Da učestvujete u nekom kvizu i da vam pokažu kadrove u kojima se satarom seče vruća praseća glava i pakuje u papir i sav taj espap ubrzo završava na katedri, ispred članova ispitne komisije na fakultetu koji se bacaju na sadržaj masnog papira i prstima trpaju pečenje u usta – verovatno nikada ne biste pogodili da je to scene iz nove humorističke serije RTS-a „Sumnjiva lica”, nastale po motivima dela Branislava Nušića ili, kako rekoše u najavi, „slobodnoj adaptaciji” Nušićevih komedija. Da je slobodno, baš je slobodno!
Branislav Nušić je bio izuzetna ličnost: pisac drama, priča, eseja, intervjua, začetnik retorike, novinar, dramaturg, diplomata, sekretar u Ministarstvu prosvete, redovni član Srpske kraljevske akademije…
Imao je nenadmašan smisao za humor i veštinu da pronicljivo sa velikim razumevanjem oslika društvene prilike svog, a pokazaće se i svakog vremena koje dolazi, i našeg mentaliteta. Na duhovit način se bavio manama naroda i pojedinaca, ali je to činio sa osećajem za meru koja je od prirode data samo mudrim ljudima i velikim piscima.
Po njegovim komedijama su nastale brojne i raznovrsne pozorišne predstave i filmovi ili TV drame, napravljeni sa manjim ili većim uspehom.
Sasvim je sigurno da ima mnogo gledalaca koji sa velikim zadovoljstvom prate seriju „Sumnjiva lica” iz jednostavnog razloga: ljudi su željni smeha.
Mora se odati priznanje za dobru ideju Dušana Milića, kreatora i reditelja, da zajedničkom niti, odnosno jednom ličnošću, poveže najpoznatije Nušićeve komedije, ali osnovni utisak je da je u podilaženju publici, izgubljeno ono najvrednije – osećaj za meru i dobar ukus, a sve je „obogaćeno” nepotrebnim aditivima: psovkama, slengom...
Na primer, gazda Života Cvijović zove svoju ženu Ljiljanu, a ona mu se odaziva sa „šta se dereš konju jedan!”. Ili se njegov sin Milorad nervira kad mu majka uđe u sobu i urlajući je izmaršira, oslovljavajući je sa „nenormalna ženo”...
Lenji i razmaženi Milorad najveći deo vremena provodi u svom krevetu i to u donjim gaćama, a u krevetu i u takvim gaćama smo videli i njegovog oca i to snimanog tako da su se gledaoci sa pravom uplašili da će da vide više nego što treba...
Da to nije slučajno, već se nekom čini urnebesno smešno, svedoči i to što u jednom, inače grafički modernom „pasažnom prelazu” iliti „seči”, glavni glumac koji stoji, i ovog puta u gaćama, (gle čuda) rukom čini pokret koji nijedan pristojan muškarac ne bi uradio u prisustvu drugih ljudi!
Da bi bilo smešno, ne treba da bude vulgarno. Naprotiv.
Nušić je to najbolje znao!
