utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:10
DO KRAJA GODINE KOMPLETAN REGISTAR ISTRAŽIVAČA

​Srbija trenutno plaća 12.032 naučnika

Broj od 18.000 istraživača koji je Srđan Verbić kao „bombu” bacio u maju, ispostavio se netačnim: neka imena su duplirana, računali su se i oni u penziji, praktično svi koji imaju titulu dr i mr, čak i ako rade u domovima zdravlja, EPS-u ili na železnici
Autor: Sandra Gucijansreda, 19.10.2016. u 22:00
Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак” (Фото А. Васиљевић)

Iako je „Politika” iz više izvora u naučnoj zajednici dobila podatak da u Srbiji trenutno radi 16.500 istraživača, u Ministarstvu prosvete tvrde da je tek u toku izrada registra i da je jedino tačno da država trenutno finansira 12.032 naučnika.

Podsećanja radi, prilikom raspisivanja konkursa za naučnoistraživačke projekte koji je vlada oborila kao nezakonit, u naučnoj zajednici je kao bomba odjeknula izjava ministra Srđana Verbića o 18.000 istraživača u Srbiji. Naši višemesečni pokušaji da utvrdimo odakle odjednom 6.000 naučnika više od onih koji su finansirani u prethodnom projektnom ciklusu nisu urodili plodom, a onda je klupko počelo da se odmotava zahvaljujući pritisku Sindikata nauke, Zajednice instituta Srbije i Pokreta „Spasimo nauku” koji su insistirali da prosvetne vlasti već jednom prebroje i javno objave imena i učinak svakog istraživača u Srbiji.

Nezvanično nam je rečeno da je Verbićevo Ministarstvo prosvete zapravo u bazu podataka ubacilo sve koji imaju akademske titule, čak i one koji nisu zaposleni na fakultetima i institutima, već rade, na primer, u domovima zdravlja, EPS-u ili na železnici i da se tako došlo do broja koji je uzburkao javnost i koji i dalje predstavlja tačku sporenja.

– Podatak o 18.000 istraživača bio je posledica pogrešnih podataka koji su ministarstvu dostavile naučnoistraživačke organizacije (NIO). Mi smo sve NIO zamolili da nam dostave podatke o svojim zaposlenima za našu bazu, koja bi bila osnova za budući registar, ali se ispostavilo da su neka imena duplirana, da su računati i oni koji su otišli u penziju, inostranstvo i slično – objašnjava za naš list Nikola Tanić, pomoćnik ministra prosvete za nauku.

On, međutim, ne negira mogućnost da se na novom konkursu prijavi više istraživača nego što ih zvanično finansira Ministarstvo prosvete, ali dodaje da je njegova lična procena da se neće prijaviti više od 12.500. Na naše pitanje da li je moguće da ih ipak bude 16.500, dr Tanić odgovara:

– Ne bih voleo da se igramo ciframa, jedini tačan podatak u ovom trenutku jeste da u Srbiji ima 12.032 istraživača. Naravno da je moguće da ih ima više ako se računaju i oni koji su u privredi, zdravstvu i slično, ali to su ljudi koji nisu nikada konkurisali za projekte i verovatno je i da neće, iako formalno imaju uslov, tj. titulu.

Slično kaže i dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti, koja naglašava da će sindikat insistirati da se konačno završi registar koje prosvetne vlasti godinama obećavaju.

– Ministarstvo prosvete je ove godine poslalo upitnik svim državnim i privatnim institutima i fakultetima radi popunjavanja baze podataka i tako se došlo do broja od 18.000 ljudi. U drugom krugu ministarstvo je tražilo da se pročisti baza, jer su na spiskovima bili svi koji su imali titule „dr” i „mr” – objašnjava dr Jovović, inače naučni savetnik Instituta za medicinska istraživanja.

Podsetimo, kada se u javnosti prvi put progovorilo o broju od 18.000 istraživača, naučna zajednica je odmah uperila prst u privatne institute i fakultete, ali niko od predstavnika Zajednice instituta Srbije, Sindikata nauke niti Pokreta „Spasimo nauku” to nije želeo da potvrdi pod imenom i prezimenom.

– Ako je tačan podatak od 16.500 istraživača u Srbiji, a znamo da ih je u prethodnom ciklusu bilo oko 12.000, onda je glavno pitanje gde su tih 4.000 novih ljudi , u kojim ustanovama rade i kako su zaposleni. U institutima sigurno nisu, jer je na snazi zabrana zapošljavanja. Mi, na primer, teško možemo da dobijemo zamenu čak i kada neko ode u penziju – kaže dr Aleksandra Pavićević iz Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti.

Oprečni podaci i o broju instituta

Broj istraživača nije jedini podatak za diskusiju, jer, na primer, nije jasno ni koliko u Srbiji zapravo ima naučnoistraživačkih organizacija. Prema zvaničnim podacima sa sajta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, imamo 119 akreditovanih fakulteta i univerziteta, 63 akreditovana instituta i 15 akreditovanih centara izuzetnih vrednosti.

Međutim, Duško Blagojević, predsednik Zajednice instituta Srbije, kaže da su u ovoj organizaciji 68 instituta, od koja su dva privatna, i pet privrednih društava i nekoliko mešovitih.

Zvanični podatak iz 2013. godine, o čemu je naš list pisao, bio je da je u Srbiji 259 naučnoistraživačkih organizacija (sada ih dakle ima 197). Takođe je svojevremeno „Politika” iz Ministarstva prosvete dobila podatak o 121 fakultetu i 19 državnih i privatnih univerziteta (sada se pominje 119 i fakulteta i univerziteta).Antrfile

Razlike u platama i struktura istraživača

„Politika” je iz nezvaničnih izvora došla i do strukture istraživača koji su u Srbiji finansirani od 2011. do polovine 2016. godine: na fakultetima je 7.570, a na institutima 6.320 istraživača.

Međutim, i u ministarstvu i u sindikatu nam objašnjavaju da ova dva broja ne mogu prosto da se saberu, jer zbir od 14.890 istraživača unosi dodatnu zabunu. Reč je zapravo o svim istraživačima koji su prošli kroz sistem za prethodnih pet godina, a neki od njih su otišli u inostranstvo, penziju, napredovali u zvanjima…

Zanimljivo je da prema podacima do kojih smo došli, na fakultetima ima najviše docenata (2.295) i redovnih profesora (2.119), a na institutima je najviše istraživača saradnika (2.110). Najviše zvanje na institutima je naučni savetnik (njih ima 656) i njihove plate su im od 53.251 do 92.406 dinara (bez minulog rada i u zavisnosti od kategorije). Najviše zvanje na fakultetu je redovni profesor, a primanja su im od 72.926 (bez projekta) do 105.058 dinara. Zato sindikat i insistira na izjednačavanju plata zaposlenih na fakultetima i na institutima, jer se dešavaju paradoksalne situacije da asistent ima višu platu od naučnog savetnika. Podsetimo, istraživači na institutima se finansiraju samo po osnovu projekata, a zaposleni na fakultetima imaju platu po osnovu nastave i dodatni deo po osnovu angažovanja na projektima.


Komentari68
4d023
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milica Petrovic
I da dodam... Postoji kategorija stipendista ministarstva koji su kao najbolji studenti angazovani na projektu, primaju 32000 i rade bez socijalnog i zdravstvenog osiguranja. U medjuvremenu su se na te iste projekte prikljucili i oni sa prosekom nizim od 8.00 (mnogo i onih oko 7.00) i u startu im je plata bila 52000 i regularno su osiguravani. I gle cuda, doktorirali su i zaposljavaju se na fakultetu kao docenti, po liniji nepotizma i veze sa rukovodstvom, dok su najbolji kandidati i stipendisti "na cekanju do odlaska nekoga u penziju, i sl.". Nije mi jasno ko je odgovoran za ovaj ogroman propust i dokle ce ovo da traje? Da li stipendisti i najbolji kandidati, treba da budu prioritet prilikom zaposljavanja?
naucni savetnik u penziji
Draga Milice, nazalost je tako kako kazete. Dugo u nasoj zemlji traje odlazak iz zemlje najboljih. Sta im drugo preostaje. Ovo sto se sada dogadja su posledice toga. Na fakultetima ne ostaju najbolji, sve se uprosecuje, veliki je broj studenata sa prosecnom ocenom preko 9. Ima izuzetnih, uvek ih je i bilo, ali oni odlaze. Bojim se da se ovo nece zaustaviti cak i da se zeli. Mi smo nazalost vec izgubili ljudske resurse, koji jedini mogu da povuku zemlju napred. Da ne budem pomracitelj, ovi koji su sada mogu po zakonu to da zaustave neka bar pokusaju.
Preporučujem 4
Milica Petrovic
Ja sam istrazivac - saradnik na fakultetu i angazovana sam u nastavi. Ovo je najgrublje krsenje Zakona o visokom obrazovanju, imajuci u vidu da treba da se bavim iskljucivo radom na projektu (jer za to primam platu) i radom na izradi doktorske disertacije. Doktorske studije sam upisala kao budzetski student i ne treba da placam studije po modelu koji propagira rukovodstvo: "Vi drzite nastavu i ne placate studije". Da ironija bude veca, prijem asistenata i docenata je bio zaustavljen vise od 15 godina i sada se u radni odnos primaju oni koji su bliski rukovodstvu, a da se pritom vrednovanje rada u nastavi i na projektu stavlja u drugi plan. Da li osnov za upis doktorskih studija treba da bude da kandidati nisu zaposleni? Ako se u medjuvremenu zaposle onda treba da predju na samofinansiranje. Sa druge strane, na fakultetu bi trebalo da se zadrzavaju najbolji studenti i da se odmah primaju u asistentsko zvanje kako ne bi zavisili od projekata i cuvenih 12 istrazivac meseci.
Aleksandar Mihailovic
Bez odgovornosti, znanja i nauke nam nema spasa, ali, to je kod nas na potpuno pogrešnim i klimavim temeljima i nije u upotrebnoj i funkciji opšteg napretka. Vlada se hvali kako nam nikada nije bilo bolje, kako su prevaziđene lepe godine pod Titom, kako plivamo u suficitu, kako imamo najveći privredni rast u Evropi i na još nekoliko kontinenata,.. pa, koliki je tu doprinos nauke i konkretno po kom pitanju? Čime se bavi SANU i koji projekti istog su primenjeni u praksi? Za koga visoko školstvo školuje ljude i gde se oni zapošljavaju? Ko finansira naučnike, recimo, u Engleskoj? Uglavnom iz naslova grantova i konkretnih primenljivih rezultata istraživanja. Imamo li mi pronalaske i kolika im je primena u praksi? Na ovom planu je ključ za spas Srbije, ali, ljudi koji mogu da je spasu nisu na pravim mestima, ta mesta zauzimaju politikanti, demagozi, neodgovorni i nesposobni, ali zato snalažljivi i poslušni, servilni i ponizni. Dokaz da smo neodgovorni: 7.000 mladih naučnika je u belom svetu.
sonja
lele koliko naucnika...ste su to pronasli novo ili otkrili.......mala zemlja a nauke ..... STA RECI ....BRAVO ZA NAUKU!!!!!!
Laici
Procitajte naucne radove pa cete saznati sta smo otkrili!
Preporučujem 20
Nada Zivic
Kao jedana od 12000 pomenutih naucnica i naucnika apelujem na Vladu da poveca budzet za nauku. Nije u redu da zbog toga sto 16500 doktora nauka pretenduje na budzet neko ostane bez posla. Za ovo je potrebno oko 4 milijarde dinara sto je prava sitnica imajuci u vidu koliko nam dobro ide!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja