve reč­ce i je­dan uz­vik. Vi­so­ko me­sto na toj li­sti ima­ju i uz­vik bre i ve­znik i reč­ca ama. 
Ono što je ka­rak­te­ri­stič­no u je­zič­kim kon­tak­ti­ma srp­skog i tur­skog je­zi­ka je­ste či­nje­ni­ca da srp­ski je­zik ni­je usvo­jio sa­mo re­či ko­je ozna­ča­va­ju pred­me­te ma­te­ri­jal­ne kul­tu­re (npr. na­zi­vi za je­la, pi­ća, ode­ću, za­ni­ma­nja, zva­nja, ti­tu­le, in­sti­tu­ci­je, rod­bin­ske od­no­se i sl.), što je i uobi­ča­je­no i oče­ki­va­no u je­zič­kim kon­tak­ti­ma, već i reč­ce, uz­vi­ke i ve­zni­ke. 
Li­sta upo­tre­be do­bi­je­na srav­nji­va­njem gra­đe sa elek­tron­skim kor­pu­som uka­zu­je na uče­sta­lost lek­si­ke i pri­bli­žno sta­nje tur­ci­za­ma u sa­vre­me­nom stan­dard­nom je­zi­ku, ali sva­ka­ko ne pred­sta­vlja ver­nu sli­ku sta­nja u srp­skom je­zi­ku (po­seb­no ne u raz­go­vor­nom srp­skom je­zi­ku, u ko­me ima vi­še tur­ci­za­ma ne­go u knji­žev­nom je­zi­ku).
In­sti­tut za srp­ski je­zik SA­NU


Komentari15
562ae
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

035
Занима ме колико је Математички факултет ангажовао лексичара (ако се тако називају) јер речници обично нису сагласни о пореклу речи ?
Катарина Крстић
Заиста бих очекивала да после 70 година тупљења о турским утицајима, почнемо да говоримо истину, без поједностављивања за неуке. Туски језик није природни језик и из њега тешко да смо неку од речи добили, можда неке везане за узгој коња и јахање, али су то области којима се и сами више не бавимо. АЛИ, јесмо ПРЕКО Турака дошли у контакт и преузели неке речи арапског или персијског порекла... Објашњење за кревет је невероватно, објашњавање уз 5 речи од којих нити једна није изворно српска. Док су Турци јашући на неоседланим коњима спавали у креветима, Срби старседеоци су спавали у седлима. За чувено БРЕ, иначе, турски речници кажу да је значење непознато, али да потиче из српскога језика.
književni prevodilac
Ivo Andrić, jedini naš književni nobelovac, možda nikada ne bi dobio Nobelovu nagradu, da nije Gun Bergman,jedna od žena Ingmara Bergamana, prevela na švedski nekoliko njegovih romana. Postoji objavljena njihova vrlo obimna prepiska u "Sveskama Andićeve Zadužbine" gde ga gdja. Berman pita šta je "ćepenak". A Andrić, kao jedan od retkih pisaca koji je cenio prevodilački rad, u kojem se i sam okušao, u jednom pismu je nacrtao taj "ćepenak".Ne znam koliko srpskih izvornih reči postoji u švedskom, i obratno, ali ipak mislim da bi u ovu raspru, koju je Politika započela,trebalo ukljućiti osim lingvista i prevodioce, čiji je udeo u našem jeziku,neuporedivo veći čak i od vrhunskih pisaca. A oni koji sede u SANU, pa za šezdeset godina nisu uspeli da završe nijedan rečnik, zaista ničim nisu zadužili našu kulturu. Čitajte Vinavera, Veru Stojić, B.Živojinovića,ili Slobodana Jovanovića i mnoge druge prevodioce, jer ne mogu da se setim nijednog lingviste koji je nešto valjano preveo.
Аца Дорћолац
Што би рекли језичка размена али мени тачније је културна доминација, у данашње време енглески језик потврђује тезу. Посматрајте само како се не и тако лагано уводе англицицизми у српски језик...све у свему мало се ко бави темељно и одговорно нашом српском, словенском култруром и кад смо код првога упитао бих вас колика је употреба хрватског писма у српском језику!? Како објашњавате тај ( малограђнски по мени ) феномен? Чијега су овце тога је брдо, чијега КУЛТУРА тога ЈЕ МОЋ.
Tomislav K
Valjalo bi reći da su neki jezici čistunskiji (n.pr. islandski), no da i u normalnim europskim jezicima vrijedi da je u fondu od 100,000 riječi, broj "stranih" često od 50-70% (ovisno o funkcionalnom stilu). To je opći zakon, leksičko bogaćenje i gramatičko pojednostavljenje. Dobro uklopljene posuđenice postaju usvojenice, a važnije je da se ne izobliči rečenica s rogobatnima anglizmima. Ne smetaju sredstvo ni prednost, a pretpostavka je iz ruskog po njemačkom (kao što su cjepidlake iz njemačkog po francuskom). Znam da bječve neće izbaciti čarape, da je mjed drugo no bakar, da ni uzglavlje ni podglavlje nemaju šansu uz jastuk. No, lingvisti i pisci bi trebali poraditi oko njegovanja izraza, umjesto da se bave tričarijama i beru novac, da ne kažem pare.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja