nedelja, 25.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 20.10.2016. u 22:00 Sandra Gucijan

Fejsbuk raskol u naučnoj zajednici

Pokret „Spasimo nauku”, koji ravnopravno istupa sa Zajednicom instituta Srbije i Sindikatom nauke, podelio se oko pitanja da li konkurs za naučnoistraživačke projekte raspisati odmah, ili tek kada se zakonski uredi stanje u nauci
Илустрација са фејсбук-групе „Спасимо науку”

 

Konkurs za naučnoistraživačke projekte koji je vlada poništila u maju jasno je pokazao dubinu podele naučne zajednice. Konkurs je prvo podelio istraživače na one koji su zaposleni na fakultetima i na institutima (zbog razlika u platama i načinu finansiranja), zatim na „prirodnjake” i „društvenjake”, a sada je došlo do raskola u jednoj od tri glavne pokretačke snage svih protesta naučnika – Pokreta „Spasimo nauku”, zbog dileme da li konkurs treba raspisati sada ili za dve godine.

„Kap u punoj čaši” bio je tekst koji je u utorak objavila „Politika” o zahtevu istraživača da se produži finansiranje postojećih projekata još dve godine, što je rezultiralo direktnim raspadom pokreta na dve grupe: „Spasimo nauku” i „Nauka bez cenzure”.

Podsetimo, dan nakon konstituisanja Nacionalnog saveta za nauku koji nije razmatrao raspisivanje novog konkursa, naš list je objavio delove otvorenog pisma koje su Zajednica instituta Srbije (ZIS), Sindikat nauke i Pokret „Spasimo nauku” poslali premijeru, ministru prosvete, skupštinskom Odboru za obrazovanje i članovima Saveta. Zahtev je bio da se konkurs odloži za još dve godine, a da se do tada zakonski uredi finansiranje, status i kategorizacija naučnika i sastavi registar istraživača.

Kako smo saznali, do problema je došlo jer je otvoreno pismo objavljeno u našem listu, a odjednom je na pomenutom dokumentu postao sporan i potpis Pokreta „Spasimo nauku”. Članovi obe grupe, koji se ne odriču članstva u pokretu, sada lome koplja oko toga ko je u većini: da li oni koji su za to da se konkurs raspiše odmah ili oni koji zahtevaju da se prvo sredi stanje u nauci.

I jedni i drugi tvrde da je ovde samo reč o suprotstavljenim mišljenjima oko konkursa, ali se sada spor poveo i oko toga ko je glavni krivac za raspad. Prst je uperen u dr Milovana Šuvakova, nekadašnjeg pomoćnika Srđana Verbića za visoko obrazovanje, koji je bio osnivač i prvi administrator fejsbuk grupe u leto 2013. godine, iz koje je nastao pokret.

– Rad naše grupe na „Fejsbuku” je blokiran, onemogućena nam je diskusija i postavljanje postova, nismo mogli da pokrenemo nijednu temu, tako da smo bili prinuđeni da rad nastavimo u drugoj grupi u kojoj se mogu demokratski čuti sva mišljenja. Pre toga se razvila živa diskusija oko stavova iznetih u otvorenom pismu Zajednice instituta Srbije i Sindikata nauke. Velika većina članova je bila protiv raspisivanja konkursa pod ovakvim uslovima, samo je troje bilo za to da se konkurs raspiše odmah – objašnjava za naš list dr Marijana Petković, inače naučni savetnik Instituta „Vinča”.

Ona je zajedno sa još desetak kolega upravo osnovala fejsbuk grupu „Nauka bez cenzure”, ali objašnjava da su svi oni i dalje članovi pokreta i da se nadaju da će rad prvobitne grupe biti odblokiran i da će se dozvoliti razmena mišljenja.

– To ne znači cepanje pokreta, već da, kao i u svakoj velikoj grupi ljudi, postoje različita mišljenja. Kolega Šuvakov se možda uvredio jer je u grupi bilo mnogo primedbi na rad Ministarstva prosvete, nije napravljen pomak kada je on stigao u Verbićev tim, čak korak unazad, iako je bio jedan od osnivača ove grupe i potpisao zahteve koji su i 2013. i sada isti, osim konkursa, naravno – kaže dr Petković.

I dr Milovan Šuvakov (Institut za fiziku) i dr Vesna Miletić (Stomatološki fakultet) bili su iznenađeni što se „Politika” interesuje za rad jedne fejsbuk grupe. Na naše podsećanje da se oni nikada u javnosti nisu predstavljali na taj način, već kao pokret, da su potpisnici mnogih pisama koji su slati najvišim državnim organima, kao i da su bili učesnici tribina na kojima su sedeli ministar prosvete i potpredsednik SANU, dobili smo sledeće objašnjenje: Pokret „Spasimo nauku” zapravo nikada nije registrovan, nema pečat, niti formalnu organizacionu strukturu i da je funkcionisao kao grupa naučnika koja komunicira putem „Fejsbuka”.

– Prilično je bombastično nazvati ovo raskolom u naučnoj zajednici, ovo čak nije raskol ni u pokretu, već su u pitanju samo različita mišljenja. A da li je u pitanju raskol, za to se obratite zvaničnim institucijama poput ZIS-a, sindikata, SANU, KONUS-a – kratko nam je odgovorila dr Vesna Miletić koja je ostala u prvobitnoj grupi „Spasimo nauku” i koja se u javnosti najčešće oglašavala u ime ovog pokreta.

Dr Šuvakov za „Politiku” daje drugačiju verziju dešavanja u grupi i tvrdi da niko od osoba koje su zadužene za javne nastupe od nastanka pokreta nije ni znao za ono saopštenje koje je navodno potpisao i pokret, uz ZIS i Sindikat nauke. On ističe da jeste bio osnivač fejsbuk grupe kao i Pokreta  „Spasimo nauku”, ali da nije bio aktivan od onog momenta kada je došao u Ministarstvo prosvete. Takođe tvrdi da je on sam napustio grupu baš da ne bi bio optužen da pokušava da je preuzme i ističe da nije tačno da je bilo koga isključivao ili blokirao teme i brisao diskusiju.

– Nije ovde reč o podeli oko toga kada će biti raspisan konkurs, reč je o mnogo dubljoj podeli: na one koji su za socijalni model finansiranja i smatraju da su bogomdani samo zato što su doktorirali i da zato treba da primaju novac i na one koji su za kompetitivan model, u kojem će se istraživači nagrađivati prema rezultatima. Jesmo mi podeljeni i na prirodnjake i društvenjake i na one sa fakulteta i na one sa instituta, ali u svim grupama ima onih koji su za jedan ili drugi model, nije tu bitno ko je u većini, već šta želimo kao društvo – kaže dr Šuvakov.

Njegov stav je da ne bi bilo dobro da se konkurs produži po četvrti put za dve godine, jer to nije fer prema poreskim obveznicima, na šta se troši 100 miliona evra godišnje, nije fer prema onima koji tek ulaze u nauku, niti prema onima koji žele nešto da menjaju.

– U slučaju ponovnog odlaganja konkursa, to bi značilo da projektni ciklus koji je trebao da traje četiri godine, traje osam, a za to vreme su se razvile mnoge oblasti, u IT, genetici… Mi smo pri tome zakucani sa projektima koji su odobreni još 2009. godine, dok je nauka u svetu daleko napredovala – ističe nekadašnji pomoćnik ministra prosvete i dodaje da su teške kvalifikacije o raskolu naučne zajednice.

Po njegovim rečima, a to je napisao javno i na grupi, pokret nije osnovan da bi se spasli pojedini ili svi naučnici, čime se na neki način bavio sindikat, već da bi se spasla nauka.

– Međutim, vidim da su tokom vremena u grupi postali aktivni pojedinci kojima su prioriteti upravo sindikalni problemi. Lično ne bih imao problem sa ovim da se ova pitanja ne stavljaju ispred pitanja opstanka i kvaliteta same nauke. Pretpostavljam da je to razlog zašto je dobar deo pojedinaca koji su bili aktivni u startu ili napustio grupu ili prestao da bude aktivan – kaže dr Šuvakov.

Suprotan tabor odgovara da nije akademski vređati kolege da su neradnici samo samo zbog toga što traže uspostavljanje pravednih i zakonitih uslova pre objavljivanja konkursa i dodaju da je ovo neočekivana reakcija za nekog ko pretenduje da bude predstavnik šire naučne zajednice.

Komentari101
f0502
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

sa fakulteta
Molio bih da mi neko upućen objasni u koju grupu se svrstavaju istrazivači na fakultetima? Naime projektno smo finansirani kao i naučnici na institutima, ali takođe neki od nas su bili uključeni u nastavu. Nastava oduzima vreme, ne toliko samo izvođenje iste, nego priprema materijala najviše. Da li se govori o tome uopšte? Da li će se ta činjenica da su istraživači sa fakulteta praktično bili asistenti pojedinim profesorima i veliki deo energije trosili na nastavu biti predviđena prilikom rangiranja i vrednovanja?
Kolega
Sto samo potvrdjuje koliko sistem ne valja i da se hitno mora urediti. tj menjati iz temelja.
Hadzi-Pop Petrov
...godisnje. I tako od mediokriteta postanu kandidati za SANU tokom desetak godina 'predanog' rada. Neki su postali i clanovi SANU. Ima slucajeva gde se ukupan broj autora cije se ime pojavljuje bar jednom na radovima na kojima se nalazi ime i 'izabranih' penje do neverovatnih 900. Citava kolaboracija! I 'izabranima' se sve to priznaje. Citav sistem prevare su napravili i to ne zele da izgube ni pod koju cenu. A Srbija treba to da placa.
Nema volje
@Milutin penzioner Pokret Spasimo nauku je povodom oborenog konkursa a u vreme formiranja nove vlade letos, poslao pismo premijeru sa molbom da se donese politicka odluka da se lose stanje u nauci popravi i ta oblast uredi. Ponudjena su i resenja od kojih je jedno bilo vracanje posebnog ministarstva nauke. Nikada nismo dobili odgovor...
Milutin penzioner
Drage kolege naučni radnici. Nauka je poodavno "puštena niz vodu".Dali u državi Srbiji postoji državna počitika u ovoj oblasti.Postoji li važeća strategija naučno-tehnološkog ratvoza zemlje. To pokrenite i to u sazvučju ako želite rešenje i projekata i vrednovanja i finansiranja.
Prikaži još odgovora
Hadzi-Pop Petrov
Srz problema je Pravilnik o vrednovanju. 'Izabrani' su ga pravili tako da ucvrste svoju dominaciju i da bez ikakve odgovornosti mogu da zare i pale njime po nauci u Srbiji. Pravilnik, zasnovan na sistemu bodovanja kakav su napravili je suprotan onome kako se to radi u razvijenom svetu gde kompetenciju datog naucnika procenjuje javna nezavisna ekspertska komisija. Ekspertska komisija sa svetskom vidljivoscu, sto kod nas prakticno znaci strana komisija. A kod nas se ne zna cak ni ko su autori Pravilnika. U Pravilniku postoje 'magicni' brojevi (koliki je maksimalni broj autora na datom radu da bi se svakom od njih priznalo puno autorstvo). Sa druge strane, 'izabranima' su obezbedjene velike grupe saradnika. Svi oni rade, ali se samo 'izabrani' potpisuju na sve radove. Tako, ti 'izabrani' su, dok nisu bili 'izabrani' pravili po jedan, dva ili nijedan rad godisnje tokom 20 godina, a onda iznenada, od trenutka kada su postali 'izabrani' poceli su da prave po nekoliko desetina radova
Milica
Da li Vi to mislite akademika Atanackovica i Pilipovica? Ako ne, slicnost je neverovatna...
Винча
@ zanimljivo, n.n., aleksandri pavicevic Поделе у научној заједници постоје, неке су од јуче, неке трају деценијама, и сада нема никакве потребе јавно прозивати институте САНУ. Међутим, мора де се отворено разговара о нашој најстаријој подели факултети-институти и да почну да се исправљају дискриминацијаме која трпе истраживачи по институтима. У задњих 15 година све наводне реформе су ишле на нашу штету: укинуто нам је институционално финансирање, истраживачима су, у поређењу са професорима, наметнути двоструко стржи критеријуми за изборе, нама је укинуто право да бирамо институтска руководства, млади код нас докторирају а професори са факултета су им ментори (?!?) јер то нама не дају, наши директори су нам наметнути од стране Министарства и, по правилу, ти деректори не брину о интересима института и истраживача, и на крају, принуђени смо да потписујемо Београдски универзитет на наш рад, они се хвалишу Шангајском листом, а нама наносе штету кадгод имају прилику.
ubbu
Ne cudi sto su sad poceli da zavadjaju i institute medjusobno. Nije oportuno vise direktno napadati na drustveno-humansiticke nauke, pa su se setili instituta SANU. U Hrvatskoj su digli ruke od neoliberalnih eksperimeneta i vratili institucionalno finansiranje, ali u odnosu 40% prem 60%. Instituti moraju imati minimalnu finansijsku sigurnost i Ministarstvo uplacuje 40%. Ostatak je projektno finansiranje. Ovako nesto uvesti i kod nas; istrazivaci da se okupe u grupe i prijave se za projekte. Kategorisanje da ostane ali bodovi da se dodeljuju prema broju potpisanih autora na radu.
zanimljivo
Zanimljivo je da se pre dve godine niko od ovih pobunjenih nije bunio i trazio da se raspise konkurs za novi ciklus projekata, nego sada, posle dve godine finansiranja koje je trebalo tada da prestane. Zasto se bune? Pa da nastave da sisaju kravu još par godina, dok se gungula ne smiri. Sve ostalo je samo prašina u oči neupućenima. Ostavite Ministarstvo na miru da radi svoj posao, a vi radite svoj. Još nešto, možda instituti SANU nešto i rade, najverovatnije u prirodnim naukama, ali sumnjam da je dubinsko proučavanje ojkanja na planini Leševici suštinski bitno za naš opstanak.
Aleksandar Jovanović
U ovom moru rechi svako normalan se izgubi. Lako ćemo za ta ojkanja - ima ih 1 iliu 2 u državi. A da li su nam stvarno potrebni toliko namnoženi fizičari i da li je njihov učinak u proporciji sa mestom domaće fizike u svetu? A sve su usisali. Izgleda da je opšta amnezija progutala i činjenicu da su 7 x platili nikad napravljeni ciklotron. Za tte pare mogli su da plaćaju to ojkanje u 100x većim količinama bar još 100 godina. Važna je nova preraspodela. Uvek je iniciraju isti prevaranti, a u tome je složan ceo esnaf i bolest se prenosi na druge. Kao što napisa jedan od prethodnika, dok se novokomponovani mega naučnici ovde = ‚‚izabrani‚‚ sada uboduju teškim stotinama izvrsnih autorstava, dok su bili soleri, tj. pre industrijalizacije bodološke nauke, imali su bodovanja kao i svi ostali. Velika promena nastupa novom permanentnom giga prevarom počev sa postoktobarskim mafijaškim lobiranjima; stara pravila su omogućavala istim kružocima izuzetnu prevagu u uzimanju para, oni uvek hoće još.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja